Iza zatvorenih vrata

Wallis Simpson je bila tragična ličnost zarobljena u braku, dok su njeni lični advokati njome manipulisali.  Ovo je zaključila Frances Willson, nakon što je uronila u detaljima bogatu biografiju Behind Closed Doors, autora Hugo Vickersa.

Vojvotkinja od Windsora je bila optužena da je lezbejska, nimfomanka, nacistički špijun i muškarac.  Pre nego što se udala za bivšeg kralja Edwarda VIII, Wallis Simpson je, prema tvrdnjama njenog prijatelja Cecila Beatona, bila "muškobanjasta krava" ili "primitivna, vulgarna bučna Amerikanka drugog reda".

Nakon njene udaje za vojvodu od Windsora, jedan njen prijatelj je prokomentarisao kako je njen "užasan" akcenat postao "nazalni konkni" i da se ponaša kao neko "čija je unutrašnjost izvađena i zamenjena idejom kako bi kraljeva žena trebalo da se ponasa i izgleda".  Zbog čega cela fama oko Wallis?

Prema autoru Hugu Vickersu, Wallis je bila žrtva. Njen brak, barem što se nje tiče, je bio manje romansa, a vise tragedija, a kada je postala udovica, njen život je postao horor priča.  Simsonova nikada nije bila zaljubljena u Edwarda, dok je slušala njegov abdikacioni govor, ispod površine je tonula u očajanje.

Kao nevoljeno dete, Edward je imao neobuzdanu želju da bude voljen i da se nad njim dominira. Wallis  je sa druge strane imala potrebu da dominira, ali joj je njegovo obožavanje bilo zamorno. Do određene granice on ju je iskoristio kako bi pobegao od posla koji nije želeo, ali je zamka u koju je Wallis upala tokom Edwardovog života bila ništa u poređenju sa onom zamkom u kojoj se našla u periodu između njegove smrti 1972. i svoje smrti 1986. godine.  U ovom vremenskom periodu i počinje knjiga iz dva dela Behind Closed Doors.

Jedan od njenih zaposlenih je jednom rekao da je pre vojvodine smrti vojvotkinja bila svesna svega, a posle njegove smrti Walllis ništa više nije znala. Zbog interesovanja koje za ovu temu gaji ceo svoj život, Vickers zna sve što bi trebalo da se zna o Windsorima, naročito o godinama posle vojvodine smrti, kada je vojvotkinja, sa malobrojnim prijateljima i bez rodbine, bila prikovana za krevet i toliko slaba i zbunjena da je "gotovo prestala da postoji kao osoba".

Vickers citira Dianu Mosley, koja mu je rekla "da su jednom proneli nosila sa mrtvim telom kroz Američku bolnicu. To je bila vojvotkinja od Windsora, živa, rekli su."

Vickers zna koliko je ljudi došlo da oda poslednju počast vojvodi, kada je njegovo telo bilo položeno u Windsoru (57 903),  ko je prisustvovao sahranama vojvode i vojvotkinje, gde su sedeli, vrednost svakog predmeta koji je iznet iz njihove kće, priše iz života, pedigre i ličnost vojvotkinog doktora, medicinskih sestara i osoblja.

Iz razgovora sa Johnom Utterom, vojvodinim privatnim sekretarom, Vickers saznaje da je vojvoda najviše cenio profesionalne golfere i poslovne tajkune, a da je vojvotinja sebe gotovo poistovećivala sa junakinjom  američkog dečijeg romana Rebecca of Sunnybrook Farm iz 1903. godine.

Vickers zna sve o vojvotkinjinoj "ludoj i zloj" advokatici, Maitre Suzanne Blum i njenoj nameri da proizvede "kliničku analizu šta se sve tačno dešavalo u poslednjim vojvotkinjinim danima, kada je kompletnu kontrolu nad njom preuzela ona".

Samo proklamovana portparolka nesrećne vojvotkinje, Blumova je preuzela njenu kuću, reinterpretirala njene želje, davila se u njenom šampanjcu, jela iz njenog porcelana i govorila u "vojvotkinjino ime".  Blumova se žalila da je Wallis, koja nije gledala televiziju, pogodila serija Edward and Mrs Simpson, i tvrdila je da vojvotkinja želi da profit od prodaje svoje imovine ide u svrhe iztraživanja AIDSA, bolesti za koju Wallis jedva da je čula.

Blumova je takođe sprečavala vojvotknjinu da napušta svoju sobu, branila je posetu njenim prijateljima, a kraljevske dragocenosti su počele da nestaju.  Neke od njih je sama Blumova uzela, a neke je poklonila drugima.  Najveći deo je prodala po skandalozno malim cenama, dok je prepisku koju je Wallis želela da se uništi, kao što su "ljubavna pisma" između vojvode i nje, Blum zadržala kako bi ih kasnije objavila.

Njen cilj zvanično je bilo objavljivanje svetu "prave" priče o vojvodi i vojvotkinji, o kojoj kako  Vickers kaže, Blumova nije znala gotovo ništa. Njen lični cilj, Vickers tvrdi, jeste bio da navuče mržnju Britanaca. Veza između Blumove i Wallis je bila jedna od najneprijatnijih odnosa ikada  izmedju advokata i njegovog klijenta.".

Prva polovina knjige Behind Closed Doors, donosi sve sakupljene dokaze protim Blumove, kao i priču o ličnom putovanju u svet Windsorovih koju Vickers opisuje pomoču svojih zabeležaka skupljanih tokom skoro četrdesetih godina u ličnim dnevnicima.  Ovo je istovremeno i veoma interesantan prikaz borbe između različitih biografa ko od njih ima pravo na ovu temu.

Vickers spominje Michaela Blocha, prijatelja Blumove i urednika objavljenih Wallisinih ljubavnih pisama, koji je uspostavio "autorizovanu" seriju publikacija na ovu temu. Vickers zatim citira časopis Private Eye, koji prenosi odgovor autora Michaela Thorntona upućen Blumovoj, kada je ona pokušala da spreči izdavanje njegove knjige Royal Feud, čiji sadržaj je "toliko uvredljiv" da je Blumova navodno "preživela blaži srčani udar".

Druga polovina knjige Behind Closed Doors je biografija Wallis Simpson, devojačko Warfield. Vickers uranja u njeno porodično stablo sa svom preciznošću i daje realni prikaz kraja njenog braka sa Ernestom Simpsonom.  "Nemam više suza koje bih mogao da prolijem" piše Ernest svojoj zbunjenoj supruzi.  "Znam da tamo negde u tvom srcu  još tinja mali plamen za mene ... Molim se da jednog dana ga Bog rasplamsa i dovede te ponovo meni."

Behind Closed Doors: the Tragic, Untold Story of the Duchess of Windsor, Hugo Vickers

Telegraph