Gej lobi i druge zlonamerne bajke

Ljudi su skloni da dehumanizuju druge, posebno one koji se od njih razlikuju. To bi moglo da se opravda strahom, da nisu homofobi i zagovornici mržnje ti koji su strašni. Kad prođu sve krugove diskriminacije, pripadnici LGBTIQ+ zajednice stižu i do onog koji obični građani zovu „gej lobi".

Na stranici udruženja Da se zna se pojavila kritika ove homofobične gluposti.

Prva stvar koju većina pomene kada je izmišljeni gej lobi u pitanju jeste da ovaj ispira mozgove deci. Tu se obično misli na organizacije koje pomažu onima koje su svi napustili. Podrška se dakle opisuje kao „zla strategija", što dodatno ugrožava mlade koji su već mnogo pretrpeli zbog života u homofobičnom i transfobičnom okruženju.

O novcu od projekata koji se dobijaju da bi se koliko-toliko nešto poboljšalo homofobi vide „kapital". Jedini cilj je da se poboljša stanje u društvu, a to što se dobrobit ne vidi odmah ne znači da je nema - nijedno društvo se nije promenilo preko noći. Činjenica je da se stvari ipak menjaju, najviše zbog onih koji su imali hrabrosti da progovore. Takva hrabrost traži podršku, pa i finansijsku.

Na homoseksualnost se i dalje gleda kao na nešto što dolazi odavde ili odande, te nije ništa više od modnog trenda (što je nešto blaže od stava „meni je to bolesno"). LGBTIQ+ osobe za većinu često nisu prava ljudska bića, a to je jedan od najvećih razloga zašto su nam potrebni oni koji se bore za reprezentaciju u medijima, vidljivost u školskim udžbenicima, za normalizaciju onoga što je već prirodno i za tumačenje gluposti koje desničari i druge pojave bez posledica dele u javnom prostoru.

„Zli gej lobi" dakle želi bezbednost i dostojanstven život za sve LGBTIQ+ osobe, mogućnost da ponosno stoje na svim pozicijama u društvu. Sasvim je sigurno da će se neke buduće generacije strašno zabavljati primitivnim stavovima domaćih homofoba, a i za to će biti zaslužni oni koji su zbog vidljivosti rizikovali sve.