- 26 Apr 2013, 23:12
#2537079
" Jedne noći zamagliće ti se pogled u nekoj zadimljenoj birtiji. Čvrsto ćeš stisnuti čašu, ispijati vino kao njene usne… Tražićeš pogledom sve one što na nju liče.Prevrnuceš svaki kutak svog sećanja; davićeš se u sopstvenom negiranju i ćutati. Njen lik ćeš naslutiti na dnu, nestvaran i tako dalek. Osetićeš njen dah na svom ramenu, prste u kosi i lagaćeš da je zbog vina… Vino je krivo što sad ne možeš da je dodirneš. Reči su bile lažljive i one su krive što ti sad tako prokleto nedostaje!! Sve žene koje su te ljubile, njeno su ime šaputale i one su krive. I jedna kiša koja je pala i probudila je. Krivo je nebo što je ćutalo, a znalo je… Kad jednom ode, ništa je više neće vratiti! Stavićeš ruke u džepove i prizvati neke davne kiše… Stajaćeš mokar u jednoj ulici koju si nekad voleo i gledati u njene prozore. Tišinom ćeš joj reći sve ono što se nikad usudio nisi; sve tajne ćeš odati, sve laži priznati!
I tek tada ćeš znati da nisi izgubio nju. Izgubio si sebe i sve ono što je ona u tebi probudila."