Bez sumnje, Liza Minnelli je jedna od najfascinantnijih, najkonfuznijih, najtalentovanijih, najduhovitijih, najkonfliktnijih, najekstravagantnijih, najkonzervativnijih, najtoplijih, najhladnijih, najnežnijih, najsrdačnijih, najneustrašivijih, najplašljivijih, najpažljivijih i najnerealnijih ljudskih bića koje sam ikada upoznala. Još uvek nisam sigurna da li je znala mnogo više nego što mi je govorila u našem intervjuu, ili mnogo manje. Prelazeći sa poricanja do tajni koje nije ni sanjala da će mi otkriti, Liza je, kako mjuzikl kaže, "zagonetka". Ona je takođe i potpuno sjajna, nenormalna, srceparajuća, i veoma zabavna.

Devet časova koje sam provela sama sa Lizom, zaključana u apartmanu Plaza hotela u New Yorku sredinom devedesetih, skoro su neopisivi. Ne samo zato što je prolazila kroz ogromnu krizu u tom trenutku, od koje je veliki deo ''ispucala'' i u ovaj intervju, već zato što mi se toliko dopada i zato što se njenoj borbi divim do te mere da me brine koliko ću se drznuti da otkrijem. Kako sam bila nasukana na više lokacija dok se mesto našeg sastanka menjalo, intervju se završio u pet ujutro kada je dete Judy Garland i Vincentea Minnellija odbilo da me pusti da odem, dok joj se ne pridružim u gledanju jednog od starih filmova svojih roditelja.

Nedeljama kasnije, kada smo se srele ponovo na snimanju fotografija za naslovnu stranu u Las Vegasu, gde je nastupala u hotelu Bally's, Liza je delovala obuzdanije. Iza bine sam gledala kako ''vlada'' svojim obožavaocima, uključujući i jednog problematičnog coveka koji je uspeo da se ušunja, praveći se da je novinar. Znala je da on tu ne pripada, mnogo pre svog obezbeđenja. Preuzevši kontrolu, odgovorila je na par njegovih ''vajnih'' pitanja, ukazala mu traženu pažnju, a onda su ga izveli. Tek nakon toga nam je nagovestila koliko je bila potresena. Ko je mogao da zna? Ovakve situacije su proganjale karijeru ove super-zvezde još od njenog detinjstva, a ona je profesionalka. Takođe je i presrdačan domaćin. Zabrinuta da će ljudima Vegas biti dosadan, spremila je sto koji je nazvala šou "sisa i guza". Ne postoje reči koje bi mogle opisati kako je bilo toj grupici Lizinih gej prijatelja i prijateljica dok su sedeli kraj dobitnice Oskara i Tonyja i gledali polugole ljude koji igraju i pevaju uz pesme iz starih mjuzikla. Suština ovog neverovatnog iskustva stigla je kada je pušten stari snimak Judy Garland koja peva "Over the Rainbow". Sto se ukočio dok se Liza okretala prema nama, širom otvorenih očiju i nevina, izustivši u čudu: "O, pa to je moja mama!"

Rođena i odgajana da ugađa, društvena ali krhka, bilo bi je teško kriviti što je pokušala sve što je mogla da izbegne ovaj intervju. Tema - iako sam to pokušala da prikrijem - bile su glasine. Glasine u vezi sa njom, njenom porodicom i njenim ljubavnicima. Kontekst ovih glasina bio je dvostruki: homoseksualnost i droga. U vreme intervjua Liza je ponovo bila meta tabloida. Pojavljivanje u britanskoj TV seriji - gde je izgledala jako mršavo i bila u čudnim odnosima sa jednom od svojih drugarica - počelo je celu stvar. Da li je Liza gej? Da li ima sidu? Da li se drogira? A šta je sa seksualnom orijentacijom njenog oca, nekoliko mladića njene majke, sopstvenog pokojnog supruga, Petera Allena, i par njenih mladića koji su usledili? Imajući u vidu njen razumljiv otpor prema takvim pitanjima, ipak je bila predusretljiva. Ponekad bi rekla istinu, hrabro i sa lakoćom. A ponekad bi odlepršala u "Lizalend", zapanjujuće sulude priče bez ikakvog smisla pored skretanja sa teme - što je upravo i želela da postigne. Jednom, kada sam joj postavila pitanje u vezi sa sidom, i ponovo, kada sam je pitala u vezi sa glasinama o njenoj navodnoj vezi sa kabare pevačicom Lanom Cantrell, Liza je bacila kašiku punu sladoleda na drugi kraj svog otmenog apartmana u Plazi, i umalo pogodila jedan od onih čuvenih Eloise crteža.

