Gej parada naručena iz Brisela

U Srbiji se stvara politička klima za održavanje "Parade ponosa" u 2010. godini. Nakon što su ove godine održane u Zagrebu, Sofiji, Bukureštu i Atini, sve je izvesnije da će i Beograd biti domaćin takve manifestacije, pogotovu posle podrške sa najviših državnih instanci. Iako je ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić istakao da je "Srbija odavno sazrela za Paradu ponosa", pripadnici gej udruženja nisu u to naročito ubeđeni.

- Političari u Srbiji su preko noći promenili stav i sada imamo situaciju da gotovo sve političke partije podržavaju gej prava i paradu. Mislim da je glavni razlog za to velika negativna reakcija Zapada i EU na prošlogodišnja dešavanja i otkazivanje "Povorke ponosa". Čini mi se da je EU više nego ikada izvršila pritisak na vlast u Srbiji, ali i na GLBT organizacije da skinu sa dnevnog reda to pitanje. U svakom slučaju, kakav god razlog bio, svačija podrška za održavanje parade je dobrodošla - kaže Predrag Azdejković, predsednik Gej-lezbijskog info centra (GLIC).

Organizacije koje okupljaju gej, lezbijke, biseksualne i transrodne osobe (GLBT) pokrenule su ove godine debatu sa političkim strankama o položaju seksualnih manjina u Srbiji. Sve stranke, sem radikala, podržale su održavanje "Parade ponosa", s tim da su naprednjaci poručili da je učešće na takvim skupovima lični čin, pa oni neće pozivati svoje pristalice. Jedino su DSS, NS i JS izbegle susret sa predstavnicima GLBT organizacija, dok je iz Srpske pravoslavne crkve stigao izrazito negativan stav.

Osnivač Gej-strejt alijanse (GSA) Boris Milićević kaže za "Vesti" da je većina političkih partija podržalo borbu protiv nasilja i diskriminacije.

Srpski inat

Azdejković iz GLIC-a kaže da organizacije kao što su SNP 1389 i "Obraz" imaju mnogo veći uticaj na militantne grupe od desničarskih stranaka.

- Pre neki dan sam sasvim normalno razgovarao sa Milošem Vasićem iz "1389" i moj zaključak je da se desničarske i nacionalističke organizacije u Srbiji pre svega protive gej paradi zbog toga što to zagovara EU. Ja to shvatam kao srpski inat - kaže Azdejković.

- Političari su svesni da u Srbiji vlada homofobija i da bi zbog toga mogli da imaju problema sa glasačima ukoliko podrže paradu. Situacija od prošle godine ne sme da se ponovi. Pritisci spolja, uticaj medija i NVO bili su ključni da se promeni klima među političarima - kaže Milićević.

Male su šanse da se parada održi u septembru, kaže Azdejković iz GLIC-a.

- Ako se to ne desi do novembra, kasnije će biti hladno. U svakom slučaju, sve zavisi od MUP-a i njihove operative - dodaje Azdejković.

Verovatno, najvažniju podršku GLBT organizacije dobile su od predsednika države Borisa Tadića i ministra policije Ivice Dačića. Tadić je rekao da bi bio vrlo ponosan kada bi Beograd imao "Paradu ponosa" i da će njeno održavanje predstavljati civilizacijski iskorak i pokazati da Srbija postaje društvo bezbedno za sve svoje građane, bez obzira na njihovu različitost i seksualno opredeljenje.

Dačić je izjavio na tribini održanoj na ovogodišnjem "Egzitu" da je spreman čak i da učestvuje u pomenutoj povorci, uz opasku da ne bi želeo da među članovima Vlade tamo bude sam.

Inače, krajem aprila usvojena je rezolucija i preporuka Saveta Evrope svim članicama, među kojima i Srbiji, da treba omogućiti GLBT osobama pravo na slobodu izražavanja, kao i pravo na slobodu okupljanja.

Holanđanima Crkva nije prepreka

Frank van Dalen, gradski odbornik u Amsterdamu i predsedavajući amsterdamske "Parade ponosa", kaže da je održavanje takve manifestacije u Beogradu neophodno kako bi GLBT osobe postale vidljive u društvu, jer "homoseksualaca ima svuda oko nas".

- Sličan problem sa odnosom Crkve prema gejevima imali smo i u Holandiji, ali je to prevaziđeno jer GLBT populacija i Crkva nisu na suprotstavljenim stranama, jer, naravno, i veliki broj homoseksualaca veruje u Boga - istakao je juče Dalen.