- 23 Avg 2007, 09:08
#880473
ovo je tekst mog virtuelnog drugara na myexit-u... komentare i ostalo mozete procitati na http://www.myexit.org/node/36813
Represija I State Of Queeria
Pre nego sto krenem, imam potrebu da se najiskrenije izvinim svim stranama koje se nadju uvredjenim sledecim sadrzajem. Nicija povredjena osecanja mi nisu cilj. Razlog ovakve mogucnosti vidim u daljem sadrzaju teksta koji, podvlacim, predstavlja samo moje zapazanje, koje, naravno, ne mora biti tacno, ali za koje vam garantujem da – jeste. To, naravno zato sto sam duboko uveren u svoju moc racionalnog i realnog rasudjivanja, kao i zbog toga sto ja greske ne pravim i uvek sam u pravu (ovo je narcisticka sala, ’napisao sam je uveren da ce ispasti vrlo duhovito, a sad, posto vidim da sam se samo grdno razmetao – za inat necu da je precrtam’).
Dugo sam se dvoumio povodom ovog bloga. Treba li se on pojavit, ili ipak ne? Na kraju je prevagnula ocigledna strana, za ciju tezinu je odgovoran skorasnji pod nazivom ’Gde letuju gej Srbi’ i ’Isus sa homoseksualcima’. Iako svima mozda ne deluje tako (imajuci u vidu bezopasan naslov, narocito ovaj prvi), on je ipak izazvao gomilu kontraverza koje nisu imale veze sa sadrzajem, ali da sa celom problematikom, i koje ja zelim da ovde obrazlozim i iznesem. Tako je bavicemo se pitanjem krivice, bavicemo se pitanjima zrtava i agresora, ali necemo suditi. Pokusacemo da pomognemo. Ali, u tome, siguran sam, necemo uspeti.
Pre nego sto krenem, napomena. Napomena: (vrlo vazna) zelim da vas zamolim da u svojim komentarima ne koristite rec ’peder’, koja iako ne nosi los sadrzaj (bar u izvornom obliku), zvuci neprijateljski. Na ovu napomenu cu vas podsetiti jos jednom na kraju teksta, zato sto mi je jako vazna.
Posle ovakvog dugackog uvoda, koji mi nije karakteristican, vreme je da se krene.
U svrsi boljeg razumevanja, podelicu ljude ovom prilikom u dve grupe (iako se u ove dve grupe oni nikako ne smeju deliti, sem ako niste Biolozi): heteroseksualno orijentisani i homoseksualno orijentisani.
Jedno u svetu se ne moze i ne sme poreci – mrznja, hipokrizija, represija. Najveci izvori problema u danasnjem drustvu. Posto je drustvo zbirna imenica, svaki problem drustva treba traziti u onima koji ga sacinjavaju, njegovim delovima, samim jedinkama – coveku. Posto mi nemamo vremena ni mesta da krenemo iz pocetka, za temu koja trazi veci prostor, moracu vas zamoliti da verujete mom pravosudju koji je analiticki sve presao, pa i ovo, tako da vam necu ovo potvrdjivati, nego, uzadjuci se u vase poverenje, precicu odmah na glavnu temu – drustvo.
Napravicu jos jedan skok – homoseksualci u drustvu. Kao i sve i ovaj problem nasatje iz tri glavna, gore navedena uzrocnika. Ona se javljaju na obe strane i iz njih proistice konflikt. Ovaj konflikt je doveo da degradacije ljudskih vrednosti (naravno, sto se tice ovog problema) i bacio ih u banalnost. Oni su dospeli u svoju kontradiktornost, a sve iz gore tri navedenih razloga. Covek je ostao isti. Njegova zivotinjska priroda koja ima siri spektar potreba i dalje snazno deluje na njegovo ponasanje. Ovo nije uspelo kroz vekove da se promeni. Suprotno samoj poenti covekovog postojanja, ona je danas narocito dobila na snazi, buduci da je drustvo i nacin zivota u kojem zivimo se svodi na cist, egoisticki hedonizam i materijalizam. Naravno, ljudi imaju pravo na njega (ipak pod takvom filosofijom zivimo), ali u svojoj primitivnosti nisu uspeli da ga se oslobode, ili bar da ga kontrolisu. Zbog toga, da se zakljuciti da je nastali konflikt, u stvari, bio neminovan, i da je on prirodno stanje stvari. Konflikt u nasem slucaju je izmedju homoseksualaca (koji su u manjini) i homofoba (koji su u vecini).
