Incest - najmonstruozniji zločin

Incest (lat. incestare - sramotom okaljati) ili rodoskvrnuće pripada polnoj perverziji i označava se kao poseban tip pedofilije koji ukazuje na disfunkciju u porodici, nepostojanje zadovoljavajućih emocionalnih i seksualnih odnosa među supružnicima i na alkoholizam i druge devijantne pojave. Incestidne porodice su društveno izolovane, otac depresivan, agresivan, alkoholičar, a majka psiholabilna ličnost, pokorna mužu i ne može da zaštiti dete.

Incest je polni odnos bliskih krvnih srodnika i najčešće je heteroseksualan (otac-ćerka, majka-sin, brat-sestra), a može biti i homoseksualan (otac-sin, majka-ćerka, braća ili sestre).

"Ne sramoti čoveka osuda, već njen uzrok." Seneka

Razlikujemo:

1. endogamni ili pravi incest (roditelj-dete, brat-sestra i deda ili baka s unucima) i
2. egzogamni koji se odnosi na širu porodicu (stric-nećakinja, očuh-poćerka itd.).

Incestna seksualna veza očuha i poćerke ima drukčiju dinamiku odnosa od incesta otac-ćerka. Iako očuh nije krvni srodnik s pastorkom, kao poočim zamenjuje joj oca pa je ljudski i pravno preuzeo njegove odgovornosti, dužnosti i obveze. To važi i za hranitelje i usvojitelje.
Incest je posledica patoloških odnosa u porodici. Može da bude jednokratan, povremen ili trajan, da uključuje samo jednu ili više seksualnih veza (multipli incest). Incest se ogleda i u drugim seksualnim aktivnostima s detetom čiji je cilj polno uzbuđivanje odrasle osobe. Zabiležena su začeća, trudnoće i rađanja dece. Taj moralni zločin obično počinje maženjem, grljenjem, ljubljenjem, iskazivanjem nežnosti i prevelike intimnosti koja nadilazi odnose roditeljske nežnosti i ljubavi, a završava snošajem, odnosno incestom. Otac ili očuh predstavlja poseban autoritet za decu, kojem ona veruju, uvažavaju ga i slepo mu se pokoravaju jer smo ih tako učili i odgajali i ne pomišljajući da bi otac to mogao da zloupotrebi.
Polni odnos između krvnih srodnika zakon definiše incestom. Sa psihološkog gledišta incest je mnogo širi pojam. Njime je, osim genitalnog, analnog ili oralnog odnosa, obuhvaćeno mnogo drugih aktivnosti, poput ljubljenja, dodirivanja dečjih grudi, genitalija... ili prisiljavanje deteta da dira njegove - s ciljem polnog uzbuđivanja. Za incestuozno ponašanje smatraju se i erotske aktivnosti koje ne uključuju telesni kontakt zlostavljača i deteta. Npr., otac (očuh) masturbira pred detetom, prisiljava ga da pozira za erotske snimke, pokazuje mu erotske časopise i slike, pušta pornografske filmove, opisuje seksualne scene i odnose.

Incest se događa mnogo češće nego što se pretpostavlja. Ispitivanjem u SAD-u na 796 studenata, utvrđeno je da je 19% žena i 8,6% muškaraca bilo žrtvom seksualnog nasilja, od čega na incest otpada 28% žena i 23% muškaraca. Od svih zlostavljanja, u najviše neotkrivenih slučajeva u pitanju je incest jer se odvija u velikoj diskreciji i pod ucenom. Incest je strogo čuvana porodična tajna.

U ispitivanju prevalencije incesta otac-ćerka, sprovedenom 1988. godine u Finskoj, na slučajnom uzorku 409 školskih razreda u dobi od 15 godina, devojčice su izvestile o seksualnom iskustvu s ocem ili očuhom u 5%slučajeva (2% biološki očevi i 3,7% očusi).

U razdoblju od 1965. do 1981. godine Singer i saradnici utvrdili su da se kaznena dela polnog odnosa zloupotrebom položaja u 4/5 slučajeva odnose na zavisnosti žrtve od roditelja, očuha ili majčinog prijatelja. Ostali slučajevi odnose se na zloupotrebu radnog položaja (9%), učitelje (6%) i druge osobe kojima je dete povereno (4,8%). Uočena je tendencija da mlađi biraju starije žrtve (16-18 godina), a počinitelji iznad 45 godina mlađe (12-15 godina). Posle tog razdoblja rodoskvrnuće je, barem onaj otkriveni i procesuirani deo, u blagom padu.
U Hrvatskoj su od 1984. do 1994. godine registrovana 44 rodoskvrnuća (31 otac-ćerka, 8 brat i sestre, 4 majka-sin i 1 baka-unuk). U 9 slučajeva incesta oca i ćerka odnosi su trajali duže vreme. Od 1990. do 2000. godine u Hrvatskoj je prijavljeno 17, optuženo 11, osuđeno 9 osoba, a od 2001. do 2003. počinjeno je 17 kaznenih dela incesta, što ukazuje na ponovni porast.

