Glasno ćutanje o LGBT pravima

Kažnjavanje počinilaca kršenja ljudskih prava LGBT osoba je pre izuzetak nego pravilo. Uvek se u toku postupka naiđe na "proceduralne probleme", najčešće je "istraga u toku", a kada se presude donesu - one po pravilu stimulišu neke nove počinioce. Istovremeno, žrtvama se šalje poruka da nemaju adekvatni pristup pravdi i da je prijavljivanje napada i diskriminacije samo gubljenje vremena
Ovogodišnji Euro Pride obeležiće šetnje učesnika i gostiju, veliki koncerti 16. i 17. avgusta; orgaizatori u glavnom gradu Srbije očekuju oko 150 zvaničnika iz evropskih institucija i regiona, te više od 20 hiljada gostiju. Od 12. do 18. avgusta održaće se niz tribina i umetničkih programa. Beograd je 2019. izabran za domaćina centralne evropske LGBT+ manifestacije, u konkurenciji Barselone, Lisabona i Dablina.

Goran Miletić, regionalni direktor Civil Rights Defenders za Zapadni Balkan, koordinator je EuroPride-a 2022. Za naš portal govori o atmosferi u Srbiji u vezi sa ostvarivanjem LGBT+ prava.

Uoči Euro Pride-a u Beogradu se, stiče se utisak snažnije nego pred ranije Parade ponosa, stvara svojevrsna atmosfera linča, javnim govorom mržnje, grafitima, pretnjama i vređanjem na društvenim mrežama. Kakva će biti bezbednost učesnika manifestacije, postoje li ozbiljne garancije državnih organa?

Nisam siguran da je atmosfera linča i govora mržnje snažnija nego ranije. Ona je uvek postojala u sličnom obimu, ali se čini da su ekstremne grupe nekako ipak "progutale" Beograd Prajd tokom prethodnih godina. Ono što je sada drugačije je EURO prefiks i to je za neke od njih odlična prilika da pored homofobije iskažu i svoju mržnju prema Evropskoj uniji. Nekoliko političkih partija na tome želi da mobiliše svoje glasače, dok predstavnici vlasti ne daju dovoljno izjava kojima osuđuju ovakve istupe. Zbog toga se stiče utisak da je atmosfera gora, iako u stvari nije.

Kada je reč o garancijama, one su ozbiljne, država je spremna kao i svake godine i ja sam potpuno uveren da neće biti nijednog problema vezanog za bezbednost učesnika manifestacije.

Aktivirane su homofobne pretnje, ponovo prednjači pokret Dveri, ovoga puta i kao parlamentarna stranka?

Dveri ovaj put oni prelaze granicu govora mržnje koja je veoma jasno definisana članom 11 Zakona o zabrani diskriminacije širenjem ideja, stavova i mišljenja (definicija iz Zakona) kojima se poziva na mržnju i nasilje. To je opasno, ali je još opasnije glasno ćutanje drugih partija iz vlasti i opozicije. Ne sme biti ćutanja kada je reč o govoru mržnje.

Lider Dveri Boško Obradović uvio je homofobiju u demagoški nastup, tražeći otkazivanje Euro Pride-a iz "moralnih, bezbednosnih, ekonomskih i zdravstvenih razloga", kako bi se, navodno sva pažnja usmerila na "podršku domaćoj privredi i poljoprivredi, kao i socijalno ugroženim porodicama u vremenu krize"?

Nejasno je kakve veze ima bilo koji javni skup ili protest sa privredom i poljoprivredom. Ako bismo uvažili pristup Dveri, ispada da će poljoprivreda da procveta ako otkažemo Euro Pride. To je i više nego neozbiljno, a previše čak i za populiste. Štaviše, Euro Pride, kao manifestacija zbog koje će mnogo ljudi biti u Beogradu, itekako doprinosi povećanju broja noćenja, broju gostiju u restoranima i sličnim vidovima potrošnje. Dodatni prihod koji će Beograd ostvariti zbog Euro Pride-a je ogroman, tako da je i ovaj argument Dveri manipulacija. Suština je u tome da Dveri poručuju kako u Srbiji nema mesta za sve građane i da nekim grupama koje oni ne vole treba uskratiti ljudska prava.