Imajuci u vidu ove zakonitosti, nastavicu sa jednom tvrdnjom u koju sam duboko ubedjen: i homoseksualizam i homofobija su normalna pojava. Tesko je razuveriti me argumentom o ’neprirodnosti homoseksualizma’, jer mi nikako nece ucu u glavu kako to nesto sto potice iz prirode (covek homoseksualnih nagona) moze biti neprirodno. Sam Frojd je rekao da homoseksualnst moze biti bolsest samo ako je latentna, odnosno ako je radom ega i super ega potisnuta u nesvesno; time je nagon sputavan u svom ostvarenju i samo tada nastaje poremecaj iz koga kasnije nastaje bolest. Takodje, i homofobija je isto tako normalno stanje. Namerno sam upotrebio rec stanje, jer je homofobija nastala kao posledica drustvenih promena u dalekoj covekovoj istoriji (praistoriji). Od tog vremena, covek (u prvom redu jedinka muskog pola, koja je tvorac i nosioc stanja homofobije) zivi sa njom (ovu tezu iznosim iz svog seminarskog rada iz Psihologije, koju sam tamo i potvrdio). Da je covek u svom napredovanju uspeo da se izbori sa onim zivotinjskim koje ima u sebi, ovaj konflikt danas ne bi postojao.
Niko ne moze (i ne sme) da ospori da su danas homoseksualci na udaru od strane (konzervativnog) drustva. (Primeticu da ni onaj liberalan deo nije blagonaklonjen zato sto se koristi pravilnim stanjem razuma u kome obituje humana, ali opet zasnovana na logici filosofija, nego su takvi zbog pravilno izgradjenog stanja svesti koje nose i zbog prijatnog i osecajnog duha koji poseduju.). Homoseksualci su ispoljeni raznim vidovima maltretiranja, diskriminaciji, represiji. Da bi se odbranili, udruzuju se u grupe i osnivaju razne pokrete, koji se trude da informisu, da se bore protiv represije i da organizuju normalan zivot homoseksualaca, i sve to pod parolom ’svi smo isti’ i ’svi zajedno’. Njihova delotvornost nas ne zanima. Zanimaju nas poduhvati. Osnivaju se organizacije samo za homoseksualce, otvaraju se mesta za druzenje homoseksualaca, popularni ’gay klubovi’, prave se parade, i tako dalje (sve ovo je sasvim u redu i donekle bezopasno, verovatno cak i povoljno za ostvarenje cilja koji cemo kasnije definisati); svi sirom medjusobno prihvataju i ’usvajaju’ razna obelezija, standarde, stereotipe. Biraju svoju himnu, svoju zastavu. Himna i zastava – glavna obelezija drzave. Mozda i nesvesno, oni prave svoju virtualnu drzavu. Drzavu od koje ce se odvojiti od ’heteroseksualnog i drugog sveta’, i u kojoj ce biti zasticeni i sigurni. Drzavu mogucnosti u kojoj ce ostvariti svoj zivot. Sami homofobi im u tome pomazu terajuci ih od sebe.
Jedinstvena drzava: State Of Queeria.
Represija. Dvostruka. Da se primetiti da je homoseksualni pokret presao u svoju suprotnost. On je zaboravio na svoju parolu o ’zajednistvu’ i prerastao u sopstvenu kontradiktornost u kojoj se ni oni sami vise ne snalaze. Bivaju otcepljeni. Kao manjini, to je katastrofalna greska koja ne vodi egzistenciji, nego upravo suprotno. Njihov pokret postaje nelogican, ali i shvatljiv. Buduci da smatram da je pravi put onaj koji usmerava logika i da se njome i ovaj put rukovodim, stajacu iza svog zakjucka da se homoseksualna zajednica, dosavsi do delte reke, uputila pogresnim tokom, jer se na putu ka pravom odredistu preprecio piratski brod. Osataje jedino da se nadamo da postoji neki zaobilazni put, kanal, makar i vestacki, koji ce vratiti brod kojim upravljaju homoseksualne organizacije, na pravi put.
Zbog cega ovo tvrdim? Rako sam da je izabrani put (pogresan) razumljiv jer je pretila opasnost od agresora. Takodje sam spomenuo da duboko verujem u logiku stvari. Smatram da jedino logika moze dovesti do zeljenog cilja, a to je u ovom slucaju apsolutna integracija i prihvatanje homoseksualaca u siru i svakodnevnu drustevnu zajednicu. Ovo se moze postici jedino ako prestane ogradjivanje i postavljanje virtuelnih granica. Homoseksualna zajednica mora biti razumljiva i da kao takva bude u pocetku spremna na odredjeni kompromis. Tezina komromisa i njene gornje granice bi se pomerale vremenom na dole (naravno, samo pod uslovom ako sve ide jedinim putem kojim mora ici), da bi se na kraju i ukinule. To je zeljeni trnutak. Homoseksualna utopija. (pravilnije je reci homoseksualac u svojoj utopiji, ali cemo ipak koristiti ovaj termin). Tada ne bi vise bilo na snazi drustveno deljenje. Svi bi bili isti. Termini ’heteroseksualno’ i ’homoseksualno’ bi bile samo bioloske kategorije.
