- 11 Feb 2009, 13:33
#1383138
Ministar za ljudska i manjinska prava Srbije Svetozar Čiplić i predstavnici više od 150 nevladinih organizacija u Srbiji potpisali su u ponedeljak u Beogradu Memorandum o saradnji.
Tim sporazumom je predviđena saradnja Ministarstva za ljudska i manjinska prava Srbije i nevladinih organizacija prilikom donošenja zakona iz te oblasti i razmena informacija o kršenjima ljudskih prava.
Na konferenciji za novinare povodom potpisivanja memoranduma, Čiplić je ocenio da je za napredak društva neophodna saradnja državnih vlasti i nevladinih organizacija.
"Potreban je dijalog i saglasnost o vrednostima na kojima počiva naša politička zajednica", rekao je Čiplić, čije je ministarstvo iniciralo potpisivanje Memoranduma o saradnji sa nevladinim organizacijama.
Šef Misije OEBS u Srbiji Hans Ola Urstad, koji je prisustvovao potpisivanju Memoranduma, rekao je da je zadovoljan saradnjom sa državnim organima u oblasti ljudskih prava.
Urstad je izrazio nadu da će potpisivanje Memoranduma učvrstiti saradnju Ministarstva za ljudska i manjinska prava i nevladinih organizacija.
"Misija je zadovoljna načinom na koji Srbija odgovara i aktivno se angažuje na indetifikaciji i obezbeđivanju delotvorne naknade za žrtve kršenja ljudskih prava, kao i ispunjavanjem međunarodnih obaveza", kazao je on.
Šef misije OEBS u Srbiji je rekao da će potpisivanje Memoranduma biti važno za čitav region. "Uključivanje zaštite ljudskih prava u regionalna dokumenta predstavlja kamen temeljac saradnje i razvoja u ovoj regiji", naglasio je Urstad.
Vršilac dužnosti stalnog predstavnika UN za Srbiju Lenart Kocelajnen je rekao da se nada da će Memorandum doprineti "iskrenom partnerstvu" Ministarstva za ljudska i manjinska prava i nevladinih organizacija.
Izvršni direktor nevladine organizacije Grupa 484, jedne od potpisnica Memoranduma, Miodrag Shresta rekao je da je za uspešnu saradnju Ministarstva za ljudska i manjinska prava i nevladinih organizacija potrebno međusobno poštovanje.
Mnoge pojave i važna pitanje i dalje opterećuju razvoj ljudskih prava i celokupnog srbijanskog društva, istakao je Shresta.
"Srbija se još uvek nije suočila sa prošlošću. Sve dok je suočavanje sa prošlošću prepušteno organizacijama civilnog društva, lideri nevladinih organizacija biće izloženi pritiscima - državne institucije moraju da povedu snažnu borbu u pravcu suočavanja sa prošlošću", rekao je Shresta.
Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, izjavio je za E-novine da Memorandum otvara put ka uspostavljanju pravnog okvira za rad trećeg sektora.
"Očekujemo da će se, posle devet godina, predlog zakona o nevladinim organizacijama naći u skupštinskoj proceduri. To je prag našeg strpljenja. Posle toga, mogli bi da se očekuju otvoreni zahtevi koje bismo izražavali i građanskom neposlušnošću, različitim manifestacijama. Ovo zaista postaje neprijatno; razgovarao sam danas (ponedeljak) sa nekim članovima Saveta Evrope i oni kažu da svake godine u svojim izveštajima pitaju i traže ispunjavanje te obaveze i ne dobijaju adekvatan odgovor", kaže Dereta u razgovoru za e-novine.
On ističe da "država počinje da uviđa da je civilno društvo faktor bez kojeg se ne može obezbediti funkcionisanje bilo kog segmenta sistema, posebno u oblasti ljudskih prava".