Dveri očito teško pogađa i to što, kako kaže njihov internacionalni sekretar Andrej Mitić, "zahtevi tzv. LGBT+ aktivista idu uvek u sintezi sa zahtevima za priznanje genocida u Srebrenici, priznanja nezavisnosti 'Kosova', ukidanja Republike Srpske, kao i povređivanjem osećanja verujućih Srpske Pravoslavne Crkve". Dugačak je spisak nepomirljivih stavova?

Beograd Prajd je odavno formulisao svoje principe. Za razliku od nekih drugih incijativa koje su koketirale sa nacionalizmom, mi smo uvek imali antifašizam, solidarnost, pacifizam, inkluzivnost i slične vrednosti kao svoje, što znači da čvrsto stojimo na idejama ljudskih prava i zastupamo standarde ljudskih prava koji obavezuju Srbiju. Takve jasne, transparentne i principijelne stavove Dveri tumače na svoj način, naročito stoga što se Beograd Prajd nedvosmisleno solidariše sa žrtvama kršenja ljudskih prava, što je iskreno otvoren prema regionu i zahteva da svaki identitet bude potpuno poštovan.

Odgovor Gej lezbo info centra, prikupljanje peticije za zabranu Dveri na sto godina, značajno odudara od dosadašnjeg načina delovanja LGBT zajednice u ostvarivanju svojih prava. Nepotreban je i nepraktičan. Delite li to mišljenje?

Mislim da je ova peticija popularna u velikom delu LGBT zajednice zato što je svima već dosta toga da LGBT zajednica bude dežurna "vreća za udaranje" svaki put kada je nekom potrebna nova populistička epizoda. Pa ipak, nisam siguran da je peticija pravi put, jer bi onda trebalo da tražimo i zabranu drugih stranaka (POKS, NADA i Zavetnika). Pored njih, tu bi onda bili pokret Levijatan i mnogi drugi.

Vlada Srbije učestvuje u organizaciji Euro Pride-a, ali, kako ste ranije rekli, jedino u tehničkom smislu. Šta to, zapravo, znači i zašto manifestacija nije finansijski pomognuta? Da li ste takvu podršku tražili, ili bar očekivali?

Naravno da smo očekivali jasnu finansijsku podršku države i Grada. Možda ne toliko veliku kao u Oslu, Stockholmu ili Kopenhagenu, ali svakako nešto konkretnije. Umesto toga, imamo obećanu podršku koja se tiče oslobođenja od nekih naknada ili pomoć o organizaciono-tehničkom smislu, ali je žalosno da nema finansijske podrške na način na koji to čine drugi gradovi u Evropi. Kao da se država pomalo stidi Euro Pride-a.

Očekuje se veliki broj uglednih gostiju iz inostranstva, Beograd je dobio organizaciju u oštroj konkurenciji gradova EU. Ipak, biće narušena tragicija da Pride otvori gradonačelnik. Štaviše, način na koji je to saopštio Aleksandar Šapić odisao je netolerancijom?

Naravno da mi je žao što gradonačelnik odbija nešto što je ustanovljena tradicija. To nema nikakve veze sa tim da li voli ili ne voli LGBT zajednicu, da li mu je draža neka druga šetnja ili ne. On je gradonačelnik svih građana Beograda i jednom delu ovih građana dolaze gosti. Njegova dužnost je da bude dobar domaćin. Međutim, ukoliko to ne želi, mi ga svakako ne možemo naterati na to. Ostaje nada da će biti urađeno sve za uspeh Euro Pride-a, kako je gradonačelnik i obećao.

I na gradskom nivou vidimo homogenizaciju desnice u govoru mržnje, zajednički zahtev Dveri i Pokreta obnove kraljevine Srbije, da se Europride otkaže?

To je jedan isti zahtev koji sve srodne partije desnice imaju. Međutim, oni propuštaju da objasne kako tačno bi Srbija procvetala kada se Euro Pride ne bi održao. Ne vidim da bi se bilo šta od onoga o čemu govore, desilo. Sa druge strane, Beograd bi propustio ogromnu priliku da pokaže da je zaista grad u kome ima mesta za sve.