Odabrani put nije dobar i nece dovesti do zeljenog cilja, ono sto bi sada mogli da nazovemo – homoseksualna utopija (koja se kjasnije nece upotrebljavati i ostace kao socioloski i mozda istorijski termin, opisujuci proslost). Zbog cega je neipravan? Zato sto on u svojoj nameri, u kojoj tezi postavljenom cilju, se koristi odredjenim intezitetom sile (siline), koja je posledica zelje ka ubrzanoj integraciji, zelje da se ceo proces ubrza. Ovakva zurba je neprirodna, vestacka, i zbog toga on ce imati los svsetak. On se vec danas oseca. Ne zelim da budem negativan, ali se plasim da ce pogresna sredstva za dostizanje cilja i intezitet dovesti do katastrofe, jednog oblika ’rat bez oruzija’ (u najboljem slucaju), koji ce za posledicu imati arbitazu u vidu postavljenja opipljivog temelja za mogucu drzavu State Of Queeria.
Medjutim, postavlja se pitanje cilja. Koji je to cilj koji homoseksualci zele? Sta njima predstavlja taj cil? Da li ja gresim? Da li je cilj apsolutna integracija, postizanje homoseksualne utopije? Ili, mozda ipak nije. Mozda njihov cilj i jeste osnivanje State Of Queeria(?). I, ko uopste odlucuje o tome? Ako je njihov cilj upravo ovaj, State Of Queeria, onda je katastrofa vec ucinjena.
Zasto su homoseksualci odabrali ovaj put (pogresan)? Filosofija zivljenja danasnjeg drustva je materijasiticka – Materijalizam. Ovo shvatanje (mozda malo modifikovano) u svoj osnovi gleda na svet i zivot kao prolazan. U religiju i raj se ili ne veruje ili sumnja (u mojoj anketi sa pitanjem ’Da li verujete u Boga?’, od 24 ispitanika, 42 % je odgovorilo negativno, a 21 % nije sigurno u to.). Zivot je najveca vrednost i u svom kratkom trajanju treba ga iskoristiti najbolje sto se moze i ume. Materijalizam je oduvao osnovno duhovno u coveku. Covek ima jedan zivot i trazi i insistira da ga provede na najbolji moguci nacin. Homoseksualac je (ma sta vi tvrdili) na prvom mestu covek (odnosno na prvom mestu je ljudsko bice, pa tek onda i covek), i kao covek danasnjice deli istu pomenutu filosofiju. On nema vremena, on mora odma i sada, na ovom mestu da zivi u skladu sa sobom. (u tome je sputavan). Zbog toga vodi brzu i hitru borbi i ne gleda na svoje grske. Zasto to? Zato sto one nece stici njega, nego njegove homoseksualno orijentisana pokolenja. On ce proziveti (mozemo reci da u nekim sredinama homoseksualci donekle lepo zive i da uspevaju da od zivota dobiju ono sto zele – zargonski ’zabavlaju se’) i zavrsice svoj zivot. Svoje greske ostavice narednim generacijama. Da li vam se ovo cini sebicno? Da cini se, ali, moramo dodati - ne namerno. Ovakav sebicluk potice iz ljudskog-zivotinjskog, jer je po prirodi covek sebicano bice (prvo svoje osnovne potrebe, pa tek potrebe drugih). Sve je ovo narocito naglaseno pojavom i prihvatanjem materijalizma, kao zivotne filosofije.
Ovakvo poremeceno stanje vodi ka poremecenom shvatanju i stvaranju poremecenih sistema vrednosti.
Ali, homofobija je i dalje gladna, pa ona napada na teritoriju ovih drzava (za sad jos virtuelnih) i na njihov ’suvereinitet’. Ovde se vec zavrsava ona komponenta normalnog i urodjenog kod homofobije i da se kritikovati. Urodjena homofobija je latentna i slabog je delovanja. Ona predstavlja pravo i izvorno znacenje ove reci – nerealan strah od homoseksualaca (zato je danas rec homofobija vise socioloski fenomen i njeno znacenje je zaziranje i mrznja prema homoseksualnim osoboma). Posto je slabog delovnja, urodjena homofobija se moze lako prevazici. Mi sada govorimo o homofobiji kao mrznji (ne kao strahu). Ona nasatje na nekoliko nacina: iz ne znanja, loseg vaspitanja koje je prouzrokovalo stvaranje loseg sistema vrednosti, iz besa i nemogucnosti svake jedinke da se izbori sa frustracijama, koja se, delom, projektovala na ovu grupu. Sve to dovodi do stvaranja drustvenih normi i zakona koji se usvajaju – arhetipova (Jung).
