Moj prvi odgovor
Zdravo svima!
Unapred se izvinjavam na eseju koju cu napisati, tako da sam zahvalan svakome ko ce mozda da procita.
Kao i vecina ovde, jos u osnovnoj skoli sam shvatio da sam 'drugaciji' od ostalih. Mozda negde u sedmom razredu sam poceo da preispitujem svoju seksualnost, ali nisam bio sasvim siguran do pocetka srednje skole. U to vreme, kao i mnogi gejevi, osecao sam se uzasno usamljeno i depresivno. Otudjio sam se od drugih ljudi u srednjoj skoli i sve je krenulo naopako. Preko fejsa sam upoznao nekog 'decka' i odmah smo se ukapirali. Svaki dan smo cetovali i bas smo se zblizili, medjutim, na moj horor, taj profil je bio lazan i napravila ga je grupa od 2-3 ljudi iz mog odeljenja iz zabave i sa namerom da me povrede. Naravno, pakao u srednjoj skoli je usledio. Pojedinci iz mog odeljenja su prosirili glasine (doduse nisu svi verovali u to) i onda je krenulo omalovazavanje, komentari, papirici, provokacije, pogrdna imena, i ostalo. Bukvalno je svaki dan bio pakao. Nazalost, to se nastavilo i na fejsu, po komentarima u grupi naseg odeljenja, tako da sam izbrisao fejs u tom trenutku. Bio sam usamljen i nisam imao ni sa kim da razgovaram o problemima. Nisam zeleo nikome da se otvorim i tonuo sam sve dublje. U skoli sam uvek bio sam na odmoru i generalno. Ipak, to me nije sprecilo da imam sve petice, naprotiv, to me je i motivisalo. Uvek sam bio super djak, pa se to nastavilo i u srednjoj skoli (cak sam i bolji djak nego sto sam bio u osnovnoj, haha).
Jednog dana, sasvim slucajno sam naleteo na devojcicu iz drugog odeljenja i poceli smo da pricamo. Ubrzo smo postali najbolji prijateli i krug prijatelja je poceo da mi se siri. Kada sam im rekao da sam gej, svi do jednog su to sjajno prihvatili i podrzali su me 100%. Prva paklena godina u srednjoj skoli je prosla i u drugoj godini su se stvari vec smirile. Kada je pocela druga godina, bio sam MNOGO opusteniji. Imao sam nov stav, novu frizuru, isao sam u teretanu, bolje sam se osecao i sto je najvaznije, potpuno sam sebe prihvatio! U februaru prosle godine sam SASVIM SLUCAJNO upoznao decka koji je imao 19 godina (ja sam imao skoro 17) i zaljubili smo se odmah. To mi je naravno bila prva veza i kao sto to obicno biva, bila je puna varnica, uspona, padova, drame, strasti, slatkih trenutaka, itd. Uskoro je usledilo nezaboravno leto i nazalost smo morali da raskinemo (on je otisao za Beograd na fakultet). Raskid je bio bolan za oboje, ali je proslo skoro godinu dana pa sam presao preko toga (uglavnom XD).
Sada je moj zivot sjajan, uzivam sa drustvom svako vece na raspustu i stvari u skoli su super. Vecina ljudi me je dobro prihvatila i dosta sam se otvorio i socijalizovao (mada nije bilo lako XD). I eto, sad ce cetvrta godina, pa nakon toga odoh i ja za Beograd na faks
Verujem u ljubav. Znam da ju je tesko naci, pogotovo u zemlji u kojoj zivimo, ali samo strpljivo. Ima neko za sve nas pod ovim nebom