Francuska u panici zbog gej brakova

Francusko društvo se deli po dubini pred primenom novog Zakona o legalizaciji homoseksualnih bračnih zajednica. Mnogi gradonačelnici ne sklapaju istopolne brakove.

Pravo na prigovor savesti, tema je koja se ovih dana uselila u debatni prostor francuskog društva. Polemika se, međutim, ne vodi ni oko vojnih, ni oko bezbednosnih pitanja, već oko - venčanja.

Pritisnut velikim i neočekivanim protestom protiv predloga zakona o istopolnim brakovima, kojem se priključio i značajan broj predsednika opština, šef države Fransoa Oland je nedavno, na kongresu gradonačelnika, poručio da uvek postoji mogućnost pozivanja na slobodu savesti. Drugim rečima, ukoliko neki od gradskih otaca ne želi da venča homoseksualce, moći će, rekao je predsednik, tu obavezu da prenese na nekog od svojih zamenika koji s tim nema moralnih problema.

Ova Olandova izjava, koja je imala za cilj da smiri strasti među visokim državnim službenicima, odmah je izazvala buru reakcija na drugoj strani. Oland se brže-bolje ispravio i poručio da će zakon morati svugde da se sprovodi, ali mnogi smatraju da ovo "vađenje" nije dovoljno da bi se prikrila poprilična nelagodnost koja danas po ovom pitanju vlada u francuskom društvu.

Jedno udruženje koje se protivi tome da osobe istog pola sklapaju brakove i usvajaju decu, izašlo je s podacima da od oko 150.000 najviših opštinskih službenika koji imaju pravo da rukovode ceremonijom venčanja, oko 17.000 nema nameru da ispoštuje zakon koji bi na proceduri usvajanja pred poslanicima trebalo da se nađe krajem januara. Među gradonačelnicima, koji po francuskim zakonima obavljaju dužnost matičara, kruži i peticija protiv tog često nevoljnog posla.

Ogromna većina protivnika je među desničarima. Na spisku onih koji ne nameravaju da venčaju homoseksualce je i novi vođa donedavno vladajuće partije UMP, Sarkozijev naslednik Žan Fransoa Kope. Ali, ni neki levičari nisu imuni na tradicionalizam. Oni koji se protive zakonu ističu uglavnom da se to kosi s njihovim shvatanjem porodice i hrišćanskih vrednosti. Spremni su da snose posledice nepoštovanja paragrafa, a neki, čak, i da se povuku s funkcije.

Polemika je podelila francusko društvo, za koje se smatralo da je znatno liberalnije, na jedne koji insistiraju na prirodnim zakonima, i na druge, koji prednost daju osećanjima. Za prve, brak nije prvenstveno pitanje ljubavi, već društvene organizacije, za druge, to je postavljanje teza naglavačke.

Oland je spornom izjavom hteo da nađe pragmatičan izlaz iz problema, da istovremeno budu ispoštovani i zakon, i savest protivnika. Ministarka za prava žena i portparol vlade Naža Valo Belkasem kaže da je predsednikova izjava pogrešno protumačena i ističe da zakon neće sadržati pravo na prigovor savesti. Ipak, istovremeno je tu mogućnost prećutno predvidela, stavivši do znanja da treba nadgledati da, kada gradonačelnik iz ličnih razloga ne bude želeo da venča homoseksualni par, to lako bude preneseno da njegove pomoćnike, da bi oni koji se venčavaju pred sobom imali osobu koja ovu ceremoniju ne obavlja na silu, već sa zadovoljstvom.

Najvažnije za vlast je da obezbedi da se budući zakon sprovodi na celoj teritoriji. U nekim opštinama, međutim, svi odreda, od predsednika do njegovih ovlašćenih pomoćnika, već su se unapred izjasnili da će to odbiti da urade. Šta je tu rešenje?

Oni koji se protive ovakvom stavu, kažu da bi mogli da razumeju da se državni službenik na prigovor savesti pozove, na primer, u slučaju izbacivanja stranaca koji ilegalno borave u Francuskoj, jer je to neprijatna situacija za sve, ali ne i kada se radi o svečanom trenutku koji je zamišljen da ljude ispuni srećom.

SAVEST PRI ABORTUSU PRIGOVOR
Savesti unesen je, na primer, u francuski zakon prilikom legalizovanja abortusa sedamdesetih godina prošlog veka, ostavljajući mogućnost lekaru da odbije prekidanje trudnoće, ukoliko se to kosi s njegovim principima. U tom slučaju, pacijentkinji mora odmah da preporuči kolegu koji će je preuzeti, ali takođe ima obavezu i da sam izvrši intervenciju, u hitnom slučaju.