Ove norme se prenose u sklopu naseg vaspitanja i tradicije i prenosice se sve dok joj se ne stane na put. Upravo ovo i mora biti jedan od podciljeva homoseksualnog pokreta (ispravan naziv je ’gay pokret’). Pokret mora znati da razlikuje normalnu, urodjenu od drustvene homofobije. Cak su i sami homoseksulaci homofobicni (jer su i oni ljudi, ma sta drugi tvrdili), sve dok je nisu prevazisli. Problem homofobije nastaje onda kada se urodjena ne prevazidje (jer to nije uspela iz brojnih razloga) i kada se na nju nadoveze, proguta je celu, ono sto mozemo nazvati ’drustvena homofobija’. Tada njoj nema spasa i tesko se oslobadjamo nje. Napomenucu jos jednom (ovo je samo moja teorija): urodjena homofibija nije u osnovi ljudskog bica, nije u osnovi njene slozene gradje, ali je to postala vremenom, jos u nasoj praistoriji, ona je tada nastala i urezala se u nasu psihu u onaj deo koji je nasledan rodjenjem i zbog toga se bioloski prenosi (ona je za sada polu-arhe, sve dok se za ovaj komplikovan slucaj ne dogovorimo sta arhe predstavlja). Ona je, takodje, i temelj nastanka drustvene homofobije.
Ko treba da se menja? Zeljeni cilj se moze postici jedino radom obe strane, ne samo na jednoj. Ako je jedna strana napredovala, a druga nije – nista se nije dobro dogodilo. Nema pomaka. Da se zapaziti da je kljuc napretka u heterosksualno orijentisanim osobama. Homoseksualci su vise nego radi da se poromena dogodi (to je njihov cilj (zar ne?),rekli smo), ako ni zbog cega drugog onda u cast filosofije Materijalizma. Ako se heteroseksualno orijentisane osobe promene, svi do jednog, i ako prihvate osobe koje nisu oni, onda ce to direktno povuci i drugu stranu.
Zbog cega bi ovo cinili heteroseksualci? Istina, zbog cega? Njima nije lose, cak imaju i nekoga na kome ce projektovati i usmeravati svoj bes i svoju mrznju. Ovo je Materijalizam. Sta dobiaju time? Prvo i najosnovnije (ono prakticno), necete mrzeti svog sina i svoju cerku ako su homoseksualno orijentisani i nece zazirati od njih i pitati se: ,Zasto bas meni?’. Znaci, jedna muka manje. Ipak, najosnovnije: zasto covecanstvo to da cini: U svoju slavu! U slavu onoga nematerijalnog i duhovnog sto ima u sebi. Vi to ne vidite, vi ste materijalisti, ali duhovnog imate u sebi. Ovo je, ipak, mali korak za coveka, ali veliki za covecanstvo.
Sta prvo uciniti? Ja cu kao moju dobronamernu podrsku zausti sledeci stav: Ja nisam ni heteroseksualac ni homoseksualac, ili ako hocete jesam heteroseksualac i homoseksualac. Kako vi odlucite. Kvakva god je vasa volja. Bicu sve sto hocete. Bicu i belac i crnac; ja sam takodje Nemac, Rus, Francuz, Kinez, Afganistanac; verovacu i u Hriscansku religiju i u Islam i u Budizam... ili uopste necu verovati. Ako kazete necu biti nista od ovoga. Vi odlucujete. To ne znaci da ne postojim. Ja postojim sve dokle mislim. Za vas sam ono sto vi hocete. Za sebe sam ono sto jesam. Zbog toga na mojoj strani (my page) necete naci odeljak u kome se govori o mojoj seksualnoj orijentaciji. Ako se slazete sa ovim, iako mislite da je to pravi i razuamn potez, i ako delite moju filosofiju, iskljucite ovu opciju na svojoj strani. Ali, i ako to ne uradite i to ce biti dobro. Nije vazno ko ste vi, vazno je koliko dobrog i zlog iamte u sebi. Meni je jedino to vazno i to mi je apsolutno.
I, pre nego sto zavrsim zelim da podvucem, da izrecena kritika nije upucena protiv rada homoseksualnog kolektiva, rada organizacija za homoseksualna prava i njene svrhe, nego protiv njene kontradiktornosti koja je u protivnosti sa logikom i njenim ciljevima, kao i kritika pogresne filosofije.
Poruka za sve: Budite milosrdniji prema onima koji nisu vi.
Ponavljam gore navedenu napomenu: Zelim da vas zamolim da u svojim komentarima ne koristite rec ’peder’, koja iako ne nosi los sadrzaj (bar u izvornom obliku), zvuci neprijateljski. To meni licno mnogo znaci. Ja sam domacin ovog bloga i kao domacina ispostujte moju molbu. Kao domacin, ne zelim da se niko od mojih gosta oseti neprijatno.
