Gej prava neizostavna u evropskim integracijama

Manjinska i LGBT prava ne treba razdvajati od ljudskih prava kao što ni Srbiju ne možemo odvojiti od pripadništva evropskom miljeu

Povod za dolazak Holanđanina Borisa Ditriha, predstavnika najveće međunarodne organizacije za praćenje primene ljudskih prava (HRV), u Beograd bilo je pisanje izveštaja o stanju ove društvene sfere u Srbiji, sa posebnim osvrtom na neuspeh nedavno otkazane Parade ponosa. Za vreme trodnevnog boravka, Ditrih se sastao sa predstavnicima 11 institucija, partija i organizacija.

Ko će sve čitati Vaš izveštaj o stanju manjinskih i LGBT prava u Srbiji?

Moja poseta nije bila u svojstvu „sudije" Srbiji već je za cilj imala da „Hjuman rajts voč" stekne uvid u trenutnu situaciju u zemlji. Izveštaj će biti objavljen na sajtu organizacije, a zatim poslat španskim vlastima koje uskoro preuzimaju predsedavanje Evropskom unijom, američkom Stejt departmentu i holandskim parlamentarcima jer u Holandiji postoji dodatna zainteresovanost za stanje ljudskih prava u Srbiji. Interes za ovu temu ima i Belgija, odnosno skandinavske zemlje koje u poslednje vreme nisu blagonaklone prema pretendentima za pristup EU. Međutim, moguće ih je odobrovoljiti usvajanjem evropskih standarda o ljudskim pravima i merama za podršku manjinama, Romima, homoseksualcima...

Koliko je neuspela Parada ponosa zapravo korak nazad u evropskim integracijama i da li usvajanje LGBT prava može postati neki novi uslov?

Većina izveštaja koje nadležne evropske institucije pišu o Srbiji i njenom napretku u integracijama sadrži komponente u vezi sa pravima LGBT populacije. One utiču na procene i stavove zemalja EU o vašoj državi. Mišljenje je da nije samo hapšenje Ratka Mladića jedino veliko pitanje na koje zemlje Evrope, pogotovo Holandija, očekuju odgovor. Tu su i manjinska i LGBT prava, odnosno sprovođenje odredaba Evropske konvencije o ljudskim pravima čiji je Srbija potpisnik.

Šta ste zaključili na održanim sastancima? 

U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava govorili smo o teškoćama u sprovođenju prava i neophodnosti da se javnost izvede na put tolerancije. Ministar Svetozar Čiplić i sekretar Marko Karadžić pružili su veliku podršku ovoj ideji. Sa Snežanom Samardžić-Marković, ministarkom sporta i omladine, razgovarao sam o politici rada sa mladima među kojima se u Srbiji javljaju izuzetno agresivne i nasilne grupe. Od nje sam čuo da se samo 2,4 odsto sudskih predmeta protiv nasilnika i huligana završi pravosnažnom presudom. Slično mi je posvedočio i Omer Hadžiomerović iz Društva sudija koji je istakao da sudije u Srbiji trpe velike pritiske. Shvatio sam da se reč policije ovde daleko čuje, jer ona ima jak autoritet. Kada je reč o Povorci ponosa, predstavnici MUP-a istakli su da su učinili sve kako bi obezbedili njeno održavanje. Ostalo je, međutim, pomalo nejasno ko je „prelomio" otkazivanje parade.

Koje političke, sudske i javne mere treba preduzeti da bi Povorka ponosa uspela sledeći put?

Manjinska i gej prava ne treba razdvajati od ljudskih prava kao što ni Srbiju ne možemo odvojiti od pripadništva svetskom i evropskom miljeu. Za napredak u ovoj oblasti neophodno je da političari istupe odlučnije protiv netolerancije i diskriminacije svih grupa. Vaši ministri i poslanici mogu bolje, i njihov je zadatak da povuku javno mnjenje. Primeri postoje i u zemljama regiona, na primer Albaniji, gde je premijer Beriša držao konferencije za novinare na kojima je otvoreno govorio o potrebi za antidiskriminacionim zakonima i zaštiti homoseksualaca. Tu je i Rumunija koja šest godina zaredom uspešno održava gej paradu. Vaša policija bi trebalo da istraži sve slučajeve pretnji i napada i da vinovnike preda tužilaštvu, posle čega bi sudstvo ozbiljno i efikasno procesuiralo tužbe. Time bi se pokazala odlučnost države i postavili primeri. Zbog stanja u sudstvu, smatram da bi sudije trebalo da prođu posebne obuke o različitosti.

Koliku odgovornost za nesprovođenje ljudskih i manjinskih prava snose ovdašnji mediji?

Ovde ekstremna desnica ima mnogo medijskog prostora koji koristi za širenje govora mržnje. Ti ljudi su u medijima i obraćaju se javnosti pozivima na linč. Javna glasila treba da promisle o svojoj odgovornosti, jer njihov zadatak nije da samo prenose šta „zaraćene" strane govore jedna drugoj, već i da procene koga i koliko ugrožavaju prenošenjem takvih sadržaja.

Politika