Homen: Zločin iz mržnje u Krivičnom zakoniku za dva-tri meseca

Homen podržava inicijativu Jukoma i Gej-strejt alijanse. - To je nepotrebno, motiv utiče na visinu kazne, smatra prof. dr Milan Škulić

Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom) i Gej strejt alijansa uputili su u petak državnim institucijama Inicijativu za dopunu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Republike Srbije koji je 31. januara upućen Skupštini na usvajanje. Inicijativa za dopunu predloženog zakona koju su izradile ove dve organizacije odnosi se na uvođenje instituta zločina iz mržnje u KZ i sadrži njegovu definiciju, dopune pojedinih članova Krivičnog zakonika, pri čemu bi se motiv mržnje uzimao u obzir kao otežavajuća okolnost i za ovakva dela odmeravala veća kazna.

Zločin iz mržnje se prema ovom predlogu definiše kao svako krivično delo iz Krivičnog zakonika učinjeno prema bilo kom licu ili grupi lica iz mržnje zasnovane na rasi, boji kože, etničkoj ili nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti, političkom ili drugom ubeđenju, jeziku, polu, seksualnoj orijentaciji, rodnom identitetu, starosti, zdravstvenom stanju, invaliditetu, obrazovanju, društvenom položaju, socijalnom poreklu, imovnom stanju ili nekom drugom ličnom svojstvu, ističe se u saopštenju za javnost Komiteta pravnika za ljudska prava i Gej strejt alijanse.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen u razgovoru kaže da podržava ovu inicijativu i ističe da Krivični zakonik treba ozbiljno promeniti i u njega uvesti niz novih oblika krivičnih dela kao što je zločin iz mržnje. Radna grupa koja radi na izmenama i dopunama ovog zakona vredno radi i ovo krivično delo će sigurno biti sastavni deo Krivičnog zakonika za dva do tri meseca, uverava Homen.

- Iz razloga hitnosti, odnosno usklađivanja našeg sa evropskim zakonodavstvom, odlučili smo da se u Krivični zakonik sada unese krivično delo zloupotrebe službenog položaja, javno podsticanje na terorizam i vrbovanje i obučavanje za terorizam i da iz njega izbrišemo krivično delo klevete i uvrede. Ostale promene, između ostalih i zločin iz mržnje, biće uvedene u Krivični zakonik za dva-tri meseca - zaključuje državni sekretar Ministarstva pravde.

Dr Milan Škulić, profesor Krivično-procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, kaže da neosporno postoje neka krivična dela kod kojih je mržnja motiv za činjenje krivičnog dela - na primer, ako se ubistvo učini iz krvne ili druge bezobzirne osvete, ono postaje teško ubistvo. On, međutim, smatra da nema potrebe za uvođenjem ovog instituta, jer sadašnji Krivični zakonik daje mogućnosti za sankcionisanje krivičnih dela učinjenih iz „specifične mržnje", kao što je, na primer, mržnja prema nacionalnoj, verskoj i rasnoj grupaciji.

- Ja lično osuđujem zločin iz mržnje, ali mislim da zbog toga ne treba menjati Krivični zakonik, jer on daje mogućnosti da se na odgovarajući način sankcionišu krivična dela. Kada se radi o krivičnom delu izazivanja nacionalne i verske mržnje, odnosno bilo kom krivičnom delu koje je učinjeno iz mržnje prema pripadnicima neke manjinske grupacije, sankcije su obično veoma visoke. Uvek okolnost, odnosno motiv utiče na visinu kazne. Ako je taj motiv mržnja, onda je to za sud otežavajuća okolnost - ističe prof. dr Škulić.