Godišnji izveštaj o statusu ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji za 2012. godinu

Gej strejt alijansa (GSA; Alijansa) od 2007. godine priprema i uređuje godišnje izveštaje koji obuhvataju teme kao što su stepen homofobije, nasilja i diskriminacije; odnos državnih institucija i političkih partija prema LGBT populaciji; sloboda javnog okupljanja, kao i druga pitanja vezana za prava LGBT osoba u Srbiji. Fokus Izveštaja je na dokumentovanim slučajevima nasilja i diskriminacije koji su tokom godine prijavljivani GSA, kao i na slučajevima koje je pred sudovima u Srbiji procesuirala Pravna služba GSA.

Bezbednost i sigurnost LGBT osoba i problem nasilja nad njima i dalje je gorući. U odnosu na 2011. godinu, u 2012. nije zabeležen primetan porast broja slučajeva nasilja i diskriminacije koji su prijavljeni GSA, ali je njihova odlika i dalje značajan broj slučajeva fizičkog nasilja ili pokušaja napada po osnovu stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Fizički napadi i pokušaji fizičkih napada čine oko 70 % prijavljenih slučajeva u 2012. dok su ostalo pretnje, govor mržnje i diskriminacija. Slučajevi nasilja i diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta se dešavaju tokom cele godine, međutim kao i u nekoliko prethodnih godina njihova učestalost je koncentrisanija u periodu oko Parade ponosa. Dok je u 2011. najzapaženiji i najbrutalniji bio slučaj napada na A.Ž. zbog toga što je nosila majicu sa obežjem Parade ponosa, u 2012. to je bio slučaj gej mladića V.M. (25) koga je grupa napadača u septembru 2012. pretukla u blizini jednog beogradskog gej kluba. U ovom napadu je najverovatnije kao oružje korišćen i mesarski čekić a V.M. je zadobio teške telesne povrede.

Trend povećanog broja slučajeva koji se prijavljuju policiji na sopstvenu inicijativu od strane žrtava primećen u 2011. se nastavio i u 2012. pa je tako od ukupnog broja fizičkih napada i pokušaja fizičkih napada koji su prijavljeni GSA nešto više od 70% prijavljeno i policiji i/ili dalje procesuirano pred nadležnim organima. Ovo je veoma važan podatak jer je u prethodnim godinama bilo izraženo nepoverenje LGBT osoba prema policiji i sudovima, te je spremnost za prijavljivanje i procesuiranje ovih slučajeva pred nadležnim organima bilo minimalno. Iako već drugu godinu za redom GSA beleži pozitivan trend prijavljivanja slučajeva policiji i spremnost žrtvi da se kroz institucije bore za pravdu, važno je napomenuti da još uvek najveći broj slučajeva ostaje neprijavljen, u tzv. sivoj zoni, te je neophodno da nadležni organi a pre svega policija u narednom periodu započnu sistematski rad na povećanju broja prijavljenih slučajeva nasilja i diskriminacije nad LGBT osobama.

Pravna služba GSA od 2009. godine od kada postoji, kroz procesuiranje slučajeva nasilja i diskriminacije i zastupanje žrtava pred sudovima u Srbiji, značajno je doprinela kreiranju sudske prakse kada se radi o slučajevima na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. U ovom trenutku Pravna služba GSA pred sudovima vodi 32 sudska procesa. U 2012. je završeno nekoliko sudskih slučajeva tj. dobijene su pravosnažne osuđujuće presude. Apelacioni sud u Beogradu doneo je pravosnažnu presudu protiv dnevnih novina "Press" d.o.o. za govor mržnje prema LGBT osobama tj. potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu. U oktobru 2012. presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu iz jula 2012. za tešku diskriminaciju LGBT populacije protiv Nebojše Bakareca, gradskog odbornika i funkcionera Demokratske stranke Srbije (DSS) je postala pravosnažna, nakon što osuđeni Bakarec nije uložio žalbu. S druge strane, u septembru 2012. Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu protiv Dragana Markovića Palme, predsednika Jedinstvene Srbije (JS) i narodnog poslanika, za tešku diskriminaciju LGBT osoba i zbog proceduralnih propusta vratio postupak na ponovno suđenje.