Svideo mi se njen duh. Još uvek mi se dopada. A shvatila sam i njenu poruku u vezi sa pitanjima.

***

Megatalentovana dobitnica Oskara, Tonyja i Emija sedi ispred poslužavnika sa sladoledom i čajem u ekstravagantnom kompletu, u svom luksuznom apartmanu u hotelu Plaza u New Yorku. Bolno nervozna, ali krajnje odlučna da otvori vrata, držana pod ključem praktično od svog rođenja pre pedeset godina, potomak plemstva šoubiznisa čokoladnih očiju okreće se od svoje poslastice i uzdiše: "Naučila sam da kada pokušavate nešto da ispravite, to se pretvori u igru, jer morate opet da iznosite te glasine. I eto svega toga opet."

Kao onaj kod održava plamen svoje čuvene porodice, Minnellijeva je u prošlosti imala posla sa tračevima u vezi sa homoseksualnošću, koje je odbijala da prizna - bilo da se radilo o njenoj majci, Judy Garland, njenom ocu, reditelju Vincenteu Minnelliju, ili njenom pokojnom bivšem suprugu, kantautoru Peteru Allneu, dok joj u ušima još uvek odzvanjaju povici puni entuzijazma sa privatne zabave biznismena, koji su platili šestocifrenu sumu da bi gledali njen nastup u svečanoj sali hotela Plaza - Minnellijeva je spremna za razgovor.

A imajući u vidu skorašnje naslove u National Enquireru poput "Liza još uvek 'party animal'" i "Prijatelji se plaše da srlja u ranu smrt kao njena majka", to je verovatno dobra ideja. "Znam kako da se nosim sa svim ovim", kaže Minnellijeva, odmahujući nad najnovijim glasinama vezanim za drogu i njeno loše zdravlje. "Ja samo odradim svoj posao i čekam. Ona se nosi sa ostalim, ne ja."

Ona o kojoj Minnellijeva govori jeste zvezda koju svi znaju kao Lizu. Stvorena pre četrdeset tri godine kada je sedmogodišnja Liza igrala na bini pozorišta Palace u New Yorku, dok je njena majka pevala "Swanee", Liza - modna, glumačka i plesna diva nije prava osoba Minnelli. Ta osoba, koja voli sebe da naziva Liza Maz, borila se većim delom svog života da se odvoji od Lize Sa Z i sveg tog džeza. Možete to nazvati odbrambenim mehanizmom, ili kako god želite, Minnellijevu nije briga. Ta emotivna devojčica koju Francuzi identifikuju kao "malu američku Piaf" zna samo jednu stvar: to je održava stabilnom.

Tokom godina, kako su se njeni uspesi nagomilavali a njena slava pretila da zakorači u ogromnu senku u kojoj su ostavili roditelji, i mnoge tipične zamke su se isprečile. Uz njene tri Toni nagrade za ostvarenja "Flora, the Red Menace", "Liza ate the Winter Garden" i "The Act", i oskarsku nominaciju za "The Sterile Cuckoo" i nagradu za glavnu žensku ulogu u filmu "Cabaret", Minnellijeva se našla usred borbe sa bolom propalih brakova (Allen, Jack Halez Jr, Mark Gero) i ovisnosti. Izgleda da je pritisak njenog života bio prevelik. "Bila sam dete Judy Garland. Tada nisam još shvatala da je to bolest", rekla je, a u vezi sa svojom zavisnošću. "ali kada sam shvatila, podigla sam ruku. Tražila sam pomoć. Uradila sam isto što uvek radim kada se izgubim. Ubila sam se od rada, učila i informisala se o tome."

"Liza je sjajna, jer je spremna na sve", kaže Neil Tennant (Pet Shop Boys), producent njenog albuma iz 1989. godine, "Results". "Kada je ona za mikrofonom, priređuje čitav šou samo za vas. Mislim da je album "Results" najverovatnije najbolji album koji smo ikada napravili."

