- 03 Jan 2007, 15:11
#673567
Originally posted by ...Sretnu se u Knez Mihajlovoj ulici Vida Ognjenović i pokojni Zoran Radmilović sa svojom malom ćerkom. Stanu, Vida pomiluje dete pa kaže "Što si ti jedna lepa devojčica!" Podigne pogled, pogleda Zorana i kaže "I ti si, Zoki, lep...", a na šta joj on odgovori: "Do sad ti je dete i verovalo!"
Ma ja sam bio dete kad sam upoznao Desanku (kraj osamdesetih ili pocetak devedesetih?). Rekla je: "Jao, sto si lep, kao lutka!" Tada sam stvarno bio lep. A onda je dosao Milosevic (to je bio veliki knjizevni festival) pa pomilova ono dete lepo kao lutka (t.j. ja) po glavi, ja rukuje se sa svima, i ode. I Desnaka kaze: "Kako lep covek!" ili tako nesto... Od tada sam poceo da sumnjam u svoju lepotu (kao i ja i Slobo lepi), pa je godinama i izgubio (ne sasvim ).