Najznačajnija pravosnažna presuda je Pravnoj službi GSA uručena krajem 2012. godine i odnosi se na presudu Apelacionog suda u Novom Sadu kojom je utvrđeno diskriminatorsko ponašanje i težak oblik diskriminacije protiv M.A. (25) iz Vršca od strane njegovog kolege Daria K. (26) iz Vlajkovca. Diskriminacija je vršena nekoliko meseci u kontinuitetu na radnom mestu u privatnoj firmi u Vršcu gde su obojica bili zaposleni. Ovo je prva pravosnažna presuda u Srbiji po osnovu Zakona o zabrani diskriminacije koja se tiče diskriminacije izvršene na radnom mestu zbog drugačije seksualne orijentacije. Pravna služba GSA, koja je zastupala oštećenog M.A. je proces protiv Daria K. vodila od aprila 2011. godine. Pravosnažnom presudom Apelacionog suda je Dariu K. naloženo da oštećenom M.A. isplati 180 hiljada dinara za pretrpljene duševne bolove zbog povreda prava ličnosti, ugleda i časti, kao i da Pravnoj službi GSA nadoknadi sudske troškove u iznosu od 99 hiljada dinara.

Pravosudni sistem je u 2012. nastavio nešto dinamičniji rad iskazan i u 2011., kako na pojedinačnim slučajevima nasilja i diskriminacije, tako i u slučajevima koje se odnose na ekstremističke desničarske organizacije i njihove članove. Ustavni sud Srbije je u martu 2012. usvojio žalbu osobe koja posle promene pola nije dobila pravo da u matičnoj knjizi promeni ime i naložio promenu u roku od 30 dana. U junu 2012. Ustavni sud je zabranio desničarsku eksremističku organizacija "Obraz" u postupku koje je Republičko javno tužilaštvo započelo u oktobru 2009. Međutim, postupci koji su se pred sudovima vodili protiv članova Obraza zbog diskriminacije i organizacije napada pred Parade ponosa 2009. i 2010. i u kojima su donešene osuđujuće prvostepene presude su odlukom Apelacionog suda u Beogradu vraćene na ponovno suđenje. Takođe, Ustavni sud Srbije je odbacio zahtev za zabranu desničarskih ekstremističkih organizacija "Naši" i "1389".

Kao što je do sada više puta naglašeno, Srbija ima adekvatan pravni okvir za borbu protiv nasilja i diskriminacije ali i dalje postoji problem njegove implementacije. Ovaj pravni okvir je krajem 2012. zaokružen uvođenjem tzv. zločina iz mržnje u Krivični zakonik Republike Srbije što je najznačajniji zakonodavni korak preduzet prošle godine a koji se odnosi i na LGBT populaciju. Na inicijativu GSA i Jukom-a, a na predlog Ministarstva pravde i državne uprave, članom 54a Krivični zakonik je dopunjen delima počinjenim iz mržnje koja će se pri izricanju kazni uzimati kao obavezna otežavajuća okolnost, a među nabrojanim osnovama u ovom članu zakona nalazi se i seksualna orijentacija i rodni identitet. I dalje veliki problem za rad na poboljšanju položaja LGBT populacije predstavlja nepostojanje državne statistike o slučajevima nasilja po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta jer se u bazama podataka nadležnih institucija svi zavedeni slučajevi vode po vrsti dela a ne po motivu, ali se očekuje da država uvođenjem zločina iz mržnje u KZ otpočne i sa formiranjem i praćenjem statistike koja se odnosi na ove slučajeve.

Što se tiče prava na slobodu okupljanja LGBT populacije za 2012. godinu ne možemo reći da ono bilo potpuno uskraćeno već da se sprovodilo selektivno. Policija je i u 2012. nastavila da štiti mesta okupljanja LGBT populacije kao što su klubovi i kafići, ali i događaje koje organizuju LGBT organizacije. U junu 2012. nekoliko organizacija koje se bave LGBT ljudskim pravima (Kvirija centar, Parada ponosa, Labris i Žene u crnom) organizovale su šetnju centrom Beograda povodom obeležavanja Dana ponosa 27. juna. Takođe, kroz projekat „Zajedno za jednakost LGBT osoba", koji je sprovela GSA u saradnji sa još šetiri organizacije, u Beogradu, Novom Sadu i Nišu organizovane su uspešne akcije na gradskim trgovima, dok je u Kragujevcu ovaj događaj zabranjen od strane gradskih vlasti zbog bezbednosti. Parada ponosa je zabranjena 3. oktobra 2012. od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. Bezbednosni rizici su već drugu godinu za redom bili razlog za ovakvu odluku MUP. Pride week, kao prateći program Parade ponosa koji se održava od 2010. godine, održan je i prošle godine, a policija je sa značajnim snagama (oko 2000 policajaca prema pisanju medija) zaštitila izložbu „Ecce homo" koja je bila deo programa Pride week-a 2012.

