Ulix napisao:primarno je to što je on glup i neuk čovek.
Govoriš iz predrasuda. I mogu to da razumem. Ma koliko se trudio, ni meni Tomislav Nikolić ne uspeva da bude simpatičan. Ali to nije ni važno. Da uzmemo da je njegova sirovost i neukost fakat, a ne produkt tvojih i mojih predrasuda, to i nije tako strašno, pošto su nadležnosti predsednika jasno određene. U političkom ustrojstvu Srbije glavnu reč o svim oblastima života trebalo bi da imaju vlada i parlament. Druga stvar je što je Boris Tadić svojom autokratskom politikom ukinuo i vladu i parlament i uspostavio se kao ključna figura koja rešava sve probleme ovoga sveta (a nijedan problem ne reši, nego sve čega se dotakne pokvari).
Srbija se nalazi u užasnom stanju. Zaista treba jako dobro biti osiguran partijskim sinekurama pa ne videti urušavanje svakog aspekta ovog društva (ne mislim tu, naravno, na tebe).
Evo, juče je gotovo nezapaženo prošla vest da je Srbija na poslednjem mestu po kvalitetu zdravstvene zaštite i to prema statistici Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa koji je standard za merenje nivoa zdravstvene zaštite. Ako je zaista preambiciozno da se poredimo sa Holandijom ili Danskom, koje su na vrhu liste, hajde da se poredimo sa zemljama u regionu. Od mogućih 1000 poena, Srbija je dobila 451, Makedonija 527, Albanija 535, a Hrvatska 655 poena. Za mene je to poražavajuće. To je produkt politike vlade Borisa Tadića i mene to ispunjava zebnjom.
Pogledaj građansku participaciju – ona je ugušena. Pre su nevladine organizacije bile nada za mnoge građane, jer su pružale podršku onima kojima država nije izlazila u susret i bile su mesto gde su se mnogi ljudi angažovali u izgradnji boljeg društva. A danas: oni su od velikih nevladinih organizacija napravili
vladine nevladine organizacije, koje se bave kreiranjem besmislenih strategija o ovome i onome (ovu političku oligarhiju ne obavezuju zakoni, a kamoli nekakve strategije), uključene su direktno u političku participaciju i, naravno, po pravilu dobijaju finansijsku podršku za svoje «ideje» od ministarstava (naravno, te ideje ne poboljšavaju život građana).
Isto je Boris Tadić učinio sa medijima. Umesto da mediji budu kritičari, da ukazuju na greške i zloupotrebe vlasti, svi štampani i elektronski mediji, koji imaju nacionalnu pokrivenost, pevaju hvalospeve Borisu Tadiću i šminkaju stvarnost baš kako su to radili mediji za vreme Slobodana Miloševića. Jednom rečju, lažu.
Da ne pričamo o velikoj laži zvanoj «evropske integracije Srbije». One ne postoje. Srbija je, na jedvite jade, dobila kandidaturu za EU bez datuma pregovora. Čak i da dobije datum pregovora, da li neko veruje da će ova vlast razrešiti pitanje korupcije, kao jedno od prvih pitanja nakon dobijanja datuma, kada je u proteklim godinama ona ustoličila korupciju u gotovo svakoj oblasti našeg društvenog života.
Meni se čini da je jako važno
staviti tačku i ne dozvoliti kontinuitet ovakvog urušavanja. Možda bi čak bilo i dobro da DS i SPS formiraju vladu, a Nikolić postane predsednik, jer tada vlast ne bi bila koncentrisana u rukama jedne oligarhije i bilo bi međusobnog nadgledanja (pošto bi i jednima i drugima bilo važno da postižu neke dobre rezultate, a istovremeno da motre i na najmanju grešku svojih političkih protivnika).
Moguće je da je Nikolić neuk, ali smo rezultate učenog Tadića videli u prethodnih 8 godina njegovog predsednikovanja. I oni su poražavajući. U svakoj demokratskoj zemlji oni koji ostvare izuzetno loše rezultate budu kažnjeni na izborima. I potpuno sam siguran da Boris Tadić nije manje zlo, niti je uslov da ova zemlja procveta da on, protivustavno, dobije i treći mandat.
Ne mislim da će pobeda Tomislava Nikolića dovesti do cvetanja Srbije, ali mislim da će njegova pobeda doneti jednu novu dinamiku na političkom nebu Srbije koja može prouzrokovati stvaranje novih mogućnosti i alternativa koje su danas ugušene. A u političkoj žabokrečini u kojoj živimo, u kojoj nam je politika prožela svaki aspekt života, nove mogućnosti, nove alternative su preko potrebne. Što pre.
jedino ako je mazohista.