Pevač Johnny Mathis, koji se pridružio Minnellijevoj u duetu "Chances Are" na njenom poslednjem albumu "Gently", takode je uživao u saradnji s njom. "Imao sam više prilika da radim sa njenom mamom i bio sam potpuno opčinjen njenom magijom", seća se Mathis. "Saradnja sa Lizom May predstavlja veliku radost." Sam album, sa sigurnošću se može tvrditi, predstavlja prekretnicu za Minnellijevu. Kako ona sama kaže: "Nema sjaja ni raskoša u mojim vokalima. To sam jednostavno - sirova ja, pevajući najslađe i najiskrenije što umem."

Zapevaj, Liza!

 

ADVOCATE: Liza, ponovo si u tabloidima.

MINNELLI: Da, obožavaju me. Ja im prodajem novine.

ADVOCATE: Šta tebi znači činjenica da njihove priče o tebi uvek žele da...

MINNELLI: Umrem?

ADVOCATE: Da, ali tako što ćeš ponoviti tragediju svoje majke sa drogom.

MINNELLI: Dosadno im je. Dobar publicitet je dosadan. Da li znate da su uzeli onu užasnu sliku objavljenu u Enquireru i kompjuterski je obradili? Znate kako mogu da vas ulepšaju? Mogu da urade i potpuno suprotno. Kada ne radim, nikada ne nosim šminku. Nije dobro za kožu. Nema trepavica... (zaustavlja se na minut, pa nastavlja) Takođe, nekoliko ljudi bi trebalo da provere značenje reči "menopauza".

ADVOCATE: Menopauza?

MINNELLI: Da, ona uzrokuje značajne promene u raspoloženju, koje mi niko nije pomenuo. Počnete rečenicu s ljubavlju, a završite govoreći "Ti, komunistički kučkin sime!" (smeh) Stvarno ne znate šta vam se dešava!

ADVOCATE: Većina ljudi je upoznata sa tvojim borbama sa opijatima. Kako izgleda oporavak od toga?

MINNELLI: Bilo je isto meni kao i bilo kome drugom. Neko ko se oporavlja od zavisnosti u malom mestu i ulazi u crkvu na prvu službu od kako se ''vratila'' je kao moj prvi nastup po povratku. Samo je malo veće, to je sve. Moji roditelji bili su moji roditelji - samo je sve veće.

ADVOCATE: Kako su te roditelji vaspitali?

MINNELLI: Moji roditelji su bili divni. Moj otac bi govorio: "Uradi ono što ti misliš da je ispravno", a moja majka: "Uradi pravu stvar."

ADVOCATE: Da, ali to je veliki pritisak.

MINNELLI: To je istina. Moja majka bi govorila stvari poput - a to jeste bio pritisak - "Ti si dokaz da sam dobra žena." To je bilo preteško za mene.

ADVOCATE: Koliko davno je tvoja majka to rekla?

MINNELLI: Rekla mi je to dok sam još bila tinejdžerka i njen prijatelj. Skoro sve je delila sa mnom. To je bilo najteže. Zato sam i završila u (centru za rehabilitaciju) Betty Ford, u to sam sigurna, sve te godine.

ADVOCATE: Zbog pritiska koje je stvorila obaveza da budeš najbolje dete?

MINNELLI: Da, jer sam morala da dokažem da je bila dobra žena. "Nikad neću uzimati tablete", rekoh ja, koja sam jednog dana otkrila da uzimam tablete za leđa (jer imam skoliozu), tablete za spavanje i "užasno bezazlenu dijet tabletu na koju se nikako ne bih mogla navući". Konačno sam rekla: "Bože, pa ja uzimam ta-a-ablete!" Nikada u životu nisam uzela halucinogen. Koku sam uzimala samo vikendom, jer u suprotnom ne možeš lepo da pevaš, ona ti zamrzne glasne žice. Tada sam otišla na lečenje. Prvo što mi je stvarno zasmetalo jeste osećaj da sam izneverila majku - dok nisam saznala da nije moja odgovornost da dokazujem da je ona bila dobra žena.

ADVOCATE: Zašto misliš da ste ti i tvoja majka imale jake veze sa gej muškarcima? Pozadinska priča "Stonewall pobune" '69. jeste da se to sve dogodilo jer su transvestiti bili u žalosti nad sahranom Judy Garland.

MINNELLI: Znam, to sam upravo saznala i tako sam ponosna!

ADVOCATE: Šta? To su za tebe novosti?

MINNELLI: Da, niko mi to nije rekao. Toliko ljudi mi je govorilo: "Pa zašto misliš da imaš toliko veliku gej publiku?" A ja uradim ovo (Minnellijeva je zaćutala). A onda bi rekli: "A zašto misliš da je tvoja majka imala isto?" (opet tišina).