U senci dosadašnjih Parada ponosa redovno ostaju svakodnevni problemi pripadnika zajednice, od bezbednosti, do diskriminacije na poslu, prilikom zapošljavanja, ostvarivanja naslednih prava, tretmana pripadnika LGBT zajednice kao drugorazrednih ljudi. Vidite li poslednjih godina nekakav napredak u Srbiji i u regionu?

Napredak svakako postoji, ali je on neprihvatljivo spor. Mnogo manje građana misli da je homoseksualnost bolest, mnogo više se slaže s tim da pripadnici LGBT zajednice moraju biti ravnopravni sa ostalim građanima. Veoma mnogo je porasla podrška pravima koja će biti regulisana novim zakonom o istopolnim zajednicama. Na primer, više od 76 odsto građana podržava omogućavanje posete istopolnim partnerima u bolnicama, dok više od 60 procenata podržava omogućavanje nasleđivanja partnerima u istopolnim zajednicama. I pored toga, nasilje i diskriminacija i dalje ostaju ključni problemi zajednice, a odgovor države na ove slučajeve je spor i neadekvatan.

Bahaćenje nasilnika, iskustvo je u dosadašnjim divljanjima desničara prilikom različitih demonstracija njihovih neistomišljenika, nije bez podrške, ili bar ćutanja i tolerisanja režimskih institucija. Zašto nema javne, verbalne zabrane, eksplicitnog istupa predstavnika vlasti koji bi izgovorili da ugrožavanje nečijeg prava nije dozvoljeno?

To je ustvari ključno pitanaje za sve zemlje regiona, pa i za Srbiju. Međutim, iako smo skloni da sve vezujemo za sadašnju vlast, treba se setiti da nijedna vlast dosad nije bila dovoljno eksplicitna u osudi govora mržnje, nasilja i diskriminacije. To se uvek čini u najdrastičnijim slučajevima i na način da već narednog dana ta reakcija bude zaboravljena. Teško je reći zašto i danas, posle tri decenije borbe za LGBT prava, nema jasnije reakcije vlasti, ali i opozicije.

Postoji zakonski okvir kojim se zabranjuju ugrožavanje, diskriminacija, govor mržnje. Nisu, međutim, izricane kazne nasilnicima, kako to tumačite?

Kažnjavanje počinilaca kršenja ljudskih prava LGBT osoba je pre izuzetak nego pravilo. Uvek se u toku postupka naiđe na "proceduralne probleme", najčešće je "istraga u toku", a kada se presude donesu - one po pravilu stimulišu neke nove počinioce. Istovremeno, žrtvama se šalje poruka da nemaju adekvatni pristup pravdi i da je prijavljivanje napada i diskriminacije samo gubljenje vremena. Često se dešavaju slučajevi gde nema ni privođenja policiji, iako postoje jasni materijalni dokazi. Takav je slučaj i sa napadima na Prajd info centrar, gde svaki put posedujemo snimke sa kamera, ali počinioci gotovo nikad nisu identifikovani.

Kad se spusti zavesa, kad odu evroparlamentarci i umetnici iz inostranstva, šta ostaje pripadnicima LGBT zajednice, sa čime će se ubuduće suočavati?

Euro Pride ne može da reši sve probleme LGBT zajednice u društvu kao što je Srbija. još manje će ih rešiti visoki gosti iz inostranstva. Nasilje i diskriminacija će ostati ključni problemi, a donošenje zakona o istopolnim zajednicama će biti korak napred u pravom smeru. Kao što Prajd nije stigao u Beograd iz inostranstva, niti je to nekakav projekat zbog novca, tako bolji položaj LGBT zajednice neće stići iz neke druge zemlje, niti je to kratkoročni projekat. Zajedničko i uporno delovanje svih onih koji se bave ljudskim pravima, doprineće da se LGBT zajednica suočava sa manje nasilja i diskriminacije.

Razgovarao: Bojan Tončić