- 24 Dec 2007, 01:32
#994701
Poglavlje šesnaest - ALHEMIČAR
Dve prilike isle su po sumi i trazile Flandrijski cvet, koji kada se dobro pomesa sa odredjenom vrstom fikusa i zelene Mukule dobija antiinflamatorno dejstvo. Ukoliko se pak pogresno izmesaju, cine odlican eksploziv.
Kada je zapocinjao svoj posao kao iscelitelj, Deksi je napravio malu gresku i spalio svoje obrve, a kosa mu je vecno ostala zapetljana (doduse svi su samo mislili da je uradio trajnu kod Frizerke). Njegovo lepo lice sada je krasio ogroman zhbun kose koju mu je cesto smetala prilikom prikupljanja imele, ali s druge strane uvek je mogao da se stopi sa okolnim zelenilom shume i deluje kao drvo.
To zapravo nije nista strasno u odnosu na njegovog ucenika Machkodlaka koji je dobio svoj nadimak zato sto je tokom jednog malog kucnog eksperimenta uspeo sebi da izazove osip na kozi za koji se kasnije ispostavilo da nije osip vec pocetak rasta maceceg krzna.
Ruku na srce, Machkodlak je bio divan decko i jako dobar ucenik, ali njegova radoznalost, brbljivost i hiperaktivnost nekada su flegmaticnog Deksija dovodili do ludila.
"JAO KAKO JE OVO SUPER UCITELJU! GDE MOZEMO NACI TAJ CVET? JE L OVDE? A OVDE? JE L OVDE? A TAMO?"
Deksi je samo zakolutao ocima i skoncentrisao se na gljive koje je ugledao pokraj drveta.
'JAO UCITELJU KAKO JE OVO LEPO! BAS SE LEPO ZABAVLJAMO! JE L' DA? A? A? A?'
'Machkodlace mladi, strpljenju se uciti morash josh', progovori Deksi uzevsi jednu magicnu gljivu iz torbe i stavivsi je u usta, 'i veshtinama drugim. Biljaka ima koje na ljude liche, kao sto zivotinje neke na osobe podsecati mogu.'
'AU! TO JE BAS BILO MUDRO! A NA KOGA JA PODSECAM!? NA KOGA? A VI? A?'
Deksi se nasmeja, uzimajuci drugu gljivu, 'Na malo mace nestashno podsecas me, ucenice moj mladi.'
'A VI? A VI?'
'Na gljivu ludaru, verovatno, jer ljudi drugi vide tako me. Paznju obrati, evo cveta Flandrijskog.'
Ispred njih se ukaza duboka klisura i u sred stena videse ogromne latice Flandrijskog cveta. Tamnoljubicasti cvet se drzao za stenu ogromnim korenovima i velikim petoprstim listovima.
'JAO KAKO JE OVO DOBRO! BAS JE LEPO!'
'Lepota u oblika mnogo dolazi, od toga smrtonosnih puno je' rece Deksi dok je vadio malu zabu iz svoje torbe. 'Posmatraj' rece kratko dok je bacio stvorenje preko klisure.
Jedan od listova se odvoji od stene i poput ruke uhvati zabu, da bi ga brzo strpao u cvet. Biljka halapljivo poce da jede. Deksi mirno izvadi trecu magicnu gljivu koju brzo sazvace. Pocinjalo je da deluje...
'AUUUUUU! AUUUUU! AUUU!'
'Nisu stvari uvek sto mislis da jesu. Nacin naci moramo -
... i tu ga prekide shushtanje lisca i pucketanje grana. Neko se priblizavao.
Machkodlak stade iz svog ucitelja. Sa krznom macke dobio je i osecaj za opasnost.
Ispred njih se pojavi ogromna ljudska prilika. Mackodlak je skocio na uciteljevu glavu i sakrio se u zbunastoj kosi, odakle je mogao da vidi neznanca. Imao je siroka ramena i nosio je kratke pantalone i pokidani kosulju, koja mu je otkrivala ruke i deo grudi. Bile su to ruke koje su mogle da izvale stoletno stablo jednim potezom i koriste ga kao cackalicu. U desnoj je nosio ogromnu sekiru a za pojasom nekoliko vrecica iz kojih se cuo zveket zlatnika i dragog kamenja.
Prilika ugleda Deksija i u par koraka, pri cemu se zemlja tresla kao da prolazi stampedo dzinova, stize do njih.
Na Mackodlakovo iznenadjenje njegov ucitelj, cije oci su usled gljiva igrale kao na tiganju, razvuce usta u osmeh.
'Da si zdravo, Dragonite, sine shume, drvoseco.'
Muskarac se nasmeja i rece gromkim glasom, koji je odjekivao po klisuri 'Zdravo budi, Deksi, iscelitelju, dobri covece i prijatelju moj.'
'UCITELJU, KO JE OVO? VI SE ZNATE? A? A? A?'
Ogromna Dragoniteova prilika je slozila zbunjen izraz lica. 'Deksi, tvoja kosa govori?'
'Jos samo bi to falilo mi!' povika Deksi dok je pokusavao da istrese Mackodlaka iz kose. 'Ni posle pete gljive nemam ovakve probleme!'
Dragonajt zavuce ruku i izvadi malu Mackodlakovu priliku koja se tresla.
'NE! NEMOJ DA ME POVREDIS!'
Dragonite se grohotom nasmeja, uze malog pomocnika u narucje i poce da ga mazi. 'Nisam znao da imas ljubimca, Deksi.'
'Pomocnik to je moj, mada vremena vecinu na ljubimca podseca. Flandrijski cvet treba nam, da ga u stanje prethodno vratimo.'
I dalje mazeci Mackodlaka koji je poceo da prede, Dragonite desnom rukom iscupa ogromno stablo pored njih i prevali ga preko klisure, pravo do Flandrijskog cveta koja je pokusavao da shvati sta se desava. Zatim napravi par koraka i pridje biljci koja pakosno okrenu latice ka njemu i poce da ga obavija svojim lijanama.
Dragonite mirno iscupa ceo cvet i dobar deo stene i vrati se kod Deksija. Biljka je i dalje pruzala otpor.
'Oprezan budi, Dragonajte! Cvet opasan i nepredvidiv je!' viknu Deksi koji se pomerio par koraka, ali shumar polako spusti Mackodlaka i iskida lijane koja su ga obavile. Latice se opustishe i cvet naglo promeni boju postavsi plav.
'Evo cveta, Deksi. Malo je dosadno ovo petljanje kad pokusa da te ubije, inace je to lep cvet. Kako si ti inace, ima li novih vesti?'
'Hvala, sine shume, jesam dobro. Vesti koje nosim nisu. U shumi se nalazi mnogo stranaca. Neka gljive prodao sam, magicne gljive za olaksavanje stresa, tegoba psihickih i druge prirode. Izvini sada, zuriti moramo... decak u macku pretvara sve vise se. Vremena nemamo.'
Deksi pozuri sa cvetom i Machkodlakom, nestavsi u sumi.
Dragonite polako podize stablo koje je oborio i ponovo ga zasadi. To sto izgledam kao da sam odvaljen iz stene, mislio je, ne znaci da sam samo neki glupi drvoseca koji obara stabla jednom rukom.
Osecao se usamljeno.
Nije znao odakle potice, ko su mu roditelji, i mislio je da ce vecno biti osudjen na samacki zivot.
A zapravo, imao je toliko ljubavi u sebi koju je bio spreman da da.
Samo je trebalo sacekati pravu osobu da naidje...