ADVOCATE: Uvek je postojala veza između tvoje porodice i homoseksualnosti. Da li se sećaš kakav je bio odnos prema toj temi u tvom detinjstvu?

MINNELLI: Odrasla sam bez apsolutno ikakvih predrasuda. Naučili su me da ne sudim. A onda me je neko jako izneverio.

ADVOCATE: Na šta misliš?

MINNELLI: Udala sam se za Petera Allena, a on mi nije rekao da je gej.

ADVOCATE: Nisi imala pojma da je Peter gej kada si se udala za njega?

MINNELLI: Ne! Ne!

ADVOCATE: Da li je on znao?

MINNELLI: Da! Svi su znali osim mene! A ja nisam saznala dok nisam saznala. A saznala sam... rećiću to ovako: nikada više neću nikoga da iznenadim povratkom kući. Sad prvo zovem. Ne verujem u iznenađenja.

ADVOCATE: Ali, Liza, to je sasvim drugo pitanje. Peter nije bio iskren prema tebi.

MINNELLI: Nije hteo da me osramoti niti povredi. Očajnički me je voleo.

ADVOCATE: Da li te je to mnogo naljutilo?

MINNELLI: U tom trenutku nisam znala šta osećam. Izdaja je bila tako velika. Peter je bio moj prvi muž. On se borio za mene; borio se protiv moje mame u moje ime. Venčali smo se i samo se izgubili odatle. Pobegli smo jer smo morali da izgradimo sopstvene živote.

ADVOCATE: Kada si saznala za Petera?

MINNELLI: Tri nedelje pošto smo se uzeli.

ADVOCATE: Znaci, ti si bila usred oslobađanja od svoje majke?

MINNELLI: O da. Peter je bio moj junak. Bili smo veliki prijatelji, obožavali smo se međusobno, a imali smo i divan seksualni život. Kada sam saznala... to je onaj užasan momenat prve laži koja vodi drugim lažima, kao "To je bio prvi put" ili "Neću više nikada" ili "Samo sam bio radoznao" ili "Bio sam pijan". Trebalo mi je više vremena da shvatim da ništa od toga nije bila istina. Jednostavno nisam znala u šta da verujem. Prvo sam se borila jer nisam želela razvod. Ali onda, u svojoj glavi, otišla sam u Detroit. I počela sam da tražim nekoga u koga bih mogla da se zaljubim i pobegnem odatle.

ADVOCATE: Kako si napustila Petera?

MINNELLI: Rekla sam: "Pa-pa, odlazim." Pokupila sam psa i otišla.

ADVOCATE: Da li je tvoja majka znala da je Peter bio gej?

MINNELLI: Ne znam. Da jeste znala, da li bi me pustila da se udam za njega? (deluje mučno) Ma neee!

ADVOCATE: Kad si se razvela od Petera?

MINNELLI: Prvo sam živela sa njim dve godine, pa smo onda bili u braku dve godine, a živeli smo zajedno dve godine jer sam ja morala da znam za koga se udajem. (gromoglasan smeh) Otkačeno, zar ne? Znate kako sam se glupo osećala? Bili smo u braku, pa sam ja ostala s njim još dve godine jer sam htela da verujem da će se to promeniti!

ADVOCATE: Da li ti se Peter obratio kada je oboleo od side?

MINNELLI: Ne, nije mi rekao. Sama sam se uverila da se to dešava. Došao je da me vidi u Radio City areni, i bilo je nečega baš tu (pokazje na lice), i znala sam. Rekla sam: "Zdravo." Moje čitavo telo je htelo da vrisne. Onda sam rekla: "Aaa, zavese gore!" i otrčala u drugu prostoriju i briznula u plač.

ADVOCATE: Jer si znala šta se događa?

MINNELLI: Naravno. Onda sam čula da dolazi u New York i da ima rak grla. Znala sam da je došao na lečenje. I tako sam ga nazvala i tražila mu da izađe negde sa mnom. Otišli smo mojoj kući i ja sam ga zagrlila. Samo smo se ljuljali. On je uporno govorio: "Žao mi je. Žao mi je." A ja sam rekla: "Ti uopšte ne plačeš zbog 'raka grla', zar ne?" Rekao je ne. I ja sam konačno rekla: "Imam dve stvari da ti kažem: jedan - volim te, a druga - znaš da nikada nisam nikome rekla za tebe, i neću ni sada." Odgovorio je: "Znam." I ja sam ga pitala: "Da li je u pitanju nešto više od raka grla?". Rekao je: "Da, draga." Ja sam odgovorila: "OK. To je sve što sam htela da znam."
I to je bilo to. Tri dana kasnije je umro. Kao da je mogao da umre jer je nekome rekao!