Kako i zašto dolazi do incesta

Otac, očuh ili neki drugi član porodice najčešće pozove dete u svoj krevet, nežno ga miluje, ljubi, mazi... To zlostavljač naziva igrom, a u to uveri i dete, uz istovremenu ucenu na čuvanje te njihove tajne. Maženja i milovanja ubrzo prelaze granice uobičajene roditeljske ljubavi i nežnosti. Zaštićeni bezuslovnom ljubavlju, koju svaka devojčica oseća prema ocu ili očuhu, oni postupno nastavljaju seksualne aktivnosti. Zatim s erotizovanog milovanja i maženja postupno prelaze na dodirivanje žrtvinog polnog organa prstima, pa svojim polnim organom dodiruju njeno telo, usta, grudi, prisiljavaju je na oralni seks i završe penetracijom i koitusom. Zbunjenost, nesigurnost i strah, s mešavinom izazvanih čudnih polnih osećanja - koji se ne bi javili na tom nivou razvoja mlade osobe - daju još veću mogućnost polnog zlostavljanja. To su činjenice koje u određenim okolnostima povoljno deluju na pojavu incesta. Sa sazrevanjem, devojčica počinje da shvata to iskustvo i razume ga kao polno nasilje, zlostavljanje, iskorišćavanje i zloupotrebu (tzv. naknadni efekat). Tada ona počinje da se buni, grčevito opire, preti, ucenjuje, da bi se oslobodila očevog seksualnog nasilja, ali i zlostavljač ulaže napor da je zadrži u svojoj vlasti i nastavi da je iskorišćava. Pritom se služi svim mogućim sredstvima, od pretnje smeštajem u popravni dom do samoubistva i ubistva cele porodice. Tako se incestuozni odnos održava 4-5 godina, kada se ćerka otrgne ili napusti roditeljski dom. Svoju tešku situaciju često pokušava da reši begom od kuće, ali po povratku incest se nastavlja. Pojedine devojčice pod tim pritiskom i nasiljem izvrše samoubistvo, koje se predstavlja kao nesrećan slučaj ili se uzroci nađu u negativnim ocenama.

Ako se ipak incest otkrije, otac ga ne priznaje i optužuje ćerku za tešku klevetu, ali kada mu se incest dokaže, pokušava da se opravda alkoholiziranošću, mada nije alkoholičar.

Kada u porodici ima više ženske dece, događa se da, posle zlostavljanja starije ćerke, otac počinje da zlostavlja mlađu, posebno kada ga starija napusti.
Incest između brata i sestre retka je pojava, a javlja se kao posledica poremećenih i nesređenih odnosa u porodici i njene disfunkcionalnosti zbog zlouptrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava, odsutnosti oca, bilo stvarne ili emocionalne, i drugih patoloških pojava. Incest brat-sestra obično traje dok jedno ne ostvari vezu s partnerom ili napusti porodicu.
Vrlo često događa se incest očuh-pastorka, a znatno ređe maćeha-pastorak. Iako pastorka i pastorak nisu biološka deca očuha i maćehe, oni su to zakonski i moralno.

Ostale vrste incestuoznih ponašanja (majka-sin, baka-unuk, deda-unuka) izuzetno su retke pojave, ali se ponegde događaju pa je potrebno i na njih upozoriti.

Razlike postoje

Pojedinci poistovećuju incest i pedofiliju. Mada imaju dosta zajedničkih obeležija, to ne sme da se radi. Incest se, naime, događa u porodici, među bliskim srodnicima, a žrtva je obično dete u fazi telesnog i polnog sazrevanja. Nasuprot njima, žrtve pedofila nisu u krvnom srodstvu s počiniteljem. Bez obzira na to, psihičke traume i ožiljci kod deteta, koje su mu naneli beskrupulozni, patološki zlostavljači, teške su i nikad ne zacele potpuno.
Kada postanu svesni da neko seksualno zlostavlja njihovo dete, roditelji preživljavaju tešku krizu. Ako je reč o incestu (posebno kada je počinitelj otac), onda je to prava porodična tragedija i katastrofa jer se radi o pojavi koja, uz sva obeležija seksualnog nasilja, nosi pečat neizrecive sramote, zgražanja, prezira i osude svih ljudi. Tim zlodelom otac je naneo zlo svom detetu, osramotio porodicu, a sebi obezbedio veliki prezir, gnev, gnušanje porodice, rodbine, prijatelja, saradnika, okoline. Svi se zgražaju i izbegavaju njegovo društvo...
On je autoritet u porodici, često jedini hranitelj, dominantna figura koje se svi plaše i ne usuđuju da mu se suprotstave, iznesu zločin u javnost, prijave ga policiji. Zlo je još veće ako je on alkoholičar koji maltretira i fizički zlostavlja suprugu i ostale članove porodice. Tada se oni ne usuđuju ne samo da prijave policiji seksualnu zloupotrebu deteta, nego zbog straha od osvetničkih pretnji ne smeju ni da pruže zaštitu nedužnom detetu koje je izloženo stalnom zlostavljanju od vlastitog oca ili očuha. Oni se osećaju krajnje krivima, ogorčenima, posramljenima, ali i bespomoćnima. Teško je gledati dete koje pati, a ne moći da ga se zaštiti.

Izloženost riziku zlostavljanja dece i mladih tim je veća što su porodični problemi složeniji, delikatniji, trajniji i teži. Posebno trpe deca iz organizaciono nefunkcionalnih, razorenih i necelovitih porodica, porodica alkoholičara, zavisnika...

Pojedinci svoja unutrašnja nezadovoljstva, frustracije, napetosti, naročito emocionalne i seksualne, pokušavaju da kompenzuju i ublaže intimnošću s decom. Događa se da otac ili očuh godinama polno zlostavlja ćerku (pastorku), a da to niko ne zapazi niti reaguje.

Mr.sc. Ivica Stanić