"Ali, još su to sporadični ugovori, a mi očekujemo politiku vlade koja bi objedinila sve interese različitih ministarstava vezane za civilno društvo. U Memorandumu je važno što se civilno društvo uvažava. Ceo problem ljudskih prava je kod nas delikatna tema i ne nailazi na razumevanje javnosti, ni centara u kojima se odlučuje. Zato mislim da je veoma važno da ministarstvo ima komunikaciju sa civilnim društvom i da nevladin sektor ima adresu sa kojom ima definisane oblike saradnje. Memorandum utvrđuje obostranu obavezu da se komunicira i gradi ono što je u obostranom interesu, odnosno u oblasti zaštite ljudskih prava. Apsurdno je i paradoksalno da potpisujemo memorandum, a nemamo zakon. Čekamo da predlog dođe na dnevni red, a radimo sa Timom za borbu protiv siromaštva i Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu na formiranju kancelarije vlade za komunikaciju sa civilnim društvom, kakva, recimo, postoji u Hrvatskoj", kaže Miljenko Dereta.
Staša Zajović, koordinatorka Žena u crnom, naglašava u izjavi za E-novine da "potpisivanje Memoranduma ne podrazumeva partnerstvo sa državom".
"Mi se protiv toga zalažemo pošto podrazumeva neku vrstu poslušnosti, a u ovdašnjim uslovima bi značilo da je organizacija transmisija države ili donatora. Mislimo da je to opasno. A polaganje računa građanima je minimum nekakvog demokratskog standarda. Možda je ovo što je ministarstvo uradilo samo na nivou retoričkog, ali budući da u ovoj državi nema promena čak ni na retoričkom planu, to je minimum koji su učinili. To nas obavezuje samo da ih korigujemo, vršimo pritisak na njih, da ih primoravamo da poštuju međunarodne dokumente koje dosad nisu poštovali."
"Ovo je bilo, da tako kažem, nešto malo formalno, nešto simbolički, ali je zapravo suština bila u tome da pokažemo da se na jednom mestu mogu naći državni organi i nevladine organizacije, da pokažemo da delimo zajedničke vrednosti, pre svega toleranciju i saradnju između onih koji su do pre desetak godina bili na suprotnim stranama. Najbitnija je suština, da od ovog trenutka možemo da pravimo konkretne projekte, da imamo konkretnu saradnju koja će dovesti do cilja, a to je unapređenje ove oblasti."
Vojin Dimitijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, kaže za za Radio slobodnu Evropu (RSE) da potpisivanje Memoranduma o saradnji, na simboličkom nivou, ima veliki značaj:
"Postoji dobra volja i s obzirom na ono što se dešavalo kod nas, smatram da je to vrlo važno. Jer, ako pogledate naše medije, verovatno 80 odsto medija još uvek je sklono da širi predrasude o nevladinim organizacijama, da su agenti i plaćenici iz inostranstva. Ovakvi simbolički gestovi Vlade još uvek ne mogu mnogo da promene, ali pokazuju neko raspoloženje za promene."
Boris Milićević, predsednik Gej-Strejt Alijanse, kaže za RSE da je zadovoljan dobrom voljom i prvim korakom koji je načinilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, ali da postoji čitav niz problema koji ostaju van domašaja ne samo nevladinih organizacija nego i samog ministarstva:
"Problem i nevladinih organizacija i samog ministarstva jeste taj što ostala ministarstva u Vladi Republike Srbije, i ostali državni organi, ne pokazuju preteranu volju da unaprede stanje ljudskih prava u Srbiji. Tu su najveći problem sudski sistem i Ministarstvo pravde, na različitim nivoima, i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Takođe, problem su i mediji, ne zato što su otvoreni ili zatvoreni, pre svega zato što dozvoljavaju govor mržnje i često izveštavaju koristeći stereotipe, ali i govor mržnje."
Neki od najistaknutijih branilaca i braniteljki ljudskih prava često su u Srbiji izloženi različitim napadima. Može li Memorandum o saradnji da pomogne u zaštiti upravo tih ljudi. Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija kaže za RSE da je to moguće:
"Ovaj sporazum o saradnji može, u tom smislu, nešto da doprinese. Može da doprinese, pre svega, podizanjem svesti među samim državnim organima o tome da nevladine organizacije deluju u javnom interesu i da je, takođe, javni interes zaštiti one koji se bave ljudskim pravima."
Memorandum o saradnji Ministarstva za ljudska i manjinska prava Srbije i nevladinih organizacija stupio je na snagu odmah posle potpisivanja.