ADVOCATE: Liza, da li znaš da sam ja zapravo čula od dvoje ljudi da i ti boluješ od side?

MINNELLI: Štaaaa? (Minnellijeva baca svoju kašičicu punu sladoleda na drugi kraj sobe i smeje se glasno)

ADVOCATE: O bože, tako mi je žao.

MINNELLI: O! Samo sam zagrcnula nad svojim sladoledom.

ADVOCATE: Mislim da su to rekli zbog onih fotografija iz tabloida na kojima izgledaš onako mršavo.

MINNELLI: Znate li koliko je bilo teško smršati toliko? Da li znate da moram da održim tu težinu da bi mogli da mi zamene kuk? Da li znate da sad prvi put posle petnaest godina opet mogu da stanem u svoje kostime? To nije anoreksija, dušo. Nije ni bulimija, a to je previše prljavo za mene. Ali, stvarno, zašto? Pitam se da li je trač u vezi sa sidom potekao od trača o drogama. Ili možda to govore jer sam bila udata za gej čoveka koji je umro od side?

ADVOCATE: Ko zna? Da li si svesna da ljudi govore da su i drugi mušarci sa kojima si bila (pored Petera) gej?

MINNELLI: Mislim da većina ljudi pretpostavlja da sam ja znala da su oni gej. Nadam se da nisu razočarani što nisam.

ADVOCATE: Misliš da si razočarala ljude?

MINNELLI: Da. Mislim da bi ljudi želeli da misle da sam ja znala - nadali su se da nisam glupa. Jednostavno se glupo osećam zbog toga.

ADVOCATE: A jesi se opet zaljubila u gej muškarca?

MINNELLI: (duga pauza) Dogodilo se opet, da.

ADVOCATE: Da li je to iskustvo bilo drugaćije od onog sa Peterom?

MINNELLI: (još jedna duga pauza) Bilo je drugaćije jer to nije bila neka velika tajna, a svakako je bio i sa muškarcima i sa ženama.

ADVOCATE: Šta se desilo ovog puta?

MINNELLI: Trebalo je da budem pametnija, jer sam već kroz to sve prošla. Rekao je: "Slušaj, spavao sam sa mnogo žena, ali i sa mnogo muškaraca." Pomislila sam, Pa dobro, onda imam jednaku šansu, zar ne? Onda sam kasnije saznala da je bio uplašen i da to nije stvarno bila istina. Bio je sa daleko manje žena nego muškaraca. Konačno sam mu rekla: "Osećam se kao da sam pretrpela poraz u ime svih žena."

ADVOCATE: Šta si uradila?

MINNELLI: Onda sam počela da žitam o homoseksualnosti. Imala sam osećaj da je to biološka pojava, mada je, pretpostavljam, to bilo nagađanje. Otkrila sam da su vršili ispitivanja na muškarcima u komi. Stimulisali su ih, dok su spavali, seksualnim slikama žena i muškaraca. Ako su bili homoseksualci, dobili bi erekciju na muške slike. E, to već nije izbor! To je najdublji deo mozga. Ne možeš da slažeš u vezi s tim. Ne možeš da slažeš jer nemaš mozak kojim bi mogao da slažeš. To nije "izborni" deo tvog mozga. To nije deo mozga kojim odlučuješ koliko ti je komada nameštaja potrebno za sobu. To je tvoja duša.

ADVOCATE: Jedini izbor koji imaš je da lažeš o tome ko si.

MINNELLI: (smeje se) Ne ako si u komi.

ADVOCATE: Da li se bolje osećaš bolje jer znaš da nije izbor?

MINNELLI: Da. Ne osećam se odbijenom. Nisu me nikada naučili da se suočim sa tim.

ADVOCATE: Posle svog iskustva sa Peterom, da li si se zapitala da nisi i ti gej?

MINNELLI: Nikada.

ADVOCATE: Znala si da si heteroseksualna?

MINNELLI: Uvek. Romantično heteroseksualna. Takva sam budala! Oh!

ADVOCATE: Da li se ikada zapitaš zbog sve te homoseksualnosti u svom životu, da li si i ti gej?

