San ide ovako:
Pozvoni meni neko na vrata, ja ih otvorim. Ispred vrata stoji malo loknasto kucence sa usima do poda. Pomazim ga, a ono mi glavom pokaze da ga pratim i krene na ulicu, krenem i ja zanjim. Kada je prelazilo ulicu<negde na sred, pretvori se u devojku obucenu u crno(stil Lare Croft). Kada je ta kuce-devojka presla ulicu usla je u prva parkirana kola. Pocela je da pravi sudare i udese. Nasteo je opsti haos zaculi su se pucnjevi. Okrenuh se da pobegnem, ali moje kuce nigde nije bilo. Umesto nje stvorila se rulja ljudi koja je bacala kamenje u mom pravcu. Izbegavao sam kamenje u fazonu matriksa
. Jedan lik iz mase dotrcao je i povukao me u stranu. Pokusavao sam da mu ispricam sta se dogodilo sa kucom i nekako sam znao da ako mu ispricam to, sav haos koji je nastao ce nestati.
Iz ludacke mase, gomile podivljalih, urlajucih kretena izdvojio se jedan krvav lik koji je pokusavao da ostane na nogama. Moj spasitelj i ja smo mu prisli i pridrzali ga. Opet sam pokusao da ispricam svoju pricu ali zacuo se pucanj.
Sva trojica smo ostali skamenjeni i polako poceli da se spustamo na pod. jedan od nas je bio pogodjen ali nisam znao ko....
Odjednom sam izgubio vid. pokusao sam da kazem nesto ali postao sam nem. Prosla mi je jedna sasava misao kroz glavu- ja umirem, bas zanimljivo, jos jedno iskustvo vise-.
Vec sledeceg trenutka sam se pokajao zbog te misli. Napao me je ogroman strah, nisam znao sta da radim, a vise nisam nista ni mogao. Jedina radnja koja mi je bila omogucena, bila je da mislim...
Tu sam se naglo probudio...
Sta bi ovo moglo da znaci
