oćni život, drage nam prestonice, oduvek je manjkao raznovrsnošću ponude. Funkcionišući uglavom trendovski, nudio je programe koji su bile šupljikave verzije svetskih shablona zabava. Apgrejd istih skoro nikada nije ni radjen tako da je svako novonastalo mesto polako zamiralo dok ne bi i najokoreliji fanovi odustali od recikliranja. Osećaj i daljeg posećivanja takvih mesta sličan je tužnom utisku koji na nas ostavljaju robovi stilova iz svojih mladosti (deca cveća, hevi metalci, njuvejveri, pankeri, brit pop babe, darkeri, rejveri, reperi...) koji grčevito drže do "svog stila".

oznato je, da je svaka noćna zabava uspešna ako je ekipa i osmišljen program u odredjenom skladu. U našem lokalnom slučaju, ono što više ne doprinosi dobroj do-čil-auta žurci su mase koje više stvarno ne znaju šta znači dobar provod i kako se treba ponašati na takvim mestima. Pozerstvo, loši tračevi, nerazvijen smisao za estetiku i odsustvo osećaja za ritam su skoro stalni pratioci noćnog života. Efekti stresa izazvani godinama kriza svih vrsta (posebno psihičkih) pojačali su ove uobičajene pratioce beogradskih izlazaka.

odine dominacije klupskog zvuka i stila izgubile su početnu draž pretvarajući se u neprofilisane zabave za široke mase. Ne treba smetnuti sa uma da je ovakva vrsta muzike potekla iz andergraunda i da joj je i mesto tamo. Njeno funkcionisanje u masovnim okruženjima je daleko da bude interesantno. Pa na čega više liče masovne manifestacije tipa Urban experience, Tehnokratia skupovi i ostala gostovanja stranih i domaćih DJ-a u ogromnim prostorima? Na seoska posela ili loše recidive Woodstock groznice.

eograd je imao osećaj pravog klabinga jedino u slučaju npr. nereklamiranog gostovanja Lauren Garnier-a u starom klubu Omen pre par godina. Sadašnja situacija sa klubovima je sledeća: TTP (Teenage Techno Punks) u Industriji i Mondu, najzanimljivije večeri drum'n'bass-a u Dolaru (Tržni centar u ulici 29. novembra), noviji prostor Kućica (jedna stanica trolom iznad Slavije pa prva ulica desno), Kuća (bivša javna kuća ispod Brankovog mosta) i kafe Moloko (prvi sprat pasaža u Knez Mihajlovoj).

Što se tiče situacije u inozemnim  klubovima, nije preterano drugačije, s tim što se klupska atmosfera i dalje održava na kvalitetnom nivou.

oreni pravog klabinga su u disko klubovima sedamdesetih. Atmosferu pravog klabinga doneli su čikaški Gay klubovi iz kojih je poteklo ono što danas zovemo House music. Kod nas je ovaj zvuk danas poznat uglavnom u svom degenerisanom opa-cupa segmentu. Mračniju i perverzniju stranu klabinga je nosio evropski pokret Body Electro, aktuelan tokom osamdesetih uglavnom u nemačkim zemljama. On je druga karika noćnog života na početku trećeg milenijuma. Njemu je bila svojstvena S/M estetika i ponašanje usko povezano sa homoseksualnom grupacijom (koristim reč homoseksualan jer oni po svim karakteristikama ipak nisu spadali pod etiketu Gay /bukvalan prevod-veseo/). Integraciju atmosfere House i Body electro klubova ostvario je talas tehno muzike tokom devedesetih. Šireći se ekstremno brzo svim delovima planete, uspevajući i na mnogim egzotičnim mestima (šire nego bilo koji zvuk do sada), tehno zvuk (drum'n'bass, deep house, breakbeat, trance, acid trance, chill out,...) je pored sveprisutnosti doneo jednu novu širinu koja je mogla u sebe da integriše svu estetiku i način života Gay populacije. Na ovaj način je ova pomenuta populacija dalje obogaćivala svoju estetiku i stil života. Ali ono što se češće dešavalo i što je duže opstalo od samog techno pokreta je Gay klub koji je obogatio svoj muzički program ovim novim zvukom.

ezaobilazna i dalje važeća svetska činjenica je da su zabave oduvek bolje u Gay klubovima. Ovakvu vrstu kluba u onom evropsko-američom obliku krasi osećaj mesta potpune slobode. Mesto gde sve pripadničke razlike nemaju težinu uobičajene "realne" svakodnevnice. Mesto gde je  medjuljudski kontakt savršen u svojoj spontanosti. Otuda i dugogodišnja najezda ne-naklonjenih-istom-polu na ova mesta "gde je sve dozvoljeno". Paralelu u ovom slučaju sa našim podnevljem je još uvek nemoguće uspostaviti.