MINNELLI: Pretpostavljam da sam nasledila nešto od toga. Uvek je bilo glasina u vezi s mojom majkom, mojim ocem - za sve u mojoj porodici se u nekom trenutku mislilo da su gej.

ADVOCATE: Vito Russo, koji je napisao "Celuloidni Plakar", takođe je pisao i za naš časopis. Godine 1975. napisao je kritiku knjige "Judy" Gerolda Franka. Russo je rekao da je Frank trebalo da zađe u homoseksualnost tvog dede, ali da nije jer je obećao da neće, da bi dobio tvoju saradnju.

MINNELLI: To je potpuna budalaština! Ja sam čitala da su svi u mojoj porodici gej. Zato što ima ljudi koji žele da budemo kao oni. Nije me briga. (pokazuje na stolicu na drugom kraju sobe i pretvara se da je to "čuvena Liza Minnelli") To je ona tamo sa šljokicama. Ona sve to podnosi. Pomalo je i zanimljivo gledati kroz šta ta sirota riba tamo mora da prolazi, jer to nisam ja. Postoji razdvajanje. Liza sa Z je osoba koju smo izmislili. Fred (Ebb, njen dugogodišnji tekstopisac) stvarno govorimo o njoj u trećem licu. To mi daje divno osećanje slobode.

ADVOCATE: Kada si pocela da razdvajaš sebe od Lize, zvezde?

MINNELLI: Tome me je naučila mama. Govorila je: "Sve što bilo ko ima da kaže za ovu zvezdu ovde, ne možeš ih zaustaviti. Rećiće sve što žele jer mogu. Sviđa im se to što čitaju; ne žele da čuju istinu. Ja znam sve o tome. Ljudi ne žele da znaju da na kraju mog nastupa kada peva 'Why oh why can't I?' i spusti se zavesa, ti dotrčavaš na binu iza zavese sa mojom vodom."
Izlazila bih sa poslužavnikom za nju, a ona bi izgledala slomljeno i pitala: "Kinesku ili italijansku hranu za večeru", ja bih rekla: "Uh..." i onda bi ona uzvratila: "Skloni se, diže se zavesa", i vratila bi se u onu istu pozu u kojoj se nalazila kad se zavesa spustila. Oni ne žele da znaju ništa o pravoj ženi. Ne žele da znaju koliko je zaista duhovita bila, duhovita u vezi sa sobom samom.

ADVOCATE: Mora da je bio mnogo komplikovan odnos između tebe i tvoje majke.

MINNELLI: O da. Moja majka je želela da napravi veliki povratak i rekla je: "Želim da to uradiš sa mnom." Ja sam je pitala: "Zašto ja? Nisam ništa uradila!" Kažem vam, u toku dvočasovnog nastupa, prošla sam kroz stvari kroz koje mnoge žene prolaze sa svojim majkama u toku dvadesetpet godina: kroz nadmetanje. U jednom trenutku bila sam na pozornici sa svojom mamom, a već sledećeg sa Judy Garland.

ADVOCATE: Stvarno?

MINNELLI: Da. Jedno od obećanja koje sam dala mami jeste da neću nikada pevati njene pesme. I održala sam ga. Mislim da se brinula da bih mogla - ako sama ne budem dovoljno dobra - da pokušam da uradim nešto njeno da bih radila. To me je toliko zapanjilo. Rekla je: "Pevaćeš moje pesme, znam." A ja sam rekla: "Ne, neću. Želim da budem prvoklasna verzija sebe, a ne drugorazredna verzija tebe." Ona me je pitala: "Obećavaš li?", i ja sam odgovorila: "Da, mama. Obećavam." Onda je zaplakala.

ADVOCATE: Možemo li da pricamo o tvom ocu i glasinama da je on bio gej?

MINNELLI: Mislim da je to imalo veze sa činjenicom da je moj otac toliko obraćao pažnju na izgled. Bio je umetnik. Ljudi se često zbune oko toga. Ali u poslednje vreme sam upoznala mnogo njegovih devojaka. Grupa njih je došla u pozorište u kojem sam nastupala. Imao je mnogo devojaka između brakova.

ADVOCATE: Sigurna sam da ti nedostaje tvoj bliski prijatelj, modni kreator Halston, koji je umro od komplikacija sa sidom, 1990.

