Građanski zakonik nije predvideo gej brakove

Komisija za izradu Građanskog zakonika nije predvidela brak istopolnih osoba, niti mogućnost da oni usvajaju decu. Posebni zakoni će uređivati prava istopolnih zajednica.

Član komisije profesorka Olga Cvejić Jančić rekla je Tanjugu da Prednacrt Građanskog zakonika sadrži samo jedan stav u kojem je navedeno da "zajednica života lica istog pola uređuje se posebnim zakonom".

"To znači da je Komisija, koja često smatra da se diskriminacijom lica istog pola krši Konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, ostavila otvorenu mogućnost da se životne zajednice lica istog pola - vanbračne zajednice urede posebnim zakonom", precizirala je Cvejić Jančić.

Za priznanje vanbračnih zajednica osoba istog pola, kako je navela, nije potrebna promena postojećeg Ustava, jer on vanbračnu zajednicu izjednačava da bračnom.

Ustav definiše da se "brak zaključuje između muškarca i žene na osnovu slobodno datog pristanka pred državnim ogranom", a vanbračna zajednica se izjednačava sa brakom, u skladu sa zakonom, ukazala je Cvejić Jančić.

"Ako Porodični zakon priznaje određena dejstva vanbračnoj zajednici lica različitog pola, pitanje je zar onda to nije diskriminacija prema istopolnim partnerima ako žive u vanbračnoj zajednici", napomenula je Cvejić Jančić podsećajući da njima nisu priznata nikava prava koja iz te zajednice proizilaze kao što su pravo na deobu zajednički stečene imovine, pravo na međusobno izdržavanje tokom i nakon prestanka partnerstava.

Zato je Komisija, prema rečima Cvejić Jančić, ostavila mogućnost da se to pitanje uredi posebnim zakonom koji će regulisati - koja prava i pod kojim uslovima bi im bila priznata.

Komisija smatra da je sklapanje braka lica istog pola u Srbiji još uvek u ovom momentu preuranjeno, imajući u vidu da je do 1994. godine homoseksualni odnos predstavljao krivično delo.

"Pored toga, u svesti našeg naroda još uvek je ukorenjeno shvatanje da je taj odnos nešto neprihvatljivo, nedopušteno, čak i bolesno, a ta shvatanja se kod nas sporo i teško menjaju", dodala je Cvejić Jančić.

Rešenja se nalaze u pravnim sistemima drugih država, ukazala je profesorka i istakla da bi za registraciju zajednica osoba istog pola bilo potrebno ustanoviti poseban registar koji bi vodio administrativni organ.

Za usvajanje dece potrebno vreme

Što se tiče usvajanja dece, priznavanje tog prava takođe zahteva vreme i viši stepen tolerancije nego što je to trenutno slučaj u našoj zemlji pa zbog toga to pitanje u Komisiji nije razmatrano kao opcija, ukazala je profesorka.

Francuska, Engleska i Vels su priznale 2013. godine i pravo na sklapanje braka , čak i u crkvenoj formi i pravo na usvajnje dece, jer ne žele da budu obeležene kao zemlje u kojima se ne poštuju ljudska prava, napomenula je Cvejić Jančić.

Dodala je da je pravo na usvajanje dece homoseksualnim partnerima inače priznato u mnogim savremenim pravima evropskih i vanevropskih zemalja.

To je slučaj sa Argentinom, Belgijom, Brazilom, Danskom, Irskom, Islandom, Holandijom, Norveškom, Šanijom, Švedskom, Engleskom i Velsom, Urugvajem.

U Nemačkoj od 2004. godine pravo na usvajanje dece priznaje samo istopolnom partneru biološkog roditelja deteta, kao i u Finskoj i na Grenlandu od 2009.

U Sjedinjenim Američkim Državama je u nekim državama dozvoljeno usvojenje dece istopolnih partnera - u Masačusetsu, Floridi, Kaliforniji, Ajovi, Nju Džersiju, Njujorku, Vermontu, Vašingtonu i nekim drugim.