Iako je došlo do određenih pomaka u domenu rada institucija i odnosa političkih činilaca, i dalje je izražen problem homofobije i transfobije u društvu. LGBT populacija, prema istraživanju kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, i dalje spada u jednu od najugroženijih manjinskih grupa prema kojoj postoji velika socijalna distanca.

Najznačajniji pomak koji se tiče kreiranja sektorske politike za poboljšanje položaja LGBT osoba je načinila Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade republike Srbije izradivši nacrt nacionalne Strategije za borbu protiv diskriminacije koja obuhvata 9 najranjivijih društvenih grupa među kojima je i LGBT populacija. U izradi dela Strategije koji se odnosi na LGBT populaciju, učestvovao je i najveći broj postojećih LGBT organizacija. Takođe, Kancelarija je kroz saradnju sa Savetom Evrope na projektu koji se odnosi na poboljšanje položaja LGBT osoba i sprovođenje Preporuka Saveta ministara i u kome učestvuje 6 zemalja među kojima i Srbija, napravila i prvu konferenciju-seminar u organizaciji države koja se odnosi na ovu temu i učestvovala je na nekoliko različitih seminara u drugim zemljama. Kancelarija, a u prethodnom sazivu Vlade i Uprava za ljudska i manjinska prava, je takođe podržavala LGBT prava i LGBT organizacije kako javno, kroz afirmativne pouke i izjave, tako i kroz dodelu finansijskih sredstava za tematske projekte.

U maju 2012. u Srbiji su održani opšti izbori. Kroz kampanju pod nazivom „Bitno je!" Gej strejt alijansa je tokom izbora aktuelizovala temu LGBT ljudskih prava. Kroz kampanju na društvenim mrežama, pitanja aktivista i aktivistkinja na raznim predizbornim događajima i slanjem upitnika predsedničkim kandidatima i nosiocima izbornih lista, mnoge političke stranke i kandidati su se odredili prema ovoj temi, u najvećem broju afirmativno. Na razna pitanja iz upitnika koja se tiču poboljšanja položaja LGBT populacije odgovorili su predsednički kandidati Ivica Dačić, Boris Tadić i Čedomir Jovanović, dok su Tomislav Nikolić i Muamer Zukorlić to učinili u emisijama u kojima su gostovali. Od političkih partija to su činile Demokratska stranka (DS), Liberalno demokratska partija (LDP), Srpska napredna stranka (SNS), Savez vojvođanskih Mađara (SVM), Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), Socijaldemokratska partija (SDP), Socijal demokratska unije (SDU) i Nijedan od ponuđenih odgovora (NOPO). Međutim, iako su stranke u svojim izbornim kampanjama otvoreno govorile o pravima LGBT osoba, ni na jednoj izbornoj listi, kako za predsedničke, tako i za parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore, nije bilo kandidata koji su autovane LGBT osobe.

Nakon veoma zapaženog filma „Parada" iz 2011. godine koji je dobio mnogobrojne internacionalne i domaće nagrade, 2012. godina je donela još pomaka i novih projekata u domenu kulture i umetnosti koji se odnose na LGBT populaciju, promociju tolerancije i razumevanja njihovog položaja. U pozorištima su se igrale nove predstave, među kojima su najzapaženije predstave „Izopačeni" Martina Šermana i „Važno je zvati Ernest" Oskara Vajlda. Završen je dokumentarni film o životu trans osobe „Ja kad sam bio klinac, bila sam klinka" koji je prikazan na Berlinskom festivalu. Gej magazin „Optimist" je nastavio redovno da izlazi i u 2012. godini, a održan je i četvrti „Merlinka" festival posvećen kvir umetnosti i filmu.

Download:

- Godišnji izveštaj o statusu ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji za 2012.