MINNELLI: znala sam da će moji roditelji umreti; to te uče čitavog života. Ali Halston? Kada sam izgubila Halstona, to je bio kraj za mene. Kao Peter, i on je rekao: "Imam problema sa rakom." Tako da nisam nikada uspela da se oprostim kako dolikuje sa njim. Halston - kažem vam - - kad je umro, pomislila sam: ''Šta ću ja bez ove osobe?'' On je bio moja porodica. Bio je moj brat. Štitio me je. Držao me je dalje od svega. Držao me je dalje od...

ADVOCATE: Droge?

MINNELLI: (smeh) Da, protivno onome u šta svi vole da veruju.

ADVOCATE: Pročitala sam u jednoj od onih jeftinih tvojih biografija da ste ti i Halston često zajedno uzimali droge.

MINNELLI: Rećiću ti kako je to sve počelo. Pošto sam pristala da uradim Brayshnikovljev TV specijal, Misha i ja smo pokušavali da smislimo šta bismo mogli da uradimo zajedno. Vežbali smo u Halstonovom studiju. Jednog dana, pitala sam Mishu da li ume da pleše čarlston. On je rekao: "Je l' to kao zečji skok?" A ja sam rekla (plešući čarlston), "Ne, napraviš korak, pa zabaciš nogu, korak, pa zabaciš nogom, korak, pa zabaciš..."

ADVOCATE: Ucila si Baryshnikova da igra čarlston?

MINNELLI: Da. Jednom njegovom stopalu išlo je sjajno, a drugo je igralo "Labudovo jezero"! Odjednom je stigao Andy Warhol. Gledao nas je neko vreme. Onda je rekao: "Zdravo" i "Wow!" To je sve što sam ga ikada čula da je rekao, uzgred. Halston mu je rekao: "Rade TV šou zajedno i ovde ga pišu." "Wow", rece Andy opet. I sledeća stvar koju sam čula jeste njega kako razgovara telefonom. Čula sam kako je rekao: "Moraš da dođeš! Baryshnikov i Liza se jebu na stolu!" I Halston mu je rekao: "Pobogu, Andy, skidaj se sa telefona i prestani da lažeš! S kim razgovaraš?" Ali on je nastavio sa svojim razgovorom, lažuci o onome što smo radili. I, naravno, ko god da je bio u pitanju, napisao je knjigu koju si pročitala.

ADVOCATE: Pa, ako je verovati knjizi, imala si seks sa svima.

MINNELLI: Stvarno? S kim? Super! Reci mi, hoću da znam.

ADVOCATE: Pa, tu je svakako bio Brayshnikov.

MINNELLI: Da, imali smo aferu, tako da je to u redu.

ADVOCATE: Martin Scorsese?

MINNELLI: Da, oko toga su me tužili.

ADVOCATE: Peter Sellers?

MINNELLI: Da, ali to je dug vremenski period. Ja sam pročitala da sam bila sa toliko ljudi koje nisam ni upoznala.

ADVOCATE: Jedina žena sa kojom sam čula da si bila jeste kabare pevačica iz New Yorka, Lana Cantrell.

MINNELLI: (vrišti, baca kašiku opet) Lana Canterll! O bože! Lana Cantrell? O, dušo. Wow, wow, wow! (kikoće se) Svašta. Ina je predivna žena ali ne, ne, ne.

ADVOCATE: Da li si ikada prošla kroz fazu eksperimentisanja sa homoseksualnošću?

MINNELLI: Naravno.

ADVOCATE: Misliš lli da vežina to radi?

MINNELLI: Da, naravno, i ja svakako jesam kao tinejdžer. Moja najbolja drugarica, Janet, učila me je da se ljubim. Rekla mi je da kažem reč "prunes" (suve šljive), jer to pući usne. Vežbale smo dok nije rekla "To je dobro." Mislim da je želela da ide i dalje, a ja sam pomislila: “O, to je zaista dobar osecaj”, ali... (kikot) definitivno, ali definitivno sam mogla da se saživim sa tim osećajem, fizičkim osećajem. Ali ono što me je teralo na smeh jeste činjenica da je to bila... Janet! (smeh) Pitala sam: "Da li radimo nešto nastrano ovde?" Ona je rekla: "Ne, ne, ne, ne." I pomislila sam, O, da! Mislim da je u tome lepota dve žene koje vode ljubav. To mi se oduvek činilo kao nešto potpuno prirodno, a kod mene to ima veze sa lagodnošću i razumevanjem. Plus, većina tipova koji nisu gej pale dve žene zajedno, što mislim da je baš homoseksualno sa njihove strane.

