Bootstrap Framework 3.3.6

Over a dozen reusable components built to provide iconography, dropdowns, input groups, navigation, alerts, and much more...

Iskustva, podrška, ...

Moderatori: KorvinOdAmbera, Moderators

#981060
stavio sam ovo u Coming out - jer na neki nacin to i predstavlja. Uzasno mi je vazno, pa vas molim da ne pravite zezanciju od toga. isto tako, uzasno mi je bilo bitno da pricu podijelim sa drugima - otkrivam vam se do golog srca, vristeci za podrskom i razumijevanjem.

prica slijedi u narednom postu.

p.s. pokusavam da je napisem vec neko vrijeme, par puta sam prekidao pisanje, ali nisam htio da postavim samo zavrsnu verziju, jer kontam da bi bez druga dva pocetka bila nepotpuna:)
Korisnikov avatar
By CokoladnaBananica
#981061
O njemu rijetko govorim. Ne zato sto ne zelim. Plasim se.
Kazu da svim djecacima on treba da predstavlja uzor, model… nekog na koga ce se ugledati, ko ce teziti i sami da postanu jednog dana…
Svi imaju svoju pricu.
Ovo je moja.

Jebiga. Rodio sam se kao drugi sin. I sva euforija zbog rodjenja prvog muskog djeteta je izostala, pa sam dobio „samo“ srecu zbog rodjenja i cetvrtog djeteta.
Sklon sam da ponekad za svoju homoseksualnost i isfeminiziranost okrivim to sto nikad nisam dobijao autice za poklon. Actually, nisam dobijao mnogo poklona uopste. Inflacija, ili tako nesto. Zaboravio sam.
Ovih dana sebi priznajem da to sto sam se igrao sestrinim lutkama nije bilo tako zato sto je brat svoje autice automatski lomio, i sto su lutke bile jedine dostupne igracke u kuci. Kontam da je stvar obrnuta.
Ono u sta ne sumnjam, jeste to da sam nedostatak ljubavi od njega iskusio upravo zbog svih tih haljinica, masnica i snalica na lutkama. Jos uvijek nisam spreman da se ubijedim u to da se varam, i da tog nedostatka nije ni bilo.
Hu d fak kers, ne zelim ni da znam.
Volio bih samo da znam, ono sto mi je sada mnogo bitnije, KAD sam JA prestao NJEGA da volim...

Nope. Ne mogu. Nastavicu drugi put.



On je bio sjajan otac. Mostly. Sjecam se da sam jednom na krevetu pronasao 5 maraka koji su mu ispali iz dzepa. Vise od svega, volio bih da sada mogu da mu sada priznam da sam ih uzeo, iako on vjerovatno nije ni primijetio. Volio bih da se jednom isplacem pred njim, i da mu govorim. Danima bih mu pricao, pricao i pricao. Kajao bih se, i krivio ga. Grlio i udarao. Molio i kinjio…
FUCK!. Drugi put, ne mogu sada.





Shvatam zasto ne mogu da nastavim pricu. Zato sto se prisjecam gomile sitnica, a nijedna od njih nije u stanju da mi odgovori na jedno pitanje – ko je koga vise volio, a ko je koga vise povrijedio.
On je znao da sam gay. Siguran sam da jeste. Mozda cak i prije nego sam to ja sam skontao. Mislim da, kad sada prizovem njegovu sliku, u njegovim ocima vidim razocarenje i tugu. A mozda grijesim.
U iskusenju sam da opet prekinem da pisem, pa cu preci na stvar.
Kada sam imao 14 godina, on se razbolio. U pocetku niko nije sumnjao na nesto ozbiljno. Ja prvi nisam shvatao ozbiljnost situacije skoro do same smrti.Dugih osam mjeseca proveo je po bolnicama, sa malim pauzama koje je proveo lezeci kuci. Poslednjih dva mjeseca takodje. Njegovi jauci od bolova sablaznjavali su me, kao i cio komsiluk koji je to mogao da cuje.
Jesam li mozda bio premlad da shvatim to – ja ni tada nisam ocekivao da ce da umre. Samo sam nestrpljivo cekao da prodje. Valjda je u mojoj djecjoj glavi logican zavrsetak bolesti bio ozdravljenje, a gubitak roditelja nesto sto ti se desava tek kad odrastes.
Kada u glavi prizivam taj period, crvenom bojom su mi obojane dvije situacije.
I jedna i druga me peku kao uzareno zeljezo prislonjeno na grudi.