(GSA, medijski izveštaji)
http://www.gsa.org.rs/cms-run/index.php ... &Itemid=60
Ministar za ljudska i manjinska prava Srbije Svetozar Čiplić i predstavnici više od 150 nevladinih organizacija u Srbiji potpisali su u ponedeljak u Beogradu Memorandum o saradnji.
Tim sporazumom je predviđena saradnja Ministarstva za ljudska i manjinska prava Srbije i nevladinih organizacija prilikom donošenja zakona iz te oblasti i razmena informacija o kršenjima ljudskih prava.
Na konferenciji za novinare povodom potpisivanja memoranduma, Čiplić je ocenio da je za napredak društva neophodna saradnja državnih vlasti i nevladinih organizacija.
"Potreban je dijalog i saglasnost o vrednostima na kojima počiva naša politička zajednica", rekao je Čiplić, čije je ministarstvo iniciralo potpisivanje Memoranduma o saradnji sa nevladinim organizacijama.
Šef Misije OEBS u Srbiji Hans Ola Urstad, koji je prisustvovao potpisivanju Memoranduma, rekao je da je zadovoljan saradnjom sa državnim organima u oblasti ljudskih prava.
Urstad je izrazio nadu da će potpisivanje Memoranduma učvrstiti saradnju Ministarstva za ljudska i manjinska prava i nevladinih organizacija.
"Misija je zadovoljna načinom na koji Srbija odgovara i aktivno se angažuje na indetifikaciji i obezbeđivanju delotvorne naknade za žrtve kršenja ljudskih prava, kao i ispunjavanjem međunarodnih obaveza", kazao je on.
Šef misije OEBS u Srbiji je rekao da će potpisivanje Memoranduma biti važno za čitav region. "Uključivanje zaštite ljudskih prava u regionalna dokumenta predstavlja kamen temeljac saradnje i razvoja u ovoj regiji", naglasio je Urstad.
Vršilac dužnosti stalnog predstavnika UN za Srbiju Lenart Kocelajnen je rekao da se nada da će Memorandum doprineti "iskrenom partnerstvu" Ministarstva za ljudska i manjinska prava i nevladinih organizacija.
Izvršni direktor nevladine organizacije Grupa 484, jedne od potpisnica Memoranduma, Miodrag Shresta rekao je da je za uspešnu saradnju Ministarstva za ljudska i manjinska prava i nevladinih organizacija potrebno međusobno poštovanje.
Mnoge pojave i važna pitanje i dalje opterećuju razvoj ljudskih prava i celokupnog srbijanskog društva, istakao je Shresta.
"Srbija se još uvek nije suočila sa prošlošću. Sve dok je suočavanje sa prošlošću prepušteno organizacijama civilnog društva, lideri nevladinih organizacija biće izloženi pritiscima - državne institucije moraju da povedu snažnu borbu u pravcu suočavanja sa prošlošću", rekao je Shresta.
Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, izjavio je za E-novine da Memorandum otvara put ka uspostavljanju pravnog okvira za rad trećeg sektora.
"Očekujemo da će se, posle devet godina, predlog zakona o nevladinim organizacijama naći u skupštinskoj proceduri. To je prag našeg strpljenja. Posle toga, mogli bi da se očekuju otvoreni zahtevi koje bismo izražavali i građanskom neposlušnošću, različitim manifestacijama. Ovo zaista postaje neprijatno; razgovarao sam danas (ponedeljak) sa nekim članovima Saveta Evrope i oni kažu da svake godine u svojim izveštajima pitaju i traže ispunjavanje te obaveze i ne dobijaju adekvatan odgovor", kaže Dereta u razgovoru za e-novine.
On ističe da "država počinje da uviđa da je civilno društvo faktor bez kojeg se ne može obezbediti funkcionisanje bilo kog segmenta sistema, posebno u oblasti ljudskih prava".
