Gorki okus ponosa

Srbija je nepovratno, čast optimistima, podeljena na pristalice i realizatore masovnog nasilja, s jedne, te ozbiljno ugrožene, nenasilne pojedince s druge strane. Klerofašistički ideolozi Dveri preuzeli su, kao svoju neformalnu himnu, klasik Milana Mladenovića i EKV "Ovo je zemlja za nas" ("Ovo je zemlja za sve naše ljude/ Ovo je kuća za nas/ Ovo je kuća za svu našu decu"). Nije za svu, definitivno. Možda nekog i uteši jedan od stihova "U svakom porazu ja sam video deo slobode"

Više hiljada policajaca i nekoliko stotina učesnica i učesnika Parade ponosa, neskriveno zadovoljstvo predstavnika organizatora, vlasti i diplomata, velika pobeda normalnosti nad nasiljem i diskriminacijom, istorijski iskorak Srbije ka civilizacijskim vrednostima i evropskim integracijama. Ovako, tačno i sa karakterističnim, promenljivim stepenom ushićenja, učesnici i posmatrači, LGBT organizacije, diplomate, pripadnici nevladinih organizacija, ministri iz srbijanske vlade, stranačka rukovodstva, ocenjuju uspešno realizovanu Paradu ponosa u Beogradu, prvu od 2001. i teških povreda učesnika na koje su nasrtali pravoslavni fundamentalisti, odgajeni ispod mantije raspopa Žarka Gavrilovića.

Nedelja, 28. septembar, bila je uistinu istorijski dan; ulicama u centru glavnog grada prošetali su pripadnici LGBT zajednice, rešeni da, na dobronameran i veseo način, podsete da su tu i da su žrtve i mete nasilja, ugrožavanja prava na bezbednost, kretanje, rad, na različitost. Da, između ostalog, ukažu većini na to koliko je duboko potonula u divljaštvo, godinama pretvarajući sve ratne avanture i debakle, u jezive pobede na domaćem terenu. Posežuči za palicama umesto efikasnijih pušaka, ali jednakim mrziteljskim žarom kakav je bio onaj, gotovo zaboravljeni, usmeren prema susedima drugačijih prezimena i veroispovesti.

Nasilnici, čije ideje nastoje da artikulišu klerofašistička udruženja, zaustavljeni su silom, policijom i sredstvima prinude, a stekao se utisak da, po naredbi iz štaba udruženog zločinačkog projekta, nisu krenuli u obračun. Na ulicama su se, željni tuče i svekolikog manijakalnog dokazivanja, obreli tek nasilnici u najavi, nezadovoljni temperamentniji soleri. "Izostale su ove godine, kao po komandi, strateški organizovane i usmerene horde huligana. Zato je pravo pitanje za sve eksperte, a naročito Ivicu Dačića koji je na čelu MUP-a proveo šest godina, kako je sve to ove godine izostalo? Da li je hordama sada neko rekao da se ne pojave? Jedini način da se Srbija jednom trajno izbori sa nasiljem i organizovanim nacionalnističkim i ekstremističkim grupama jeste da budu izvedeni pred lice pravde zajedno sa svojim političkim inspiratorima, mentorima, finansijerima i nalogodavcima", naglašava se u saopštenju Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Photo: Tanjug/Danilo Peternek

Zajednička komanda ključna je sintagma koja povezuje kriminogene adolescente i njihove policijske zapovednike, u nakaznoj simbiozi koju obeležavaju dozvoljeni, brižljivo planirani kriminal, šverc i prodaja droge, uglavnom, i preko potrebno periodično pražnjenje izvršilaca radova, divljanjem i nasrtajima na druge i drugačije. A zajednička komanda, čije je postojanje otkriveno u brojnim podzemnim obračunima zbog plena, budući da ima pouzdane informacije, ne može da pogreši u odlučivanju - pre svega o tome kada se i koliko dugo primiriti.

Ta stalna pretnja, videlo se to i u nedelju, državu mnogo košta, od angažovanja respektabilnih policijskih snaga i vozila, do novih sukoba demonstranata i uniformisanih ljudi, čiji bes se u začetku pretvara u kratke fitilje. Za koje, pak, razumevanje ima i premijer Aleksandar Vučić ("Radili su protiv svojih uverenja").

Nikad kraja ovakvim neracionalnim dubiozama; valjda je suvišno reći da su policajci radili za novce, a to moraju, razumeli građane ili ne, da čine po zakonima i službenim ovlašćenjima, protokolima.

To je tek deo odgovora na pitanje zašto su u nedelju nasilnici bili bezopasni; ostali, naizgled nenasilni klerofašisti ("aligatori - vegeterijanci") i njihova mantijaška logistika, zadovoljili su se milozvučnim pojanjem, tamjanom na ulicama kroz koje je prošla Parada ponosa, a malo su i klicali Ratku Mladiću i njegovom četničkom prethodniku iz Drugog svetskog rata ("Izvidnica, izvidnica, Pavla Đurišića"), te ozbiljno pretili povratkom na Kosovo.

Photo: Tanjug/Danilo Peternek

Okupljeni oko brižne banditske vladine organizacije Srpske pravoslavne crkve, pričešćeni su mentalnim otpadom i bolesnom mržnjom i hipokrizijom, vređanjem pripadnika LGBT zajednice i brigom za sredstva iz budžeta iz kojeg SPC, mimo minimalne obzirnosti, nekontrolisano uzima svoj reket teškom bolesniku. Podsetimo se manijakalnog proglasa koji, na svu sreću, nije ostao bez reakcija u javnosti: "Zar se zaštita svojih privatnih prava sme i može ostvarivati gaženjem moralnih osećanja većine Čovečanstva? Zar se prezrenjem Zakona Božjeg i moralnog poretka ugrađenog u ljudsku prirodu, ostvaruje ljudsko dostojanstvo?Ako je gej seksualno opredeljenje opravdano i treba ga propagirati, na osnovu čega to isto ne važi i za pedofiliju, masovno raširenu u zapadnom svetu, incest... Po čemu je njihovo pravo manje pravo od takozvanog prava vaše seksualne (dez)orjentisanosti?", predprajdovski je zaurlao Sinod SPC u proglasu koji potpisuje patrijarh Irinej.

Photo: LA

Bila je Parada, još jedan teški i gorki dokaz da je Srbija nepovratno, čast optimistima, podeljena na pristalice i realizatore masovnog nasilja, s jedne, te ozbiljno ugrožene, nenasilne pojedince s druge strane.

Govori se, nakon Prajda, i o tome da je navika na Paradu ponosa pitanje vremena, kao i u drugim državama u susedstvu. Počeće, verujmo, i ovdašnji manijaci da se uzdržavaju nasilja, biće o paradama mnogo manje policajaca. Kada će, međutim, biti uistinu manje žrtava vlastite seksualne orijentacije teško je i naslutiti. Zasad su otkazi i individualna stradanja mnogo realniji.

Klerofašistički ideolozi Dveri preuzeli su, kao svoju neformalnu himnu, klasik Milana Mladenovića i EKV Ovo je zemlja za nas ("Ovo je zemlja za sve naše ljude/Ovo je kuća za nas/Ovo je kuća za svu našu decu").

Nije za svu, definitivno. Možda nekog i uteši jedan od stihova U svakom porazu ja sam video deo slobode...