- 16 Jul 2016, 17:18
#2759804
Kako bih izbegao prelistavanje gomile otvorenih tema u cilju pronalaženja odgovora, postaviću ovde par pitanja oko kojih se premišljam poslednjih par nedelja.
Možda će neki od vas videti moja pitanja kao iritantna i verovatno ponovljena previše puta, unapred mi je žao zbog toga.
Dakle, autovanje mi je u poslednje vreme sve bliži koncept utoliko što sam konačno rešio da bih radije živeo istinu sa potencijalnim žrtvama nego ovu svakodnevnicu gde se suštinski pretvaram 24/7. Sada, problem nastaje oko realizacije mojih planova. Razmišljao sam od koje osobe da počnem i shvatio sam da bi to mogao biti moj najbolji drug - ima veliko srce i verujem da je naše prijateljstvo veće od moje seksualnosti i konfuzije koju će ona doneti u odnos.
Familija je valjda, pored još kojeg drugara, prirodan nastavak - zbunjuje me što imam manju potrebu da se autujem njima nego svom društvu. Mada, pročitah ovde jednu simpa stvar - "postoji posebno mesto u paklu za braću i sestre koji ne prihvataju svoju gej braću i sestre" - podsetilo me je na to kakav bi to odnos trebao biti.
Pitanja - kako bi trebalo to uraditi? Znam da je to veoma individualno, te me zanimaju i vaša iskustva - u fazonu sam da bih radije prosto rekao to, ali nisam pametan oko toga da li je bolje prvo odraditi neki intro. Takođe, da li je bolje pozvati ga na ozbiljan razgovor ili je bolje ubaciti taj razgovor u neko opušteno druženje?
I sada, možda moja najveća nedoumica - do koje tačke ja treba da budem prihvatljiv? Razumem da takvo saznanje jeste šok, ali niti je to što sam peder loše niti je to njihov teret koji oni vuku sa sobom, te ja tu odmah težim nekom defanzivnom stavu koji verovatno nije posebno dobar. Kontam da mi je draže da izgubim prijatelja, pa čak i odnos sa članom familije, nego da se pravdam ili branim sebe pred njima. Opet, drugačije je kada se čovek zaista suoči sa time, a drugačije je kada ja pišem u prazno bez ikakvog direktog iskustva. Šta pokušavam da kažem - lako mi je da pređem preko njihove zbunjenosti i šoka i pitanja i blablabla, ali mislim da ne bih mogao preći preko bilo kakve uvrede upućene sa njihove strane.
Enivej, to bi bilo to - unapred hvala na odgovorima, i uostalom, na samom čitanju ako ništa drugo.
Poyy <3
Možda će neki od vas videti moja pitanja kao iritantna i verovatno ponovljena previše puta, unapred mi je žao zbog toga.
Dakle, autovanje mi je u poslednje vreme sve bliži koncept utoliko što sam konačno rešio da bih radije živeo istinu sa potencijalnim žrtvama nego ovu svakodnevnicu gde se suštinski pretvaram 24/7. Sada, problem nastaje oko realizacije mojih planova. Razmišljao sam od koje osobe da počnem i shvatio sam da bi to mogao biti moj najbolji drug - ima veliko srce i verujem da je naše prijateljstvo veće od moje seksualnosti i konfuzije koju će ona doneti u odnos.
Familija je valjda, pored još kojeg drugara, prirodan nastavak - zbunjuje me što imam manju potrebu da se autujem njima nego svom društvu. Mada, pročitah ovde jednu simpa stvar - "postoji posebno mesto u paklu za braću i sestre koji ne prihvataju svoju gej braću i sestre" - podsetilo me je na to kakav bi to odnos trebao biti.
Pitanja - kako bi trebalo to uraditi? Znam da je to veoma individualno, te me zanimaju i vaša iskustva - u fazonu sam da bih radije prosto rekao to, ali nisam pametan oko toga da li je bolje prvo odraditi neki intro. Takođe, da li je bolje pozvati ga na ozbiljan razgovor ili je bolje ubaciti taj razgovor u neko opušteno druženje?
I sada, možda moja najveća nedoumica - do koje tačke ja treba da budem prihvatljiv? Razumem da takvo saznanje jeste šok, ali niti je to što sam peder loše niti je to njihov teret koji oni vuku sa sobom, te ja tu odmah težim nekom defanzivnom stavu koji verovatno nije posebno dobar. Kontam da mi je draže da izgubim prijatelja, pa čak i odnos sa članom familije, nego da se pravdam ili branim sebe pred njima. Opet, drugačije je kada se čovek zaista suoči sa time, a drugačije je kada ja pišem u prazno bez ikakvog direktog iskustva. Šta pokušavam da kažem - lako mi je da pređem preko njihove zbunjenosti i šoka i pitanja i blablabla, ali mislim da ne bih mogao preći preko bilo kakve uvrede upućene sa njihove strane.
Enivej, to bi bilo to - unapred hvala na odgovorima, i uostalom, na samom čitanju ako ništa drugo.
Poyy <3