Represija I State Of Queeria
Pre nego sto krenem, imam potrebu da se najiskrenije izvinim svim stranama koje se nadju uvredjenim sledecim sadrzajem. Nicija povredjena osecanja mi nisu cilj. Razlog ovakve mogucnosti vidim u daljem sadrzaju teksta koji, podvlacim, predstavlja samo moje zapazanje, koje, naravno, ne mora biti tacno, ali za koje vam garantujem da – jeste. To, naravno zato sto sam duboko uveren u svoju moc racionalnog i realnog rasudjivanja, kao i zbog toga sto ja greske ne pravim i uvek sam u pravu (ovo je narcisticka sala, ’napisao sam je uveren da ce ispasti vrlo duhovito, a sad, posto vidim da sam se samo grdno razmetao – za inat necu da je precrtam’).
Dugo sam se dvoumio povodom ovog bloga. Treba li se on pojavit, ili ipak ne? Na kraju je prevagnula ocigledna strana, za ciju tezinu je odgovoran skorasnji pod nazivom ’Gde letuju gej Srbi’ i ’Isus sa homoseksualcima’. Iako svima mozda ne deluje tako (imajuci u vidu bezopasan naslov, narocito ovaj prvi), on je ipak izazvao gomilu kontraverza koje nisu imale veze sa sadrzajem, ali da sa celom problematikom, i koje ja zelim da ovde obrazlozim i iznesem. Tako je bavicemo se pitanjem krivice, bavicemo se pitanjima zrtava i agresora, ali necemo suditi. Pokusacemo da pomognemo. Ali, u tome, siguran sam, necemo uspeti.
Pre nego sto krenem, napomena. Napomena: (vrlo vazna) zelim da vas zamolim da u svojim komentarima ne koristite rec ’peder’, koja iako ne nosi los sadrzaj (bar u izvornom obliku), zvuci neprijateljski. Na ovu napomenu cu vas podsetiti jos jednom na kraju teksta, zato sto mi je jako vazna.
Posle ovakvog dugackog uvoda, koji mi nije karakteristican, vreme je da se krene.
U svrsi boljeg razumevanja, podelicu ljude ovom prilikom u dve grupe (iako se u ove dve grupe oni nikako ne smeju deliti, sem ako niste Biolozi): heteroseksualno orijentisani i homoseksualno orijentisani.
Jedno u svetu se ne moze i ne sme poreci – mrznja, hipokrizija, represija. Najveci izvori problema u danasnjem drustvu. Posto je drustvo zbirna imenica, svaki problem drustva treba traziti u onima koji ga sacinjavaju, njegovim delovima, samim jedinkama – coveku. Posto mi nemamo vremena ni mesta da krenemo iz pocetka, za temu koja trazi veci prostor, moracu vas zamoliti da verujete mom pravosudju koji je analiticki sve presao, pa i ovo, tako da vam necu ovo potvrdjivati, nego, uzadjuci se u vase poverenje, precicu odmah na glavnu temu – drustvo.
Napravicu jos jedan skok – homoseksualci u drustvu. Kao i sve i ovaj problem nasatje iz tri glavna, gore navedena uzrocnika. Ona se javljaju na obe strane i iz njih proistice konflikt. Ovaj konflikt je doveo da degradacije ljudskih vrednosti (naravno, sto se tice ovog problema) i bacio ih u banalnost. Oni su dospeli u svoju kontradiktornost, a sve iz gore tri navedenih razloga. Covek je ostao isti. Njegova zivotinjska priroda koja ima siri spektar potreba i dalje snazno deluje na njegovo ponasanje. Ovo nije uspelo kroz vekove da se promeni. Suprotno samoj poenti covekovog postojanja, ona je danas narocito dobila na snazi, buduci da je drustvo i nacin zivota u kojem zivimo se svodi na cist, egoisticki hedonizam i materijalizam. Naravno, ljudi imaju pravo na njega (ipak pod takvom filosofijom zivimo), ali u svojoj primitivnosti nisu uspeli da ga se oslobode, ili bar da ga kontrolisu. Zbog toga, da se zakljuciti da je nastali konflikt, u stvari, bio neminovan, i da je on prirodno stanje stvari. Konflikt u nasem slucaju je izmedju homoseksualaca (koji su u manjini) i homofoba (koji su u vecini).
