Gej prava i pad nataliteta - Istina ili zabluda?

"Deco moja, svaki od vas da napravi bar petoro, vaspita patriJotski, pa je'nog dana d' odu na Kosovo i one... one tamo šipce sve rum dum dum dum dum, pokokaju - (sredovečni gospodin u obraćanju omladini)

Jedan od najčešćih argumenata protivnika gej prava je briga o natalitetu nacije. Po njima, ukoliko se gej prava promovišu, navodno će se ,,svi živi'' tako popederiti da nikom više neće pastio na pamet da se množi.
Teorija je u samoj srži neispravna jer kao prvo, po poslednjim istraživanjima svaka seksualna preferenca (i androfilija i ginofilija i nagoni ka oboma) je karakteristika, koja se formira tokom fetusnog perioda i ne menja tokom života. U svim generacijama gej osobe su u istom procentu nalik pojavama kao što su levorukost ili daltonizam.
Ko nema pomenute urođene karakteristike može tokom celog detinjstva da posmatra i gej parove i pisanje levom rukom i crno bele filmove. Nit' će postati gej, nit' levoruk, a niti daltonista i da želi.
Ono pak, šta obara teoriju o povezanosti gejeva i padu priraštaja je činjenica da je natalitet, hteli mi to da priznamo il' ne, skoro pa i čisto ženska stvar kako u ljudskom, tako i u životinjskom svetu.
Da je ženski pol neuporedivo bitniji za natalitet, dokaz su svi ratovi tokom istorije. Koliko god da u njima strada muškaraca, nacija se ipak obnavi. Postoji svedočenje o ruskom selu u koje se, iz drugog svetskog rata vratio samo jedan muškarac. Bez ruke i noge. Žene su dolazile kod njega želeći potomstvo, a njemu je uspelo u oko dvadesetak slučajeva. Zabačeno selo je opstalo, a postoji i danas.
Slično je bilo i u Srbiji. Bez skoro kompletnog muškog stanovništva ostali smo i posle kosovsog boja i posle Prvog svetskog rata. O tome kako je Srbija izgledala kad je na jednog muškarca dolazilo po 20 žena, odlično govori film ,,Čarlston za Ognjenku''.

Zamislimo da od dvadeset predstavnika muškog pola, njih 10 strada u ratu, devetorica da budu što sterilni, što gejevi, opet bi stanovništvo moglo lako da se obnovi jer i onaj dvadeseti (prosek tip) je sposoban da napravi mnogo dece i nadoknadi za sve. Trudnoću ne mora da nosi, što znači da samo treba ići redom i ,,nabadati''.
Seksualni poriv prosečnog muškarca dovoljno je velik (intenzitet seksualne želje, koju prosečan muškarac oseti jednom dnevno, prosečna žena oseti samo jednom do dvaput mesečno) da bi retko kom prosek-tipu teško palo da umesto jedne žene, poseduje nekoliko komada.
U haremima samo je jedan sultan. Ostali su žene, evnusi i deca. Poslednji vladar Tajlanda (tada Sijam), koji je imao pravo na harem, pre državnog udara 1934. napravio je čak 54 dece.
Sve ovo govori nam da za opstanak nataliteta, brojnost plodnih muškaraca nije presudna. Jedan može nadoknaditi i za druge.
Dakle, ne samo da gej muškarci ne mogu da budu odgovorni za eventualni pad nataliteta, već to nisu ni hetero momci.
Za razliku od životinjskog sveta, kod ljudi za izdržavanje dece, njihovo vaspitanje jeste potreban i muškarac, ali to je druga tema. Ovde govorimo o čistim biološkim očevima. Dete može izdržavati nebiološki otac, očuh, ujak, deda... Trenutno govorimo o samom procesu oplođivanja.

SVET ŽIVOTINJA

Kod brojnih životinjskih vrsta mali broj muških primeraka nastavlja svoje gene. Kod jelena - samo vođa krda ima pravo na ženke, tako je i u čoporu pasa. Ostali moraju s njim u dvoboj, pa tek ako ga pobede i oni postanu vođe, imaju pravo na seks.
Kod majmuna vođa krda ima pravo na sve ženke, ostali samo na one, koje im vođa odredi.
Seljani najčešće drže samo jednog petla u kokošinjcu. Dovoljno da dvadesetak koka nosi jaja. Suvišni pevci završavaju u supi.
Stočari gaje samo krave. One daju mleko i tele se. Rasplodnog bika je dovoljno da ima jedan u celom selu.
Priroda je dala jednom da nadoknadi odsustvo ostalih. Muškarci poseduju na milijarde spermatozoida, žene svakog meseca samo jednu jajnu ćeliju.

Broj gejeva je premali da bi se to uopšte osetilo natalitetom. Moguće je da se na hetero svet odrazi tako što će svaki petnaesti hetero muškarac umesto jedne imati po dve žene, s kojima paralelno živi i da će ta petnaesta hetero žena imati samo ljubavnika, ne i muža i to je sve. Naravno ima i gejeva koji takođe postaju očevi sa svojim drugaricama, koje mogu biti hetero ili lezbo orijtnetacije, no njihov broj još uvek nije dovoljno velik, da bi postao pravilo.