ADVOCATE: Zašto kažeš "mi" kada pricaš o gej ljudima ili gej pokretu?

MINNELLI: Kažem "mi" zato što se osećam kao deo tog pokreta zbog pitanja privatnosti. Odrasla sam ne znajući šta je privatnost jer je moja porodica bila poznata. Nije bilo intime, a želela sam je. Još uvek se borim za to svakog dana. Znam da čuvam tajne. Zato što postoje porodicne tajne, i ne želim da pričam o njima. Obećala sam to svojoj mami. Moram i da stanem iza toga.

ADVOCATE: Kakve to veze ima sa homoseksualnošću?

MINNELLI: Naš pokret je prešao sa jednog kraja spektra na drugi. Sada se radi o slavljenju (svog identiteta), što je sjajno, ali to slavljenje ne bi smelo da se pretvori u situaciju u kojoj primoravamo gej ljude da pričaju o svojim privatnim životima ako to ne žele. Možda baka neke gej osobe umire, a on ne želi da ona sazna za njega. To je njegova stvar.

ADVOCATE: Šta misliš o autovanju svog dobrog prijatelja Michaela Feinsteina u našem listu pre par godina?

MINNELLI: (deluje uznemireno) Mislim da Michael Feinstein nije želeo sebe da obeleži - i to je jasno izložio u štampi. Rekao je: "Možete da kažete šta želite u vezi sa mnom. Jednostavno to neću da kažem, jer će to onda da ide ispred mog imena, kao gej pijanista, gej izvođač. Biću obeležen." To je kao da nekoga nazivate izvođačem koji ne puši do kraja njegovog života. Ograničavajuće je i odvlači pažnju. Mislim da bi trebalo da se vratimo par koraka unatrag i sagledamo iz nove perspektive mesto na kojem se sada nalazimo.

ADVOCATE: I šta ćemo da vidimo?

MINNELLI: Da nam je potreban vođa. Imamo toliko različitih partija, treba nam i voda. Moramo se okupiti oko jedne stvari.

ADVOCATE: Ali gej ljudi su ipak samo ljudi, a ljudi su svi veoma različiti.

MINNELLI: Ne znam kako ovo da objasnim, pa da pokušam metaforom. U dobroj završnoj tački svi nose isto. I hodaju unapred - Bob Fosse je to najbolje radio - u jedinstvu. Takva koreografija će dići publiku sa sedišta. Publika poludi jer se igrači kreću ka njima kao jedinica, zajedno, sjedinjeni. Fosse bi obično obukao igrače sasvim normalno da bi publika mogla da se identifikuje sa njima. Ponekad bacim pogled na publiku i na njih nikad nema efekat i ne shvataju ozbiljno kada ljudi na bini skaču na sve strane drugačijim stilovima. Deluje kao da trupa nije usklađena. Ali jeste. Oni su svi u istoj ekipi.

ADVOCATE: Pa šta bi trebalo da bude njihov cilj?

MINNELLI: Cilj treba da bude uključivanje ljudi koji ne shvataju. Kada je gej parada u pitanju, mediji samo prikazuju one tipove koji oblače haljine. Da bismo postigli efekat, moramo prvo da uđemo na vrata. A da bismo to postigli, moramo da izgledamo kao neko ko se nalazi s druge strane tih vrata. Da želim da posetim - recimo da je još uvek živa - Mae West, ne bih obukla farmerke i majicu. Obukla bih najbolju haljinu sa šljokicama, stavila karmina najviše što mogu, i devet hiljada pari trepavica. Uspela bih da uđem jer bih nosila ono što ona razume.

ADVOCATE: Ali gej parada je prvenstveno namenjena gejevima i lezbejkama.

MINNELLI: Da, to je proslava. Mi slavimo, pa hajde onda da uzmemo i ostatak onoga što nam je potrebno. Jednaka prava, lekove, i izlečenje.

ADVOCATE: Da li želiš da kažeš nešto o svom buducem prihvatilištu za obolele od side?

MINNELLI: Da, želim da sagradim prihvatilište koje je u skladu sa alternativnom medicinom. Zato odvajam novac od svakog svog nastupa. Već potpisujem po prihvatilištima. To je sjajno jer tako vidiš moć muzike i moć dodira. To me čini zahvalnom i podseća na to što radim. A isto tako me i vezuje za ljude koje sam izgubila. To ih čini ne toliko posebnim. Podseća me da imam ogromno društvo u svojoj žalosti.

Prevod: R&B_Freak