- 24 Sep 2008, 04:24
#1251244
Bez obzira sto je evidentno i izvesno da ce se ova tema pretvoriti i isto ono sto smo na Forumu imali prosle godine kada je poginuo Tose Proeski, smatram svrsishodnim i mozda celishodnim da citiram odredjene delove diskusije iz forumske komemorativne teme posvecene Proeskovoj pogibiji, a koja u svetlu ove teme sjajno svedoci u prilog cinjenici da ljudima ne vredi govoriti i objasnjavati.
No, hajde da pokusamo jos jedared.
Dakle :
No, hajde da pokusamo jos jedared.
Dakle :
Originally posted by Dušan Maljković
Rizikujući da budem proglašen za najveću kučku reći ću sledeće: nit mi je žao, nit mi je drago -- nemam nikakav odnos prema smrti ljudi koje ne poznajem. I svo ovo tugovanje mi je pomalo trash: ko je to imao intimni odnos pa oseća stvarni gubitak? Fanovi? Tetke koje su maštale da ih Proeski uzme za ženu? Ma hajde, get serious...
Mislim da je bio dobar pevač i veoma simpatičan dečko. I to je sve. No, kako je mrtav, ta knjiga je zatvorena. A ja i dalje tugujem nad nama koji ostajemo da živimo....
Originally posted by Dušan Maljković
...Imam potrebu da obrazložim svoj stav. Ne želim da bilo koga povredim, to je sigurno.
Naime, meni se čini da je tugovanje za slavnim, poznatim ličnostima, koje, po pretpostavci, intimno ne poznajemo, zapravo trivijalizacija emotivnog života. Jer, kako "volimo" nekakvu ikonu, kako to sada nazivamo ljubavlju, ako se to ne odnosi ni na kakav personalitet, nego na nekakvu medijsku viziju koja se brka sa ličnošću. Bol ljudi koji su poznavali i koji su zaista izgubili prijatelja i rođaka razumem i sa njima već saosećam. Strašno je izgubiti blisku osobu i lično celog života patim za preminulim prijateljima i ništa mi to ne može nadomestiti. Ali bol fanova, onih koji su voleli njegovu muziku, "obožavali ga" ili bilo na koji način de facto imali idolopoklonički odnos ne prema njemu, već prema slici koju je on projektovao meni deluje lažno, potpuno dehumanizovano, lišeno svake emotivne supstance. Deluje mi kao gluma, simulacija, kao nesvesna prevara.
Vest me je više presekla, iznenadila. Naravno da mi je žao na jednom nivou da bilo ko za koga mislim da je pozitivan izgubi život -- imam blag osećaj gorčine u ustima, svakako. Ali, s druge strane, ne doživljavam to ga svoj gubitak, ni kao gubitak samog poginulog i tu imam krajnje filozofski stav: za njega je priča gotova. Nije on izgubio nikakav život, nego potencijalni nastavak života, a to je za njega sada irelevantno. Možda bi taj život bio i loš, ne može se tek tako pretpostaviti da je život po sebi dobra stvar. Ali ono što je najvažnije: Toše nije ništa izgubio, jer ga više nema. Izgubili su njegovi bližnji. I sa njima saosećam, jer jednog poznajem....
Toliko.
Zar Sonja Savic nije imala negativne stavove o homoseksualnosti? Bar se secam da sam tako nesto citala, ne secam se tacno sta, ali nista pozitivno...
