Istina o LGBT aktivizmu u Srbiji

Nakon trnovitih 25 godina aktivizma u Srbiji, nekolicina LGBT nevladinih organizacija zajedno sa drugim organizacijama NGO sektora i fondacijama, potpisale su platformu o saradnji za koju sami kažu kako „otvara jedno novo poglavlje u borbi za društvo, u kojem se poštuju prava svih građana i građanki".

Naravno, javnost kao i sama LGBT zajednica uopšte nisu ni upoznati o sadržaju pomenute platforme niti o namerama organizacija koje se do sada i nisu bavile LGBT pitanjima. Smatram da sam kao aktivista, umetnik, homoseksualac i iznad svega ljudsko biće dužan da vas ovim putem obavestim da ovom platformom ulazimo u još jednu predstavu vođenu od strane ljudi koji uporno nemaju nameru da se mešaju u svoj posao kako bi nam dokazali da se zapravo ubiše od posla u cilju napredovanja društva i ljudskih prava. Za prethodnih 25 godina, stanje na aktivističkoj sceni Srbije nikada nije bilo gore što pokazuje i stagnacija u kojoj se nalazi LGBT populacija kao i forsiranje interesa i promocije pojedinaca iznad ljudskih prava. Ova platforma je samo jedna mala kap koja je prelila čašu punu gneva, razočaranja i nepoverenja, tako da je krajnje vreme da se neke stvari razjasne i da se stane na put lažnim aktivistima, dušebrižnicima i grabljivcima.

Znam da se danas mnogi od vas pitaju i otvoreno postavljaju pitanja pojedinim aktivistima šta su zapravo uradili u zadnje vreme i zašto nema vidljivih rezultata u napredovanju ljudskih prava u našoj zemlji. Koliko ste često ostajali bez odgovora ili dobijali odgovor koji nema veze sa postavljenim pitanjem? Nije iznenađujuće što konstantno nailazite na takve odgovore ili pak tišinu jer nemaju ništa pozitivno ni da saopšte. U vreme kada većina građana pominje cenzuru u mainstream medijima, LGBT zajednica se suočava sa mnogo gorim i opasnijim vidom cenzure od strane ljudi koji bi trebali da predstavljaju opšte interese populacije koju zastupaju a ne svoje lične interese dok svoje dohotke stečene stranim donacijama na ime fantomskih projekata kriju kao zmija noge. Isti ti samoproklamovani aktivisti će ćutke posmatrati i u širokom luku zaobilaziti sve realne probleme LGBT zajednice, uporno gurajući sporedne projekte i ulične manifestacije, kao da nemamo apsolutno nikakve probleme i kao da smo već ostvarili sva moguća prava, pa nam organizacije služe isključivo za organizovanje žurki i pisanje oštrih saopštenja, samo kada neki slučaj nasilja ili diskriminacije slučajno dospe u javnost. LGBT organizacije bi trebale da budu tu da utiču na nadležne organe koje se bave rešavanjem tih slučajeva kao i da informišu javnost kako bi se podigla svest o postojanju diskriminacije i nasilja kako bi se uticalo na iskorenjivanje pomenutih problema i napredak ljudskih prava.

U toku mog angažovanja u organizaciji LGBT Novi Sad koja sada, na žalost, postoji na papiru, prisustvovao sam prvim diskusijama vezanim za stvaranje gore pomenute platforme koju su predstavili kao pokušaj ujedinjenja LGBT organizacija a zapravo jedini cilj te platforme jeste stvaranje prostora za nove i veće manipulacije svih građana i zloupotrebi novca donatora kroz kontrolu projekata. Platforma predstavlja direktan pokušaj da nekolicina organizacija koje se ne bave direktno LGBT aktivizmom i tematikom kontrolišu sve projekte LGBT organizacija i količinu sredstava namenjenih za to usput izigravajući medijatora jer, same LGBT organizacije po njihovom mišljenju nisu u stanju da nađu zajednički jezik. To je ta genijalna platforma, to je novo poglavlje aktivizma u Srbiji koji se i bez ovakvih platformi već uveliko nalazi na samom dnu. U razgovorima sa zajednicom lako je doći do zaključka da LGBT populacija većinom ne veruje niti jednoj LGBT organizaciji a još manje njihovim predstavnicima, što je, složićete se, poražavajuće i sramotno ali ne i iznenađujuće sa obzirom na sve što sam već naveo.

