- 24 Dec 2007, 02:34
#994777
Poglavlje osamnaest - KO SE ZADNJI SMEJE...
Colorado oshinu konja svojom palicom dvorske lude.
'Brze, BETCH!'
Usli su u shumu po mapi koju je mu je dala Hlevdije. Odmah je prepoznao Bananicin rad, posto je mapa bila nacrtana na stezniku.
Colorado promisli josh jednom o svemu. 'Nadji slikara', rekla mu je kraljica, 'on ima ono sto nam treba. Od ovoga zavisi sve!'
Te reci su mu neprekidno odzvanjale u usima.
'Ovaj BETCH od konja ne ide dovoljno brzo', rece sam za sebe i zari mamuze u obliku nasnejanih lica u stomak zivotinje. 'Nemamo vremena!'
Konj je penio dok je jurio kao mahnit, a Colorado je razmisljao o svom zivotu. Cinilo mu se da je konacno nasao svoje mesto, posao na kome je mogao da vredja ljude do mile volje a da ga niko ne povredi zauzvrat, i nije zeleo da to izgubi. Ukoliko bi se nesto desilo Hlevdije, sumnjao je da bi ga onaj balon placljivih osecanja, kralj Belly, zastitio od besa Swanislava kome je nekoliko puta rekao da je magarac sa pamecu dzaka krompira.
Na trenutak mu se ucinilo da je video blesak u tami shume.
'BETCH, feniksi... curke koje sagorevaju.'
Proverio je svoj noz koji je uvek nosio skriven za pojasom... u njegovom poslu prejaka rec je mogla bukvalno da vas ubije. Ili kamenuje, ukoliko izvodite pred vise ljudi na cistini. Osetio je pod rukom oshtricu sa ugraviranim smajlijem, zastitnim znakom dvorskih luda, okruglim nasmejanim licem sa dva oka bez nosa.
Bio je spreman da se bori za sebe i svoju kraljicu.
Konj je izbio na cistinu, a Colorado ga zaustavi i proveri mapu.
'BETCH, Bananica je mogao da napise i nesto vise sem znaka X... ovde je negde.'
Video je malu kolibicu iza drveca. Nikoga nije bilo u blizini, pa je tiho vezao umornog konja i prisunjao se.
Izgledalo je kao da su vrata bila otvorena, pa ih je odskrinuo. Iz kolibe se zaucio povik:
- TI? ALI KAKO?
... ali prosto ne mogu da se odlucim kome da se priklonim 
