- 23 Dec 2007, 03:36
#994045
Poglavlje četrnaesto - DOBRA PREDSKAZANJA
Negde u pustinji... skorpija se sprema da ubode priliku u beloj odori koja peshaci preko dina.
Pustinja je kao pakao sa puno svetla. Puna stvorenja koja ne daju puno, a traze jos malo, pri cemu beskrajni pesak neprekidno prevrce kosti onih koji nisu uspeli da se snadju.
Skoro kao velegrad, samo bez kanalizacije.
'E neces ga majci, krv ti jebem!'
Zbunjena skorpija sa potresom mozga se kasnije prisetila sandale koja se brzinom munje spustila na nju i socne psovke koja je zaparala vreo vazduh. Donela je nekoliko zakljucaka i rezolucija, medju njima i odluku da vise nikad ne pokusa da ubode ljude.
Sixto je ljutito nastavio preko dine. 'Oca mu jebem, bas je meni ovo zapalo!', opsova ponovo. 'Sto bas meni dadose da nosim vodu ludom starcu u pustinju!? Ko da deda nije mogao da predje da zivi sa nama, nego je budala morala da ostane u sred ove rerne!'
Iza naredne dine je ugledao nekoliko stena i malu stracaru sklepanu od starih dasaka. Zgazio je jos nekoliko skorpija i zmiju koja se slucajno zatekla tu, razbijajuci predrasudu medju otrovnicama da je covek meko mesnato bice koje je tu da bi se ujelo.
'Deda! Dedaaaaa!'
Na platnu koje je pokrivalo ulaz pojavi se mrsavo bradato lice. Deda Stripi slabashno mahnu svom unuku i pomocu stapa se vrati na krevet.
'Deda stigla voda!' poche Sixto, a starac ga prekinu.
'Sixto, dete moje...' zakashlja se deda Stripi u sred rechenice, 'uvek si bio najgori od sve dece. Psujes gore od kochijasha, drzak si i neotesan prema svima. Pa ipak, imash dobro srce i cistu dusu, mada ti je jezik pogan. Pridji, i dodaj mi Knjigu. Nemamo puno vremena.'
Sixto cutke doda ogromnu knjigu uvezanu kozom, od pergamenta toliko starog da je pamtio i vreme pre dina.
Starac uze malo peska sa poda i posu po knjizi. Stranice pochese da neobicno svetlucaju.
'Ovo je Knjiga.'
'Da, deda!'
Starac ga lupi shtapom po glavi. 'Nemoj da si snishodljib prema meni, decko! Kaj mislis, da je Stripi poludeo od sunca u pustinji! Reci sta ti je na umu!'
'A do kurca deda, to je samo knjiga!'
'Budalo!' vrisnu starac, pa se opet zakashlja, 'Ovo je KNJIGA ANDJELINA!'
Sixto se u trenutku osetio veoma slabo i sicusno.
'Da, da, tako je i meni bilo kad me je moj deda lupio shtapom po glavi. Slushaj prichu i ne prekidaj me...'
Stripi otvori knjigu koja je bljeshtala...
Sa kolena na koleno, kao promiskuitetne osobe, od usta do usta, kao mnoge bolesti, prenosi se pricha iz Knjige, Knjige prorocishta, Orakla, po imenu Andjela.
Andjela sve videshe i sve znashe, odgovor na svako pitanje, od mesta gde su zakopana drevna blaga do treptaja koji pravi pchela kad pije nektar. Prorochiste je to, mocan saveznik i strasan neprijatelj, i nekada davno, pre mnogo vekova, kada je strashni rat podelio Jedno Kraljevstvo na Dva, dve vladarske porodice, videvshi pustos i bedu nakon rata, mudro odluchise da nijedna strana ne sme imati moc samo za sebe. Samo kraljevi i kraljice su mogli, jednom u sto godina, da postave pitanje Andjeli koja bi se tada ukazala i odgovorila. Preci loze Hlevdijine i loze Shishmishine odluchise da Andjelinu moc koriste zajedno, i uvek su obe loze prisustvovale svakom chinu pitanja i odgovaranja.
Pre 200 godina, jedan od tadasnjih vladara, prapradeda kraljice Hlevdije, u prisustvu praprababe kraljice Shishmish, pristupi prorochistu.
'Andjela, presvetla, da li ce dva kraljevstva ikada biti ponovo jedno?'
Prikazala se ogromna prilika zene u plavom ogrtachu, koja je lebdela iznad njih i sijala svim bojama duge.
Kroz dva pitanja, dva odgovora, kroz dve stotine leta i zima, pojavice se dete, naslednik dva prestola, ujedinitelj dva Kraljevstva. To ce biti kraj vashih loza i vladavina, Jedan ce vladati, jedan ce vas ujediniti.
Kraljica se uzasnu na tu pomisao i kriknu 'Reci nam ko je to dete! Reci nam!'
Greska. Jedno pitanje - Jedan odgovor. Ukoliko zelite opciju ponovnog preslusavanja odgovora recite razumljivom gramatickom postavkom izraza.
'Ne', reche kralj, 'zelimo jos jedan odgovor! Zahtevamo to od tebe, imamo krvno pravo na to!'
Andjela razmisli na trenutak, gledajuci svog svestenika koji je pisao Knjigu Andjelinu.
Zao mi je, vase vreme je isteklo. Dodjite ponovo za stotinu proleca. Za zvanichne kopije prorochanstava konsultujte Andjelinog sveshtenika, jedinog ovlashcenog provajdera Andjelinih odgovora.
'Ne!' vrisnu kraljica i izvadi noz. Pritrcala je svesteniku i pustila mu kap krvi. 'Odgovori nam odmah! Inace ce svestenik umreti!'
Andjela zagrmi dok su se dugine boje oko nje pretvarale u plamen.
Povredite njega, i sve vase opcije ce biti ukinute i vase loze izbrisane iz postojanja ovog trenutka!
Odjednom su bili okruzeni plamenim obrucom, a munje su zaparale nebo. Andjela je svetlela tamom, dok su njene oci gorele kao sunca.
Kraljica polako spusti noz i pridje kralju.
Zbog nepridrzavanja pravila i pokusaja nepravilnog koriscenja Prorocista izricem jednu kaznu. Naredno pitanje mozete postaviti kroz dve stotine jeseni.
'Neee!!!' zavapise kralj i kraljica dok je Andjela nestajala odnosivsi sa sobom odgovor na dve stotine godina.
Svestenik zapisa sve sto je receno dok su vladari odlazili u svoja kraljevstva, i obaveza se da ce stititi Knjigu svojim zivotom.
... i Stripi zaklopi Knjigu.
'Au deda, krv ti jebem, nek sve ide u kurac! Ovo je zesca fora!'
Starac je mirno uzdahnuo dok je napustao svoje telo.
Pojavi se crna prilika Unicorna koja strpljivo saceka da se starac osloni na noge koje vise nije imao.
DOBAR DAN.
'Mrtav sam, zar ne?'
NE, SAMO STE TRAJNO BANOVANI IZ ZHIVOTA. DA KRENEMO?