"Ali, još su to sporadični ugovori, a mi očekujemo politiku vlade koja bi objedinila sve interese različitih ministarstava vezane za civilno društvo. U Memorandumu je važno što se civilno društvo uvažava. Ceo problem ljudskih prava je kod nas delikatna tema i ne nailazi na razumevanje javnosti, ni centara u kojima se odlučuje. Zato mislim da je veoma važno da ministarstvo ima komunikaciju sa civilnim društvom i da nevladin sektor ima adresu sa kojom ima definisane oblike saradnje. Memorandum utvrđuje obostranu obavezu da se komunicira i gradi ono što je u obostranom interesu, odnosno u oblasti zaštite ljudskih prava. Apsurdno je i paradoksalno da potpisujemo memorandum, a nemamo zakon. Čekamo da predlog dođe na dnevni red, a radimo sa Timom za borbu protiv siromaštva i Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu na formiranju kancelarije vlade za komunikaciju sa civilnim društvom, kakva, recimo, postoji u Hrvatskoj", kaže Miljenko Dereta.
Staša Zajović, koordinatorka Žena u crnom, naglašava u izjavi za E-novine da "potpisivanje Memoranduma ne podrazumeva partnerstvo sa državom".
"Mi se protiv toga zalažemo pošto podrazumeva neku vrstu poslušnosti, a u ovdašnjim uslovima bi značilo da je organizacija transmisija države ili donatora. Mislimo da je to opasno. A polaganje računa građanima je minimum nekakvog demokratskog standarda. Možda je ovo što je ministarstvo uradilo samo na nivou retoričkog, ali budući da u ovoj državi nema promena čak ni na retoričkom planu, to je minimum koji su učinili. To nas obavezuje samo da ih korigujemo, vršimo pritisak na njih, da ih primoravamo da poštuju međunarodne dokumente koje dosad nisu poštovali."
"Ovo je bilo, da tako kažem, nešto malo formalno, nešto simbolički, ali je zapravo suština bila u tome da pokažemo da se na jednom mestu mogu naći državni organi i nevladine organizacije, da pokažemo da delimo zajedničke vrednosti, pre svega toleranciju i saradnju između onih koji su do pre desetak godina bili na suprotnim stranama. Najbitnija je suština, da od ovog trenutka možemo da pravimo konkretne projekte, da imamo konkretnu saradnju koja će dovesti do cilja, a to je unapređenje ove oblasti."
Vojin Dimitijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, kaže za za Radio slobodnu Evropu (RSE) da potpisivanje Memoranduma o saradnji, na simboličkom nivou, ima veliki značaj:
"Postoji dobra volja i s obzirom na ono što se dešavalo kod nas, smatram da je to vrlo važno. Jer, ako pogledate naše medije, verovatno 80 odsto medija još uvek je sklono da širi predrasude o nevladinim organizacijama, da su agenti i plaćenici iz inostranstva. Ovakvi simbolički gestovi Vlade još uvek ne mogu mnogo da promene, ali pokazuju neko raspoloženje za promene."
Boris Milićević, predsednik Gej-Strejt Alijanse, kaže za RSE da je zadovoljan dobrom voljom i prvim korakom koji je načinilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, ali da postoji čitav niz problema koji ostaju van domašaja ne samo nevladinih organizacija nego i samog ministarstva:
"Problem i nevladinih organizacija i samog ministarstva jeste taj što ostala ministarstva u Vladi Republike Srbije, i ostali državni organi, ne pokazuju preteranu volju da unaprede stanje ljudskih prava u Srbiji. Tu su najveći problem sudski sistem i Ministarstvo pravde, na različitim nivoima, i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Takođe, problem su i mediji, ne zato što su otvoreni ili zatvoreni, pre svega zato što dozvoljavaju govor mržnje i često izveštavaju koristeći stereotipe, ali i govor mržnje."
Neki od najistaknutijih branilaca i braniteljki ljudskih prava često su u Srbiji izloženi različitim napadima. Može li Memorandum o saradnji da pomogne u zaštiti upravo tih ljudi. Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija kaže za RSE da je to moguće:
"Ovaj sporazum o saradnji može, u tom smislu, nešto da doprinese. Može da doprinese, pre svega, podizanjem svesti među samim državnim organima o tome da nevladine organizacije deluju u javnom interesu i da je, takođe, javni interes zaštiti one koji se bave ljudskim pravima."
Memorandum o saradnji Ministarstva za ljudska i manjinska prava Srbije i nevladinih organizacija stupio je na snagu odmah posle potpisivanja.
(GSA, medijski izveštaji)
http://www.gsa.org.rs/cms-run/index.php ... &Itemid=60