Kako su me lezbejski filmovi usrećili (i razočarali)

Teme za ovu moju šašavu kolumnu su se počele dešavati skroz slučajno u poslednje vreme, a moj poslednji odabir teme je najviše bio motivisan vešću kako je osrednje ostvarenje pobedilo na Merlinka festivalu i to me malo zateklo - film Gayby (kao Gay Baby).

Inače mogu pogledati svašta, ali ovaj film mi je bio toliko čudan da sam došla do zaključka kako je moderna LGBT kinematografija polako, ali sigurno počela odlaziti u ku*ac, tačnije da već neko vreme odlazi. Zašto je to tako?

Muči me to pitanje već duže vreme te su mi mnoge misli pale na pamet, a usudću se podeliti . Možda je tako jer su filmovi gej i lezbejske tematike pre bili relativno retki i svaki smo čekali kao ozeblo sunce u nadi da će to postati praksa te smo s vremenom izgubili ikakve kriterijume? A možda je to zato jer je broj LGBT likova u televizijskim serijama toliki da više ne stane na prste ne jedne nego dve ruke?

Uglavnom, uz ostvarenje moje želje, a i želje mnogih drugih da ne moramo kopati po bespućima interneta u potrazi za LGBT filmovima, u biti su nam filmaši napravili medveđu uslugu. Da. Zatrpali su nas s toliko LGBT filmova da jednostavno teško probrati na koji od svih tih naslova potrošiti svoje vreme koga je u ovo moderno doba sve manje i manje. Znam da smo pisali već o lezbejskim filmovima, znam da smo pisali i o lezbejskim serijama, no mislim kako je došlo vreme podsetiti sve lezbe na poneke naslove koji su lično ostavili neki dojam na mene dok sam odrastala kao mala latentna lezbica koja je potajno gledala lezbejske filmove.

Sećam se svog prvog lezbejskog filma koji sam pogledala u potpunosti slučajno. Što sam ja znala sa svojih možda jedanest-dvanaest godina o lezbejskim filmovima i postojanju istih? Apsolutno ništa. No, tada su, sredinom devedestih, još uvek videoteke igrale bitnu ulogu u životu svake osobe koja ponekad voli pogledati neki film, a u to dobe videoteke su bile još uvek relativno retke i željeni film se trebalo - slušajte sad ovo - čak i rezervisati! Moj Rod i ja smo bile članice jedne videoteke u kvartu te smo pogledale nedeljno barem deset filmova i to sam čak malo rekla.

Nismo preterano bile izbirljive - daj što daš, samo da imamo u što zuriti i zaboraviti na koma situaciju koju smo imali doma, na rat i činjenicu kako mama pored svega toga uglavnom plače. Imali smo doma jednu super tradiciju koja je nekako s vremenom i pojavom superbrzog interneta prestala. Naime, vikendi su bili onaj period kada bi se naša mala porodica nekako uspela skupiti ispred televizora i kada bismo svi zajedno pogledali poneki film. Za selekciju smo naravno bile zadužene Moj Rod i ja, ali budimo realni, ipak je Moj Rod neku godinu starija od mene, tako da ću krivicu za odabir uskoro spomenutog filma u potpunosti svaliti na nju (hvala bogu pa Rod radi od jutra do sutra i ne stiže čitati moju kolumnu tako da sam se s ovim dobro izvukla).