Takođe, dužan sam da navedem i drugu stranu oštrice koja uporno seče i razara već nestabilno i krhko stanje ljudskih prava u Srbiji. Često su me kontaktirali ljudi kojima je trebala pomoć, koji su bili izloženi nasilju i diskriminaciji, pored svog mog truda i angažovanja, uvek bih ostao sam sa njima a na žalost, nemam niti kapaciteta niti znanja da do kraja pružim pomoć koja im je preko potrebna. Nailazeći na odbijanje i prebacivanje odgovornosti, ljudi su prepušteni sami sebi a do juče su verovali istim tim aktivistima koji se iz svojih udobnih kancelarija bave jedino online aktivizmom u smislu botovanja i detaljne 24-časovne pretrage interneta kako bi blagovremeno reagovali ukoliko ih bilo ko spomene u negativnom kontekstu. Pored pomenutih, imamo i mali broj ljudi i organizacija koji zaista žele da doprinesu ljudskim pravima ali često su u tome sprečeni usled nedostatka sredstava i manjkom fizičkog i medijskog prostora za njihovo delovanje baš usled opstrukcije od strane kancelarijskih aktivista kao i pojedinih funkcionera državnih institucija kojima ne odgovara plasiranje tačnih informacija o stanju ljudskih prava već lažna slika lažnih boraca, napretka i slobode. A i u to sam se lično uverio prošle godine u pokušaju spasavanja i opstanka drop in centra u Novom Sadu gde je JAZAS koji je bio nosilac projekta izgubio interes kada je projekat istekao stavljajući sve ispred jedinog mesta u koje je novosadska kao i vojvođanska gej populacija imala poverenje jer im je u drop in centru pružena pomoć, diskrecija i sigurnost informacija. Posle nezainteresovanosti JAZASA, brojnim opstrukcijama gradske uprave Novog Sada pored svog angažovanja LGBT Novi Sad i još dve poznate organizacije, Drop In centar je ugašen i time postao jedan od brojnih primera nefunkcionisanja LGBT organizacija kao i manjka volje i angažovanja i pojedinaca i institucija. Sloboda je moguća jedino ukoliko smo svi slobodni, sve dok nije tako, niko nije slobodan.

Nemam nameru da ovih tekstom uništavam bilo šta niti da doprinosim pogoršanju stanja, naprotiv, ovim tekstom izražavam svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem i govorim u ime mnogih koji bi rado rekli isto, a i više kada bi imali priliku da prenesu svoju reč. Nemoguće je i nabrojati sve primere ne funkcionisanja LGBT NGO sektora i institucija u jednom tekstu ali se nadam da sam dao dobar uvod u realno stanje. Ne mogu obećati nemoguće niti želim da obećavam, želim da moj rad i aranžman obeleže moja dela, ne saopštenja i prazne reči. Nadam se da ću uspeti da utičem na stvaranje novog prostora, jedne alternative koja bi dala prostor svakom pojedincu da uradi nešto za opšti interes populacije i stanje ljudskih prava. Prošlo je vreme kancelarijskog i online aktivizma koji služi kao temelj za plasiranje laži, lažnih obećanja, lažnih nada i bezvrednih fensi projekata. LGBT populacija traži rezultate i dela, a drage i manje drage kolege aktivisti i aktivistkinje, mi smo ti koji smo odgovorni o odgovaramo LGBT populaciji a ne populacija nama, s toga, dođite pameti i stavite sve karte na sto ili se povucite i ostavite prostora onima koji su to spremni da urade. Osnovna ljudska prava ne mogu da čekaju i moraju biti iznad svakog ličnog interesa, vreme je za istinu.