ŽENE

Zamislimo obrnutu situaciju. Da se, daleko bilo, javi bolest, koja desetkuje isključivo žensko stanovništvo. Da li bi se civilizacija obnovila? Vrlo teško, skoro nemoguće.
Treba li onda misliti da su lezbejke krive za eventualni pad nataliteta?
Naravno da ne. Besmisleno je jer je broj lezbejki u prirodi vrlo mali.
Po nekim procenama između 0,8 i 1,2 % žena su lezbejke, kojima se povremeno pridružuje oko 3 % biseksualki.
Biseksualke uglavnom i imaju decu, tako da njihove krivice u eventualnom padu nataliteta uopšte nema, a i kod jednog broja čistih lezbejki postoji težnja da na ovaj ili onaj način postanu majke. (Sa prijateljem, veštačkom oplodnjom...)
Čak i da nijedna od njih ne poželi da postane majka, natalitet će nadoknaditi izrazito heteroseksualne žene, na drugom kraju skale. Dovoljno je da samo 1 % žena ima ima troje i više dece, i eto nadoknade za onaj 1 % lezbejki.
Upravo ovo može da bude objašnjenje zašto je priroda udesila da muških gejeva bude 4-5 puta više od lezbejki (bez biseksualki). Za opstanak ljudske vrste u narednim generacijama žene su važniji i pol i priroda nije smela baš toliko da se igra i dopušta improvizacije, kao kod muškaraca, čija bitnost nije velika.
Proizilazi da ni gejevi ni lezbejke, a naročito ne biseksualci ne mogu nositi nikakvu krivicu i odgovornost za eventualni pad nataliteta u nekoj državi.

HETERO KRIVICA

Da li su onda krivi heteroseksualci?
Da li bi njih trebalo kriviti?

Možda bi neko mogao okriviti žene, koje vrše abortuse ili monahinje, koje se svesno odriču braka. Ipak teško je zamisliti da će iko od protivnika gej prava napasti monahinje.
Besmisleno je kriviti ikog jer je navodna ugroženost nataliteta običan nacionalistički mit.
Na nivou cele planete, ljudi je sve više i više. Za pedesetak godina biće nas 10 milijardi. Ne postoji kontinent, na kome se broj stanovništva smanjuje. Jedina razlika je u tome što se Evropa povećava zbog useljenika, a Azija i Afrika zbog nataliteta.
U Srbiji i celoj istočnoj Evropi stanovništvo se zaista pomalo smanjuje, (neznatno) ali ne zbog odricanja od dece već zbog masovnih migracije na zapad. Ukoliko Srbin u inostranstvu dobije i četvoro dece, sve se računa u natalitet strane zemlje, pa Srbija od toga nema brojčanu korist.
Interesantno je da se retko ko seti da pad broja stanovnika poveže sa lošim standardom i bežanjem hiljada ljudi u inostranstvo.
Najveći paradoks je što se neki od pokreta za ugroženo srpstvo i boraca za natalitet otvoreno zalažu za ratne opcije - povratak na Kosovo, novu pobunu u Republici Srpskoj ili čak granice Velike Srbije do Karlovca, Ogulina i Virovitice. Zanimljivo je da u slučaju rata ne žale za silnim izgubljenim životima.
U 21.veku zaista ima naroda, u kojima žene rađaju sve manje. Takav je slučaj sa etničkim Nemicama, Holanđankama, Šveđankama... Njihov izbor jeste i karijera i smanjen broj dece u odnosu na njihove bake. Ipak čak i takve zemlje - Holandija, Britanija i Francuska beleže rast stanovništva.
Evropske države su jednostavno odlučile da manjak domaćih nadoknade naseljavanjem ljudi iz trećeg sveta, koji bi živeli na zapadu. U Francuskoj ima više Arapa, u Nemačkoj Turaka, u Engleskoj Pakistanaca nego pre, ali šta s tim? Usamljenoj Francuskinji u godinama, odgovara da ima više mladih, pa makar i stranaca, koji bi brinuli o njoj.
I doseljenici su lojalni građani novih država, koji proizvode i imaju sva prava. Da svaka druga etnička Francuskinja ili Holanđanka odluči da ne rađa, ove zemlje bi opet mogle da beleže rast jer u trećem svetu postoje milioni onih, koji bi jedva dočekali preseljenje na zapad.
U Ugandi i Kongu rađa se po šestoro dece po ženi. Ni Indija, Pakistan il' Bangladeš ne zaostaju mnogo.
Tačno je da ima onih, kojima smeta što Evropa nije više tako ,,staroevropska'' - ,,etnički čista'' i ,,tako bela'', ali želje rasista i nacionalista nisu legitimne u savremenoj civilizaciji. Kome smeta tamnoputi komšija ima problem sa sobom ne sa državnim uređenjem.
Ni jedna od evropskih zemalja se sasvim sigurno neće isprazniti još dugo.
Jedini, koji u Srbiji vape za navodnim gubljenjem nataliteta jesu upravo ljudi one fele, koji narode i rase dele na ,,nas'' (Srbe, pravoslavce) i njih (Albance, Rome, ateiste, druge manjine).
Težnja za povećanjem broja stanovnika u njihovim glavama, upravo i postoji jer zamišljaju nekakav budući obračun ,,nas'' i ,,njih''. Nov sukob u kom ćemo im mi, našom brojčanom nadmenošću vratiti milo za drago. Zato i ne čudi apel patrijarha od pre par godina da Srbi ostanu na Kosovu, a Srpkinje rađaju što više. Upravo podela na nas i njih i vuče u takmičenje koga je više i ko će koga na kraju pobediti.
Nacionalno i rasno neopterećenim ljudima, onim koje ne pate od tog da li će jednog dana u njihovoj ulici živeti više tamnih ili svetlih, pripadnika ove ili one religije, takve stvari nisu bitne. U tolerantnom svetu, u kom ima mesta za sve, na razlike se gleda kao na bogatstva.