vaj put ipak, nećemo pričati o konkretnim postupcima u toj složenoj operaciji, već ćemo odmah preći na konačnu fazu - a to je onaj trenutak kad je lovina već beznadežno zapetljana u mreži i samo je treba servirati na sto (ili odvesti u krevet, ako to volite redno i polagano). Jedan pogled oko sebe i...entuzijazam opada sa svakim otkucajem srca u slatkom očekivanju. Klub (da ne kažem klubovi) ne nude ni jedan pogodan, zaklonjen, manje ili više, kutak za razmenu intimnosti i telesnih fluida. Gde god da stanete, osećate se kao na času anatomije ili u eksperimentalnoj kutiji - svi bulje u vas, sa neprijatnom mešavinom bolesne radoznalosti, zavisti i (ne)profesionalnog procenjivanja. Konačno, kako se opustiti u prostoru koji, zbog niske tavanice, podseća na špajz, kada postoji konstantna bojazan da vam na glavu ne padne tegla džema ili uleti vaša razgoropadjena tetka.

Stvari stoje još gore, ako u računicu uključimo i mogućnost anonimnog erotskog opštenja u većem broju - a svako ko je posetio neki od klubova na Zapadu, zna da to može da evoluira u prave orgije grčko-rimskog tipa, gde se pojedinac utapa u sveopštu anarhiju seksualne pomame. Za to su, priznaćete, potrebni uslovi. I pravi ambijent, gde je logistika takva da dopušta mogućnost lakog, spontanog i udobnog telesnog kontakta. To treba da bude relativno izolovan prostor, zamračen (zato se i zove dark room), sa krevetima aerodromskih dimenzija, ali najpotrebniji su odvažni učesnici koji svojim primerom treba da razbiju zacementirane predrasude i pozerstvo. Na vlasnicima klubova je da svojim konkretnim doprinosom prebace naš noćni gay život u sledeću fazu. Ne tražim da vlasnik kluba lično preseče vrpcu, odnosno da prvi otkopča pantalone, ali sigurno nije velika investicija za početak nabaviti dušeke i urediti jedan kutak na zadovoljstvo svih onih koji jedva čekaju da ga isprobaju.

lasnik nedavno otvorenog novog gay kluba, možda je nesvesno (?) imao u vidu i ovu mogućnost kada je razmišljao o enterijeru svog lokala. Jednostavnim, ali vizuelno efektnim sredstvima, u ovom slučaju običnom zavesom, stvoren je prostor odvojen od glavnog dela prostorije, dovoljno velik da ne izaziva klaustrofobiju a opet upravo onoliko intiman da stvori prijatnu atmosferu opuštenosti i dopusti dovoljan broj prisutnih. U uglu postavljen krevet dozvoljava istovremeno valjanje i izležavanje upravo one kritične mase učesnika koja je potrebna da bi stvari počele da se dešavaju. Ukratko, stvar funkcioniše, u šta sam imao prilike da se uverim lično sa grupom prijatelja. Smatram to za nukleus svih budućih upriličenja zabave te vrste i putokazom za sve one koji se bave organizacijom gay zabave u ovom gradu. To je prosto komponenta koju treba dodati u ponudu kluba i tu najmanje treba biti rigidan i sumnjičav.

ko je Queeria nedavno izašla sa zahtevom da se legalizuju gay brakovi i time izazvala poprilično reakcija u javnosti, onda je moj predlog zapravo ideja za delovanje na mikro-planu. Da bi se izborili za gay slobode u ovom društvu, treba se izboriti i sa sopstvenom introvertnošću, predrasudama i nemaštovitošću. Želi li Beograd da bude metropola u pravom smislu te reči, on mora da ponudi i sadržaje karakteristične za svetske metropole i konačno uspostavi istinski underground gay noćni život. Za sada, zabava u gay klubu gotovo da se teško razlikuje od prosečne žurke na nekom strejt mestu. Možda se više vrišti i skače i možda su jezici duži i otrovniji nego negde drugde, ali to ipak nije dovoljno i daleko je ispod svih očekivanja i mogućnosti. Na vlasnicima je, sadašnjim i budućim, da budu fleksibilniji i ambiciozniji kada razmišljaju čime će privući posetioce. Uostalom, konkurencija čini čuda i možda ne treba mnogo čekati da se neko prvi doseti i odvoji posebno mesto za dark room u svom klubu. Ovde nema homofobične javnosti i kalkulantskih političara od kojih odluka zavisi, a zahteva se samo malo opušteniji pristup i zdrav odnos prema sopstvenoj ličnosti i onom drugom. A, onda ko zna šta će sve izaći iz mraka "dark rooma"...