Imajuci u vidu ove zakonitosti, nastavicu sa jednom tvrdnjom u koju sam duboko ubedjen: i homoseksualizam i homofobija su normalna pojava. Tesko je razuveriti me argumentom o ’neprirodnosti homoseksualizma’, jer mi nikako nece ucu u glavu kako to nesto sto potice iz prirode (covek homoseksualnih nagona) moze biti neprirodno. Sam Frojd je rekao da homoseksualnst moze biti bolsest samo ako je latentna, odnosno ako je radom ega i super ega potisnuta u nesvesno; time je nagon sputavan u svom ostvarenju i samo tada nastaje poremecaj iz koga kasnije nastaje bolest. Takodje, i homofobija je isto tako normalno stanje. Namerno sam upotrebio rec stanje, jer je homofobija nastala kao posledica drustvenih promena u dalekoj covekovoj istoriji (praistoriji). Od tog vremena, covek (u prvom redu jedinka muskog pola, koja je tvorac i nosioc stanja homofobije) zivi sa njom (ovu tezu iznosim iz svog seminarskog rada iz Psihologije, koju sam tamo i potvrdio). Da je covek u svom napredovanju uspeo da se izbori sa onim zivotinjskim koje ima u sebi, ovaj konflikt danas ne bi postojao.
Niko ne moze (i ne sme) da ospori da su danas homoseksualci na udaru od strane (konzervativnog) drustva. (Primeticu da ni onaj liberalan deo nije blagonaklonjen zato sto se koristi pravilnim stanjem razuma u kome obituje humana, ali opet zasnovana na logici filosofija, nego su takvi zbog pravilno izgradjenog stanja svesti koje nose i zbog prijatnog i osecajnog duha koji poseduju.). Homoseksualci su ispoljeni raznim vidovima maltretiranja, diskriminaciji, represiji. Da bi se odbranili, udruzuju se u grupe i osnivaju razne pokrete, koji se trude da informisu, da se bore protiv represije i da organizuju normalan zivot homoseksualaca, i sve to pod parolom ’svi smo isti’ i ’svi zajedno’. Njihova delotvornost nas ne zanima. Zanimaju nas poduhvati. Osnivaju se organizacije samo za homoseksualce, otvaraju se mesta za druzenje homoseksualaca, popularni ’gay klubovi’, prave se parade, i tako dalje (sve ovo je sasvim u redu i donekle bezopasno, verovatno cak i povoljno za ostvarenje cilja koji cemo kasnije definisati); svi sirom medjusobno prihvataju i ’usvajaju’ razna obelezija, standarde, stereotipe. Biraju svoju himnu, svoju zastavu. Himna i zastava – glavna obelezija drzave. Mozda i nesvesno, oni prave svoju virtualnu drzavu. Drzavu od koje ce se odvojiti od ’heteroseksualnog i drugog sveta’, i u kojoj ce biti zasticeni i sigurni. Drzavu mogucnosti u kojoj ce ostvariti svoj zivot. Sami homofobi im u tome pomazu terajuci ih od sebe.
Jedinstvena drzava: State Of Queeria.
Represija. Dvostruka. Da se primetiti da je homoseksualni pokret presao u svoju suprotnost. On je zaboravio na svoju parolu o ’zajednistvu’ i prerastao u sopstvenu kontradiktornost u kojoj se ni oni sami vise ne snalaze. Bivaju otcepljeni. Kao manjini, to je katastrofalna greska koja ne vodi egzistenciji, nego upravo suprotno. Njihov pokret postaje nelogican, ali i shvatljiv. Buduci da smatram da je pravi put onaj koji usmerava logika i da se njome i ovaj put rukovodim, stajacu iza svog zakjucka da se homoseksualna zajednica, dosavsi do delte reke, uputila pogresnim tokom, jer se na putu ka pravom odredistu preprecio piratski brod. Osataje jedino da se nadamo da postoji neki zaobilazni put, kanal, makar i vestacki, koji ce vratiti brod kojim upravljaju homoseksualne organizacije, na pravi put.
Zbog cega ovo tvrdim? Rako sam da je izabrani put (pogresan) razumljiv jer je pretila opasnost od agresora. Takodje sam spomenuo da duboko verujem u logiku stvari. Smatram da jedino logika moze dovesti do zeljenog cilja, a to je u ovom slucaju apsolutna integracija i prihvatanje homoseksualaca u siru i svakodnevnu drustevnu zajednicu. Ovo se moze postici jedino ako prestane ogradjivanje i postavljanje virtuelnih granica. Homoseksualna zajednica mora biti razumljiva i da kao takva bude u pocetku spremna na odredjeni kompromis. Tezina komromisa i njene gornje granice bi se pomerale vremenom na dole (naravno, samo pod uslovom ako sve ide jedinim putem kojim mora ici), da bi se na kraju i ukinule. To je zeljeni trnutak. Homoseksualna utopija. (pravilnije je reci homoseksualac u svojoj utopiji, ali cemo ipak koristiti ovaj termin). Tada ne bi vise bilo na snazi drustveno deljenje. Svi bi bili isti. Termini ’heteroseksualno’ i ’homoseksualno’ bi bile samo bioloske kategorije.
