Francuska desnica u akciji zastrašivanja 'rodnom ideologijom'

Proteklih dana francuski roditelji primili su niz upozoravajućih poruka, preko SMS-a i društvenih mreža, u kojim se mole da 24. i 27. januara ne šalju decu u školu.

U porukama, mahom od anonimnih i neizostavno "zabrinutih" izvora, stajalo je sledeće: "Izbor je jednostavan, ili ćemo prihvatiti 'rodnu ideologiju' (učiće našu decu da se ne rađaju kao devojčice ili dečaci, već da sami odlučuju šta će postati!!! Da ne spominjemo polni odgoj, predviđen u vrtićima od jeseni 2014., u kom se pokazuje i uči masturbacija ...), ili ćemo odbraniti budućnost naše dece".

Bila bi to više-manje smešna i zaboravljiva epizodica da se u stotinjak škola (među 48.000 javnih, koliko ih ima u Francuskoj) navedenih dana nije uistinu i primetio neodlazak dece u školu. Ono što se moglo u početku smatrati marginalnim fenomenom i pokušajem puerilnog zastrašivanja dovelo je, međutim, i do reakcije ministra obrazovanja Vincenta Peillona koji se saopštenjem obratio direktorima škola, pedagozima, nastavnicima i roditeljima da ne nasedaju na manipulacije i laži ekstremista te da se u školama ne uči nikakva rodna ideologija, već jednakost svih prema načelima Republike.

Potrebna nužna doza dezintoksikacije

No ipak, "Dan nedolaska u školu" (kako se manifestacija službeno i prozvala, a izvor joj je, kako se dalo i pretpostaviti, u krajnjoj desnici) zgodno se upisuje u kontekst prošlogodišnjih protesta protiv bračne jednakosti. Naime, ni majka-organizacija "Manif pour tous" ne krije više da je napokon pronašla novog neprijatelja,"rodnu ideologiju", nakon što je prošle godine izgubila bitku protiv istopolnih brakova.

Uostalom, za nadolazeći vikend pripremaju i novu seriju protesta po francuskim i evropskim gradovima i ne treba biti posebno pronicljiv da bi se zaključilo da će se povici protiv sveže identifikovanog bauka"rodne ideologije" naći visoko na listi prioriteta protestanata.

U svetlu serije anonimnih optužbi, francuski mediji dali su si zadatak dekonstruisati gromoglasne kritike upućene obrazovnom sistemu. Le Monde ih , primera radi, naziva "sveraširenim fantazmama" protiv kojih je potrebna nužna doza dezintoksikacije.

Prva teza koja se nudi jeste ona o "rodnoj ideologiji i društvu koje počiva na seksualnim orijentacijama koje postaju izvorištem prava i sloboda". U tom su predlogu dve stvari neukusno i tendenciozno pomešane. S jedne strane, nalaze se "rodne studije", naučna disciplina mahom vezana uz američka stanovišta koja se počela razvijati još šezdesetih godina prošlog stoleća.

Zastrašivanje lažima

Ne radi se, dakle, ni o ideologiji ni o političkoj teoriji, već o univerzitetskoj struji u kojoj se razvijaju bitno divergentna mišljenja i stavovi. S druge pak strane, u državnoj politici o jednakosti polova često se pominju društvene uloge muškarca i žene, a u novije vreme deca se podučavaju o rasizmu i homofobiji, takođe u sklopu jednakosti u društvu.

U alarmantno intoniram SMS-ovima poslatim roditeljima pominje se i obveza "rodnih studija" u školi, što nas dovodi do druge tačke. U realnom svetu, u sklopu učenja o jednakosti muškaraca i žena u društvu (jedno od osnovnih načela Unije koja zahteva od država članica da ga sprovedu u delo, među ostalim i kroz obrazovanje) decu  senzibilišu na jednakost i kroz snažne stereotipe o polovima (primera radi,"žena kućanica"). To ni u kom slučaju ne implicira da se "dečaci preoblače u devojčice" i slične bedastoće o obveznom predmetu "rodne ideologije" koje su francuski roditelji ovih dana mogli naći u porukama.

Treća tačka programa "anti-genderovaca" jeste da se deca od najranije školske dobi uče brisanju razlika između dečaka i devojčica i da se na kraju teži ukinuti tipično ponašanje polova. Ničega od toga nema u nacionalnom kurikulumu, a jedno što se može pronaći u pedagoškim dokumentima jeste osvešćivanje dece o stereotipima, tako im se primera radi poručuje da nema sportova koji su rezervisani samo za ovaj ili onaj pol.

Zašto nam sve zvuči tako poznato?

Jedna od teza koja se mogla pronaći jeste i ona da se deca uče masturbaciji. Jedini izvor za četvrtu fantazmu jeste izveštaj Svetske zdravstvene organizacije iz 2008. u kome dvadesetak stručnjaka smatra da neformalni polni odgoj nije dostatan deci te da je potrebno uvažiti različitost diskursa kojima deca i odrasli pristupaju seksualnosti. U tom stručnom izveštaju (a ne školskom programu) od sedamdesetak stranica šest puta se pominje reč masturbacija te se podseća da i kod male dece postoji izvesna forma 'autoseksualnosti'. Nema traga nikakvom ohrabrivanju.

U novom,"histeričnom napadu" (kako ga naziva Nouvel Observateur), nalazi se još niz veoma prostih aproksimacija protivnika "rodne ideologije" o tome da se kroz nju "promoviše homoseksualnost", da se deca izlažu sadržajima za odrasle pa tako i teza da se deca, ni manje ni više, navode na "promenu pola", što je verovatno najbajkovitija ekstrapolacija koja se dala pronaći. Zasad.