Ništa ne sluteći, donele smo kući nekoliko filmova za vikend-porodični provod te smo se svi ugodno smestili na svoje pozicije - Rod u stolicu za ljuljanje koja je uvek bila moj prvi odabir koji sam morala prepustiti Rodu jer je veća i jača od mene, Kraljica Majka na kauč, a ja tamo gde i spadam - na pod. Premotale smo film na početak (da, pre su se filmovi na VHS-u morali motati), ispekle kokice i krenule gledati film naziva „The Incredibly True Adventure of Two Girls in Love". Da sam bila imalo upućenije dete i da sam imala Internet i da su postojali Prajdovi u to vreme, sigurno bi mi bilo jasno kako taj film možda nije pogodan za gledanje s Kraljicom te da će već prva scena zbuniti sve pristune te naglo prekinuti naše porodično druženje. Naime, prva scena u ovom filmu prikazuje dva para nogu koji se pomalo drpa - ništa sumnjivo - jedan par je u štiklama, a drugi par u nekakvim muškim cipelama (ili štono bi Kraljica rekla bakandžama) i radnom odelu. I kamera polako putuje, a mi ništa ne slutimo. Neko vreme. Dok jedna od osoba u drpanje akciji nije progovorila - ček, ček, ček, da li je to neizmutirani dečak ili se se radi o ženi - prostrujalo mi je mojom maloletnom glavom. I Rod i Kraljica su ostale zatečene kada smo shvatili da se radi o ženi. Kraljica se povukla u sobu pod izgovorom da joj se spava dok smo se Rod i ja kao prave budale zalepile za ekran i pohlepno gledale što se dešava u svakoj sekundi filma. Mislim kako je Rod možda namerno odabrala ovaj film - da nas zezne. Nikad nismo preterano pričale o tome i mislim kako ću je ispitati što se dogodilo taj dan (ipak me ova priča proganja već neko vreme).

E da, premotala sam na početak filma ovaj YouTube isečak pa se samo stavite u našu poziciju - zamislite da gledate te scene pre skoro 20 godina. S roditeljima.

To je u stvari bio moj prvi susret s filmom lezbejske tematike. I imala sam sreće. Ovaj film je dapače dosta dobar i ako ga niste gledale - pogledajte ga. To su sami glumački počeci Laurel Holloman koja je postala poznata u lezbejskom svetu glumeći u L Wordu. Ko bi rekao da će od ove male butchice biti femmica na kraju.

Nakon tog filma koji me na neki način fascinirao nastupila je poprilična suša. Možda se Rod uplašila kako ćemo Kraljica i ja početi postavljati pitanja te neko vreme nije donosila kući nikakve filmove s lezbejkama u glavnim ulogama. Do jednog dana - naravno.

Idući naslov koji sam pogledala u selekciji Mog Roda je bio australijsko ostvarenje „Love And Other Catastrophes" koji mi je do dan-danas ostao jedan od omiljenijih filmova. U kvalitet se ne usuđujem ulaziti jer sam prilično subjektivna po tom pitanju - naime, jedna od glumica tog filma je postala moja opsesija.

O čemu se radi? Grupa prijatelja, od toga jedan lezbejski par u prekidu, žigolo, student medicine i devojka koja celu večnost piše diplomski provode svoje dane na koledžu i susreću se s prilično uobičajenim studentskim problemima - novac, posao, dug u knjižnici, selidba, prekid. Ovo mi je oduvek bio film za barenje - dovela bih nekog kod sebe na film i već na sredini filma bismo se zbarili; probajte - sjajan je u tu svrhu! Ono što je lepo u ovom filmu nije samo australijski naglasak, nego uklopljenost lezbejske priče u celu fabulu - one postoje i imaju probleme kao i svi, te u to doba sam već polako počela shvatati kako me možda ti filmovi ne bi trebali toliko fascinirati. A ne bi me ni Radha Mitchell (glumi Dani u filmu) trebala toliko fascinirati.

Logično je bilo da na mega-sporom internetu u pretraživač Altavista ukucam njeno ime i saznam malo više o toj ženi. Možete samo zamisliti moje oduševljenje kada sam otkrila kako je moja Radha snimila još jedan lezbejski film!!! Film „High Art" bio je idući na mojoj listi lezbejskih filmova. No, kako je to bio nezavisan film za koji nije postojala šansa da bude u videotekama u gradu (znam - zvala sam, proverila valjda 30 videoteka), našla sam se u prilično nezgodnoj situaciji. Internet nije bio ono što je danas - bili smo sretni ako uspemo u jedan dan skinuti poneku pesmu, a o filmovima smo mogli samo sanjati i zavisili smo o dobroj ili lošoj volji distributerskih kuća koje su radije uzimale akcione filmove i dosadne strejterske romantične komedije. No, dosetila sam se svom jadu - tada je već postojao Amazon.