Odabrani put nije dobar i nece dovesti do zeljenog cilja, ono sto bi sada mogli da nazovemo – homoseksualna utopija (koja se kjasnije nece upotrebljavati i ostace kao socioloski i mozda istorijski termin, opisujuci proslost). Zbog cega je neipravan? Zato sto on u svojoj nameri, u kojoj tezi postavljenom cilju, se koristi odredjenim intezitetom sile (siline), koja je posledica zelje ka ubrzanoj integraciji, zelje da se ceo proces ubrza. Ovakva zurba je neprirodna, vestacka, i zbog toga on ce imati los svsetak. On se vec danas oseca. Ne zelim da budem negativan, ali se plasim da ce pogresna sredstva za dostizanje cilja i intezitet dovesti do katastrofe, jednog oblika ’rat bez oruzija’ (u najboljem slucaju), koji ce za posledicu imati arbitazu u vidu postavljenja opipljivog temelja za mogucu drzavu State Of Queeria.
Medjutim, postavlja se pitanje cilja. Koji je to cilj koji homoseksualci zele? Sta njima predstavlja taj cil? Da li ja gresim? Da li je cilj apsolutna integracija, postizanje homoseksualne utopije? Ili, mozda ipak nije. Mozda njihov cilj i jeste osnivanje State Of Queeria(?). I, ko uopste odlucuje o tome? Ako je njihov cilj upravo ovaj, State Of Queeria, onda je katastrofa vec ucinjena.
Zasto su homoseksualci odabrali ovaj put (pogresan)? Filosofija zivljenja danasnjeg drustva je materijasiticka – Materijalizam. Ovo shvatanje (mozda malo modifikovano) u svoj osnovi gleda na svet i zivot kao prolazan. U religiju i raj se ili ne veruje ili sumnja (u mojoj anketi sa pitanjem ’Da li verujete u Boga?’, od 24 ispitanika, 42 % je odgovorilo negativno, a 21 % nije sigurno u to.). Zivot je najveca vrednost i u svom kratkom trajanju treba ga iskoristiti najbolje sto se moze i ume. Materijalizam je oduvao osnovno duhovno u coveku. Covek ima jedan zivot i trazi i insistira da ga provede na najbolji moguci nacin. Homoseksualac je (ma sta vi tvrdili) na prvom mestu covek (odnosno na prvom mestu je ljudsko bice, pa tek onda i covek), i kao covek danasnjice deli istu pomenutu filosofiju. On nema vremena, on mora odma i sada, na ovom mestu da zivi u skladu sa sobom. (u tome je sputavan). Zbog toga vodi brzu i hitru borbi i ne gleda na svoje grske. Zasto to? Zato sto one nece stici njega, nego njegove homoseksualno orijentisana pokolenja. On ce proziveti (mozemo reci da u nekim sredinama homoseksualci donekle lepo zive i da uspevaju da od zivota dobiju ono sto zele – zargonski ’zabavlaju se’) i zavrsice svoj zivot. Svoje greske ostavice narednim generacijama. Da li vam se ovo cini sebicno? Da cini se, ali, moramo dodati - ne namerno. Ovakav sebicluk potice iz ljudskog-zivotinjskog, jer je po prirodi covek sebicano bice (prvo svoje osnovne potrebe, pa tek potrebe drugih). Sve je ovo narocito naglaseno pojavom i prihvatanjem materijalizma, kao zivotne filosofije.
Ovakvo poremeceno stanje vodi ka poremecenom shvatanju i stvaranju poremecenih sistema vrednosti.
Ali, homofobija je i dalje gladna, pa ona napada na teritoriju ovih drzava (za sad jos virtuelnih) i na njihov ’suvereinitet’. Ovde se vec zavrsava ona komponenta normalnog i urodjenog kod homofobije i da se kritikovati. Urodjena homofobija je latentna i slabog je delovanja. Ona predstavlja pravo i izvorno znacenje ove reci – nerealan strah od homoseksualaca (zato je danas rec homofobija vise socioloski fenomen i njeno znacenje je zaziranje i mrznja prema homoseksualnim osoboma). Posto je slabog delovnja, urodjena homofobija se moze lako prevazici. Mi sada govorimo o homofobiji kao mrznji (ne kao strahu). Ona nasatje na nekoliko nacina: iz ne znanja, loseg vaspitanja koje je prouzrokovalo stvaranje loseg sistema vrednosti, iz besa i nemogucnosti svake jedinke da se izbori sa frustracijama, koja se, delom, projektovala na ovu grupu. Sve to dovodi do stvaranja drustvenih normi i zakona koji se usvajaju – arhetipova (Jung).
