ijao, pa baš je
full spomenarski.
kucanje preplašene lastavice i nestvarno sanjalačke oči namah su mi u pamćenje prizvale ovu potresnu poeziju:
Mozda je prosao i zivot ceo
od prvog dana kad sam nju sreo
kad videh oci boje plave
i kosu boje pokosene trave
Ah, lepa je ona, pomislih tada
i ne cuh zvuke onoga zvona
sto je u smrt zovu polako
ah, da sam znao,vecno bih plak'o
Ruke mi pruza kao da pita
volis li reku, polja, zita
i ruku pruzih ruci, ruci sto drhti
i ruku pruzih otrovu smrti
I tada shvatih da pred njom stojim
pred onom sto zivi u snovima svojim
ispijene i blede provodi dane
i noci u dimu MARIHUANE
Hteo sam ljubavlju da oteram drogu
jer sta je ona skrivila bogu
imala je mesec i zvezde da joj sude
jer htela je da voli i voljena bude
Uzalud behu sve molbe moje
umrese oci plave boje
i proklinjah budjenje novoga dana
i zlo koje donese MARIHUANA
Ana, devojka plavih ociju i kose
i ime koje mnoge devojke nose
koje će jednog dana otići
tamo gde i Ana
Na grobu njenom zaplakah prvi
i zapisah reci kapima krvi
umrla je u suton jednog dana
Bila je lepa i zvala se Ana
A znala je da narkomani dugo ne zive
i da se oni kratko svojim snovima dive
volela je da bode svoje vene
volela je mnoge...a mozda i mene
(ovo "mene" treba da se napiše velikim slovima, u drugoj boji, sa mnogo uzvičnika. cveće i slomljena srca se dodaju po izboru i umetničkim afinitetima autorke. u mene mi spomenaru bilo je i špriceva pored aninog lika, e je spisateljica bila poznata kao kreativna i talentovana spomenar-umetnica
)