Taj predivni Amazon koji je dakako imao ovaj film, no kako bih mogla taj film naručiti? Da pitam Kraljicu da mi kupi film, bilo bi presumnjivo, a i Kraljica se bori dan-danas protiv internetske kupovine. Ali, mogla sam naprimer pitati nekoga ko ima nekakvu karticu da mi kupi film.

I tako sam ja bez imalo srama ostavila poruku na news grupi da tražim nekoga da mi naruči film s Amazona i uspela sam naći jednu dobru nepoznatu dušu koja mi je uz određenu naknadu za trud, naručila taj film i usrećila me do kraja sveta i nazad. Šteta što film nije bio baš tako sjajan. Pomalo je bio art i moj sklop u mozgu nije razumeo o čemu se radi. Sad razumem i mogu reći da je film zaista dobar. Iako na ovaj film nisam plakala, ali možda sam trebala.

Nakon tog filma, prestala sam pratiti lezbejske filmove neko vreme. Mislim da sam se našla u onoj fazi kada u stvarnosti niječem što sam kako bih se prilagodila svojoj okolini. Iduće sećanje koje imam o lezbejskim filmovima je otkad sam doživela svoju lezbejsku katarzu. Pogledala sam ih brdo, ali još uvek nisam sve. Zasitila sam se svih tih lezbejskih filmova Ova tri su me oblikovala. No, moram vam istaći još poneki naslov koji bi se isplatilo pogledati, a koji su onako, dobri.

Mislim kako niti jedna lista lezbejskih filmova nije dobra bez filma „Bound". Gina Gershon? Može. Jennifer Tilly? Ok je sve dok ćuti. A i radnja je poprilično zanimljiva. No, film nije striktno lezbejski, ali morala sam ga spomenuti. Naravno tu je i „Gia", skoro pa klasik s Angelinom Jolie u glavnoj ulozi, puno pre nego je postala majka i devojka Breda Pita. Ko zna, možda ju je baš ta uloga podstakla da se toliko bori za LGBT prava. Ali film je zaista sjajan i dirljiv i ronila sam krokodilske suze na odjavnoj špici.

Svaka lezbejka koja drži do sebe mora bez pogovora pogledati sve ove navedene filmove i ovu sad nabacanu listu (nisam rangirala filmove nego ih samo nižem) jer sam se ionako već poprilično raspisala:

                                                                                          But I'm a Cheerleader

                                                                                          If These Walls Could Talk 2

                                                                                          When Night is Falling

                                                                                          Fingersmith

                                                                                          Lost and Delirious

                                                                                          With Every Heartbeat

                                                                                          Better than Chocolate

                                                                                          D.E.B.S.

                                                                                          Heavenly Creatures

Ovo su samo neki od mnogih lezbejskih filmova, a za koje lično smatram da se isplate pogledati. Zašto? Uglavnom su to stariji filmovi (osim filma "With Every Heartbeat") koji su nastali pre nego što su filmaši prepoznali kako su lezbejke zahvalna publika i počeli snimati - kehm - smeće filmove. Nadam se da ćete uživati u blagdanima koji nam slede uz ove naslove, a ako neki od ovih filmova ne možete naći, slobodno mi se obratite na već poznati mail dina@queer.hr - imam ih sve i rado ih pozajmljujem u svrhu lezbejske solidarnosti. Drage lezbejke (i svi ostali), odmorite se i nemojte puno papati. Do čitanja.

Dina J.