Homoseksualci u Srbiji žive u stalnom strahu

Homofobiji se suprotstavlja samo ako LGBT osobe pokažu svoje lice. To je jedini put ka istinskom sazrevanju društva, kaže poslanik nemačkih Zelenih Folker Bek koji bi trebalo da učestvuje u beogradskoj Paradi ponosa.

DW: Srbija je ponovo u fokusu stranih medija. Tema nije mnogo drugačija u odnosu na vesti od pre dve sedmice, kada je u zemlji koja želi da postane punopravna članica EU, pretučen jedan nemački aktivista za gej prava. Ipak, nezavisno od ovog slučaja i priče o Paradi ponosa, samo povremeno se govori o tome, koliko je teško (ili gotovo nemoguće) biti gej u Srbiji. Koliko je situacija zaista zabrinjavajuća? Kakvo je Vaše iskustvo?

Folker Bek: Život homoseksualaca u Srbiji veoma je težak. Oni ne samo da se suočavaju sa diskriminacijom i isključivanjem iz društva, njih i fizički i psihički napadaju. To ih primorava na prikrivanje i život u stalnom strahu. Mnogi od njih Srbiju žele da napuste, jer više nemaju nadu da će se nešto promeniti.

DW: U poređenju sa državama u regionu, stiče se utisak da je problem homofobije u Srbiji čak i izraženiji, da su mržnja, netrpeljivost, netolerancija i nasilje nad LGBT osobama ekstremniji. Kakav je Vaš utisak?

Folker Bek: Ono što situaciju u Srbiji čini specifičnom jeste da agresivno homofobno raspoloženje šire i neki političari, kao i predstavnici Srpske pravoslavne crkve. Osvrnuvši se na preteće nasilje, do kojeg je dolazilo u prošlosti, patrijarh je zatražio zabranu Parade. Takve zapaljive izjave političara i ljudi iz Crkve daje legitimitet nasilju huligana. Poslednje tri godine Parada je, zbog pretnji nacionalista i klerikalnih krugova, bila zabranjena. Vlada i policija time izbegavaju da preuzmu odgovornost - da štite građane u ostvarivanju osnovnih demokratskih prava i time onima koji su spremni na nasilje dozvoljavaju da diktiraju to ko sme na ulici na demonstrira.

Volker Bek priveden je 2007. u Moskvi tokom pokušaja aktivista da i u tom gradu bude održana Parada ponosa

DW: Još jednom je u fokusu održavanje Parade ponosa u Beogradu, koja je poslednjih godina, kao što ste i sami rekli, zabranjivana zbog „bezbednosnih razloga". To bi, nažalost, moglo ponovo da se dogodi, posebno nakon nedavnog napada na nemačkog gej aktivistu u Beogradu, ali i najavljenog štrajka zaposlenih u policiji. Bez obzira na sve to, Vi ste čvrsto uvereni da Parada ovoga puta mora da se održi. Zašto?

Folker Bek: Jer jedino tako demokratija i ljudska prava mogu nadvladati mržnju i nasilje. Ako bi i ove godine odustali od njenog održavanja, to bi značilo da su nasilje i oni koji ga podstiču, pobedili. Iz solidarnosti prema homoseksualcima i lezbejkama u Srbiji, mi to ne smemo da dozvolimo. Država mora svojim građanima mora da omogući ostvarivanje osnovnih sloboda. Ako to ne može ili neće, onda je to isto što i nedržavni progon.

DW: Može li održavanje Parade ponose u Beograde nešto zaista da promeni, može li poboljšati životne uslove LGBT zajednice? Jer moglo bi se reći: Da, homoseksualci imaju pravo da izađu na ulice kako bi demonstrirali i borili se za svoja prava. S druge strane, „većina" u Srbiji Paradu doživljava kao provokaciju, da ne pominjem da je bezbednosni rizik i dalje prisutan, posebno zbog činjenice da homofobija na tim prostorima nije u padu.

Beogradska Parada ponosa zakazana je za nedelju 28. septembar

Folker Bek: Homofobija se može prevazići jedino ako homoseksualci i lezbejke pokažu svoje lice. Jedino tako predrasude mogu nestati. To jedini put ka istinskom sazrevanju demokratskog društva. Upravo zbog toga homofobi strahuju i masovno protestuju protiv Parade ponosa. Širom sveta se suočavamo sa sličnim procesom. Najpre se ta tema mora osloboditi svih tabua, a homoseksualci moraju postati vidljivi. Onog trenutka kada ljudi budu bolje upoznali sugrađane koji su drugačiji, počinje preispitivanje stereotipa. Međutim, Parada pomaže i onima koji iz strahu ne uspevaju da se suoče sa svojim identitetom. Izlazak homoseksualaca na beogradske ulice, ali i heteroseksualaca, koji se bore za svoja prava, ohrabriće ih da budu ono što jesu.

DW: Šta bi trebalo da učini država i šta su srpske vlasti do sada uopšte uradile? Nekoliko zakona je izmenjeno, pre svega oni koji sankcionišu diskriminaciju, ali to nije značajno (ili nije uopšte ništa) promenilo položaj LGBT zajednice u Srbiji. Šta to vlasti u Beogradu čine pogrešno? Mogu li Nemačka i Evropska unija nekako da pomognu?

Folker Bek: Zakoni protiv diskriminacije su veoma važni, ali ne i dovoljni. Srpska vlada mora da promeni homofobnu klimu koja je prilično prisutna u politici i medijima. Prvi korak ka tome jeste održavanje Parade ponosa i njeno obezbeđivanje uz pomoć nadležnih državnih institucija. I Nemačka i EU moraju da iskoriste svoj uticaj na Vladu Srbije, kako bi održavanje Parade bilo moguće i prošlo bezbedno.

Berlin i Brisel bi u kontekstu pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, srpskim vlastima trebalo jasno da stave do znanja da je poštovanje prava homoseksualaca i lezbejki deo zajedničkih vrednosti evropske porodice. Sindikati policije su štrajk smišljeno najavili za nedelju, kako Parada ne bi mogla da se održi. To deluje kao dogovorena igra između predstavnika vlasti i policijskih sindikata. Od nemačke vlade očekujem da srpskoj vladi jasno skrene pažnju, da takve igre nisu prihvatljive i će to imati posledice po pregovore o pristupanju Evropskoj uniji.

Folker Bek je poslanik Zelenih u nemačkom parlamentu od 1994. godine. Borac za ljudska prava i portparol svoje poslaničke grupe za verska pitanja.