Ove norme se prenose u sklopu naseg vaspitanja i tradicije i prenosice se sve dok joj se ne stane na put. Upravo ovo i mora biti jedan od podciljeva homoseksualnog pokreta (ispravan naziv je ’gay pokret’). Pokret mora znati da razlikuje normalnu, urodjenu od drustvene homofobije. Cak su i sami homoseksulaci homofobicni (jer su i oni ljudi, ma sta drugi tvrdili), sve dok je nisu prevazisli. Problem homofobije nastaje onda kada se urodjena ne prevazidje (jer to nije uspela iz brojnih razloga) i kada se na nju nadoveze, proguta je celu, ono sto mozemo nazvati ’drustvena homofobija’. Tada njoj nema spasa i tesko se oslobadjamo nje. Napomenucu jos jednom (ovo je samo moja teorija): urodjena homofibija nije u osnovi ljudskog bica, nije u osnovi njene slozene gradje, ali je to postala vremenom, jos u nasoj praistoriji, ona je tada nastala i urezala se u nasu psihu u onaj deo koji je nasledan rodjenjem i zbog toga se bioloski prenosi (ona je za sada polu-arhe, sve dok se za ovaj komplikovan slucaj ne dogovorimo sta arhe predstavlja). Ona je, takodje, i temelj nastanka drustvene homofobije.
Ko treba da se menja? Zeljeni cilj se moze postici jedino radom obe strane, ne samo na jednoj. Ako je jedna strana napredovala, a druga nije – nista se nije dobro dogodilo. Nema pomaka. Da se zapaziti da je kljuc napretka u heterosksualno orijentisanim osobama. Homoseksualci su vise nego radi da se poromena dogodi (to je njihov cilj (zar ne?),rekli smo), ako ni zbog cega drugog onda u cast filosofije Materijalizma. Ako se heteroseksualno orijentisane osobe promene, svi do jednog, i ako prihvate osobe koje nisu oni, onda ce to direktno povuci i drugu stranu.
Zbog cega bi ovo cinili heteroseksualci? Istina, zbog cega? Njima nije lose, cak imaju i nekoga na kome ce projektovati i usmeravati svoj bes i svoju mrznju. Ovo je Materijalizam. Sta dobiaju time? Prvo i najosnovnije (ono prakticno), necete mrzeti svog sina i svoju cerku ako su homoseksualno orijentisani i nece zazirati od njih i pitati se: ,Zasto bas meni?’. Znaci, jedna muka manje. Ipak, najosnovnije: zasto covecanstvo to da cini: U svoju slavu! U slavu onoga nematerijalnog i duhovnog sto ima u sebi. Vi to ne vidite, vi ste materijalisti, ali duhovnog imate u sebi. Ovo je, ipak, mali korak za coveka, ali veliki za covecanstvo.
Sta prvo uciniti? Ja cu kao moju dobronamernu podrsku zausti sledeci stav: Ja nisam ni heteroseksualac ni homoseksualac, ili ako hocete jesam heteroseksualac i homoseksualac. Kako vi odlucite. Kvakva god je vasa volja. Bicu sve sto hocete. Bicu i belac i crnac; ja sam takodje Nemac, Rus, Francuz, Kinez, Afganistanac; verovacu i u Hriscansku religiju i u Islam i u Budizam... ili uopste necu verovati. Ako kazete necu biti nista od ovoga. Vi odlucujete. To ne znaci da ne postojim. Ja postojim sve dokle mislim. Za vas sam ono sto vi hocete. Za sebe sam ono sto jesam. Zbog toga na mojoj strani (my page) necete naci odeljak u kome se govori o mojoj seksualnoj orijentaciji. Ako se slazete sa ovim, iako mislite da je to pravi i razuamn potez, i ako delite moju filosofiju, iskljucite ovu opciju na svojoj strani. Ali, i ako to ne uradite i to ce biti dobro. Nije vazno ko ste vi, vazno je koliko dobrog i zlog iamte u sebi. Meni je jedino to vazno i to mi je apsolutno.
I, pre nego sto zavrsim zelim da podvucem, da izrecena kritika nije upucena protiv rada homoseksualnog kolektiva, rada organizacija za homoseksualna prava i njene svrhe, nego protiv njene kontradiktornosti koja je u protivnosti sa logikom i njenim ciljevima, kao i kritika pogresne filosofije.
Poruka za sve: Budite milosrdniji prema onima koji nisu vi.
Ponavljam gore navedenu napomenu: Zelim da vas zamolim da u svojim komentarima ne koristite rec ’peder’, koja iako ne nosi los sadrzaj (bar u izvornom obliku), zvuci neprijateljski. To meni licno mnogo znaci. Ja sam domacin ovog bloga i kao domacina ispostujte moju molbu. Kao domacin, ne zelim da se niko od mojih gosta oseti neprijatno.
