Kako je Iran ipak priznao da postoje gejevi?

Nadaleko su poznate izjave bivšeg predsednika Irana Mahmuda Ahmadinedžada o tome da u njegovoj zemlji nema homoseksualaca što se imalo shvatiti ne samo kao znak "moralne uzornosti", već i kao jasan izgovor za potpunu nebrigu o pravima LGBT osoba u Iranu. To je, primera radi, poručio prilikom gostovanja na univerzitetu Columbia 2007. godine, iako se kasnije izjava nastojala protumačiti kao "greška nastala u prevodu".

No novi izveštaj iranskog Ministarstva obrazovanja, o kojem piše Gay Star News, jasno demantuje proklamacije bivšeg predsednika države. Izveštaj daje rezultate ispitivanja životnih navika mladih u Iranu tokom 2007. i 2008. (za vreme mandata Ahmadinedžada). A rezultati su, u najmanju ruku iznenađujući. Tako je 17,5 posto srednjoškolaca oba pola priznalo da je "imalo homoseksualne odnose" (tačnije, 24 889 od ukupno 141 552 ispitanika).

Izveštaj je tim važniji što je homoseksualno ponašanje u Iranu kažnjivo smrću. No omladina Irana krši i ostale moralne zakone. Tako ih je 74 posto priznalo da je imalo heteroseksualne odnose (iako je vanbračni seks takođe ilegalan). Nadalje, prema službenim brojkama prosečna starost seksualnog radnika/ce u Iranu iznosi veoma zabrinjavajućih 15 godina. Deo njih je u braku, a čak 11 posto obavlja posao seksualnih usluga uz odobrenje bračnog partnera.

Kriva su skupa venčanja

Iranske vlasti u objavom izveštaja napravile bitan presedan, no zanimljiva je i mera koja se predlaže da se prekine praksa kršenja zakona. Mera je nazvana "privremeni brak", a već postoji među populacijom šijita. Autor izveštaja, kako prenosi Hossein Alizadeh iz međunarodne organizacije za ljudska prava LGBT osoba (IGLHRC), naglašava da su "pružanje seksualnih usluga, vanbračni seks, masturbacija i homoseksualnost rezultat nemogućnosti mladih da stupe u "čiste seksualne odnose" (brak) zbog visokog troška venčanja i društvenih očekivanja od bračne zajednice."