eogradski gay klubovi (Farma, Visage, Promocija, X i još par kratkog daha) su uglavnom bile socijalne varijante tipa mlaćenje-para-na-brzinu-jer-drugog-gay-kluba-nema. Prizivanje legendarnog Visage-a ne ostavlja neki pozitivan utisak osim činjenice da se tamo ipak skupljaju homoseksualci i da postoji šansa da nešto ili nekog pokupite. Sve je to daleko od onoga što bi moglo da parira urbanim gradskim dešavanjima. Izbor muzike je uvek bilo najproblematičnije mesto koje je moglo da profiliše ukus jednog prosečnog YU Gay-a. Medjutim, obično su DJ-evi Gay klubova puštali toliko očajnu muziku koju je po pravilu krasio tzv. turbo-folk blok. Ono što je napolju bila Madonna kod nas je to bila Ceca ili u novije vreme Jelena Karleuša. Najbizarniji momenti setova turbo-folka je početak kada beogradske tetke na prve taktove turboiziranog kvazi istočnog zvuka zacijuču i počnu da mlate kukovima. Većina urbanijih posetica ovakvih klubova (kojih je vremenom bilo sve manje) imali su izbor: ili da se nikada više ne pojave ili da celu kitsch paradu pretvore u besmisao (što je uvek bila bolna varijanta). Sve bi se moglo oprostiti klubu do momenta dok ne krene "ćirilica". Ali vlasnici klubova su mislili (a izgleda da misle i dalje) da je to savršen način da privuku više ljudi i da po starom srpskom običaju uz zvuke "srpske muzike" krenu u opijanje i slavlje. Da je Srbija davno odmahnula od dedovskih recidiva zvanih kafanski običaji pokazao je klabing koji je oformio drugačiju ekipu Gay ljudi odraslu uz MTV, Madonnu, Prodigy i ostale aspekte elektro zvukova.|
Klubovi su se polako gasili ali je uvek egzistirao bar po jedan. Ta praksa je ostala do danas.

, jedini Gay klub u gradu, preživeo je promene vlasnika, enterijera i DJ-a. Prvobitni identitet kluba je nasledje kitsch kluba sa separeima, ribicama u akvarijumu na sred podijuma za igru (koje su na kraju sve odumrle u moru tetaka), lampama sa staklenim resicama, lažnim fontanama i plastičnim cvećem. To je bilo više nego bizarno-simpatično. Enterijer zahvaćen procesom raspadanja dobijao je patinu koja ga je učinila pravim camp recidivom. Nastavljajući praksu prethodnika u muzici on je bio odraz i većeg dela Gay scene. Promena vlasnika (straight) je donela i renoviranje prostora. Izbacujući sve pomenute detalje koji su činili ovaj prostor potpuno autentičnim u gradskim okvirima, dobili smo jedan pročišćen hladan enterijer na koji dugo nismo mogli da se naviknemo. Hladno i odsutno obezbedjenje, cenu od 150 dinara uz jednu konzumaciju i novu ekipu konobara. Vremenom je prostor popunjen detaljima poput skupih tetaka (cena ulaza je uslovila i klijentelu), nezaobilazne disko kugle i magične, sada standardne, ŠIPKE. Prostor je počeo  da oživljava jer realne alternative nije ni bilo. U medjuvremenu su vaskrsle neke picerije i preimenovani klubovi ali X je ipak opstao i pored skupog ulaza. Nastavljena praksa sa blokovima turbo-folk muzike pretila je da uništi formiranje nekog normalnijeg Gay identiteta. Mesto se jedno vreme izbegavalo, pa se nakon skupljene lične energije ponovo obilazilo. Promena DJ-a (na radost većine nadam se) donela je muzičke setove koji se mogu podnetu čak i u tehnici miksovanja, ali je to ipak daleko od pravog gradskog DJ miksa. Prilikom par izlazaka zapanjio nas je talas setova sa muzikom uz koju može da se zabavi  i iskače. Madonna, nezaobilazna gay diva, puštana i ranije, sada je dobila mesto koje zaslužuje. Ali nije to nešto novo. Bitni su hausizirani blokovi koji prizivaju najbolje momente klupske atmosfere i one euforije karakteristične za ovu vrstu klubova. Naviknuti  na scene iz zapadnih pandana u kojima vidimo nafrakane Gay momke, Drag Queens i svakave frikove, ova lokalna atmosfera je i dalje ipak nekako neautentična

a ipak nije sve tako crno, pokazao je prošli vikend u X-u. Solidnii muzički setovi za bacanje po zidovima, gužva do podnošljivosti, naznake Gay kitscha. Dva lika sa plaštovima. Jedan kao kombinacija Madonne sa dugom talasastom plavom kosom i lika koji šije odeću od ljudske kože iz Kad jaganjci utihnu, drugi u Pokahontas stilu (hvala Marku M na paraleli Madonna-Pokahontas). Njihovo histerično veranje uz Šipku, Madona na ramenima Pokahontas, svojevrsan je presedan i izuzetan vizuelni doživljaj. To je bio taj osećaj koji krasi pravi Gay klub. U sred ludila, masa se sklanja od šipke, Boško nam dovodi dva striptiz difovca poznata sa malih ekrana po živom striptizu u studiju TV Pinka. Počinje šou ove dvojice obrijanih mišićavih tetkastih momčića u belim tanga gaćicama i svedenom garderobom tipa kaubojske hlače bez guze. Masa žvalosno iznenadjena skandira i pokušava da uhvati pokret svakog mišića ove dvojice performera. Kratko ali slatko. Nastavlja se provod, muzika i dalje ok, pojavljuju se kraljice večeri. Transvestiti, neprikosnovena Likana i mladja joj takodje bujna Ceca. Kakav je to Gay klub kada bar jedan transvestit ne bi kroz njega prodrmao guzu. Kompletiran osećaj počinje pred kraj da kvari, na svu sreću kratak blok turbo-folk i domaće muzike. Odlazim zapanjen činjenicom da je X te večeri i prethodnog perioda bio najbolje mesto za provod u gradu. Verovali ili ne.