Kažnjavati zločin iz mržnje

U zajedničkom saopštenju YUCOM-a I GSA navode se da se zločin iz mržnje prema njihovom predlogu definiše kao svako krivično delo iz Krivičnog zakonika učinjeno prema bilo kom licu ili grupi lica iz mržnje zasnovane na rasi, boji kože, etničkoj ili nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti, političkom ili drugom ubeđenju.

Prema tom predlogu, zločin iz mržnje je krivično delo učinjeno iz mržnje zasnovane na jeziku, polu, seksualnoj orijentaciji, rodnom identitetu, starosti, zdravstvenom stanju, invaliditetu, obrazovanju, društvenom položaju, socijalnom poreklu, imovnom stanju ili nekom drugom ličnom svojstvu.

"Dela koja su obuhvaćena ovom inicijativom su ona koja se odnose na ubistva, teške i lake telesne povrede, silovanja, krivična dela protiv imovine, kao i protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine", piše u saopštenju YUKOM-a i GSA.

Te dve organizacije su napomenile da krivična dela koja definišu zločine iz mržnje postoje u krivičnim zakonicima u zemaljama članicama Evropske unije, kao i u zemljama regiona kao što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina.

YUCOM i GSA su podsetile da je GSA u oktobru prošle godine od predstavnika vlasti dobila čvrsta uveravanja da će izmene Krivičnog zakonita ići u pravcu uvođenja instituta zločina iz mržnje i istakle da su bile veoma neprijatno iznenađene kada je Vlada uputila Skupštini tekst bez ijedne izmene koja se tiče zločina iz mržnje.

U pismu državnim institucijama YUCOM i GSA su ih pozvale da iskažu nedvosmislenu političku volju za preduzimanjem mera za smanjenje visokog nivoa nasilja u društvu koja bi se, između ostalog, ogledala i kroz usvajanje njihove inicijative u Skupštini Srbije.

Dve organizacije navele su u pismu i da bi se "usvajanjem ovog predloga u značajnoj meri doprinelo smanjenju, ali i prevenciji nasilja, kao i zaustavljanju tzv. spirale nasilja od čega bi korist imali svi građani i građanke Srbije, tj. društvo u celini".

Inicijativa je upućena predsedniku Srbije, premijeru, predsednici Skupštine, ministarki pravde, ministru za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, šefovima poslaničkih grupa, zaštitniku građana, poverenici za zaštitu ravnopravnosti, republičkom javnom tužiocu i predsednicima Ustavnog i Vrhovnog
kasacionog suda.

YUCOM i GSA će narednih dana razgovorati sa predstavnicima parlamentarnih partija kako bi predložena inicijativa ušla u skupštinsku proceduru.

Vlada je 31. januara uputila Skupštini Predlog izmena i dopuna Krivičnog zakonika.