Prva se desila nekih dva mjeseca prije nego je umro. Tad je jos uvijek bio u stanju da govori. Brat i ja smo se zestoko posvadjali pred njim. Ja sam bio neduzan u toj prepirci, i bas sam zato i bio zustriji u njoj. Htio sam da dokazem da sam u pravu, jer sam ZNAO da jesam. Zato sam ga valjda i iznervirao, pa je mene poslao u sobu. Kao sto rekoh, tada jos uvijek nisam shvatao da on umire. Penjuci se uza stepenice, okrenuo sam se i u pomislio kako ga ne volim. Kako je los, i kako zasluzuje da ga boli. Potiskujuci to iz pamcenja, zaboravio sam da li sam u tom momentu pozelio da jos vise pati. Nadam se da nisam, iako se veoma plasim da mozda jesam...

Druga se desila par dana pred njegovu smrt. Njegovo tijelo je bilo tako slabasno, nije vise mogao da govori, jede, pije… Samo je tako lezao, cutao, i cekao. Pored njega je uvijek bio neko. Neko ko je cekao sa njim. Jednog dana, to sam bio ja. To su obicno bile situacije kada ga neko od starijih ostavi sa mnom na kratko. Medjutim, on je pokusao da mi da do znanja da zeli da se pridigne, i mokri. Pozurio sam po neki bokal, i krenuo da ga pridignem onako kako bi pridigao zdravog covjeka – uzeo ga za ruke, da mu pomognem. Tad sam shvatio da tako nece ici. Da moram da ga zaista podignem. I skinem mu pantalone, otkrivajuci tako da su njegove noge, stomak, ruke – samo kosti presvucene avetinjski bijelom kozom... zgrozio sam se na cinjenicu da ja, klinac od 14 godina mogu svog oca da podignem. Pakleno porazavajuce je bilo to sto je bio tako lagan..
Istog dana su ga presvlacili, i vidio sam, uzasnut, njegove lopatice, ramena… Njegova glava je bila nesrazmjerno velika, koscata, sa tananim vratom i malenim tijelom…

Umro je ubrzo. Spavao sam kad se to desilo, a kad su me probudili, docekala me je prepuna kuca ljudi koji me gledaju sazaljivo i zabrinuto. I njegovo cudno izduzeno tijelo sa dva metalna novcica na kapcima…

Plakao sam prvog dana. I sjutra.
Vec na obiljezavanju 40 dana od njegove smrti, plakao sam na silu. Ne zato sto mi nije bilo zao. Zato sto sam u medjuvremenu vec napustio roditeljski dom, i otisao da se vise nikada ne vratim na duze od dva dana.

Sada, kad sam to uspio, i kada zivim u svom stanu, svoj zivot, zaradjujem svoje pare, i jedem svoju hranu, pucam po savovima, jer me je bolno sustiglo saznanje da se takve stvari ne zaboravljaju, vec prevazilaze. Na klupku zivota koje svakodnevno odmotavam i vezem sliku svoje sudbine, cesto nailazim na ogromni cvor ne kome svaki put nepravim gresku, pa ga gurnem sa strane, i nastavim da vezem. E, pa vrijeme je bilo da sebi priznam da slika nikada nece biti dobra ako ga ne razmrsim.
I ovih dana, ja se petljam sa tim. Ponekad izgubim strpljenje, i zamrsim konac jos vise. Ponekad uradim dobar posao.
Well, wish me luck, everyone...

Bananica
Korisnikov avatar
By mmiki
#981070
1. deo - Mogu samo da kazem da sam se ja stalno igrao sa auticima, istina ponekad sa lutkama ali retko, tako da to nema veze...
2. deo - I za najgoreg coveka nakon njegove smrti kazu: "Pa bio je dobar", nevezano za to kakav je tvoj otac zaista bio... Njegova smrt te je ocigledno navela da shvatis nesto o njemu sto dotad nisi znao, da nije umro ko zna sta bi o njemu sad mislio. Sve u zivotu ima svoje zasto... tako da je to jedno iskustvo za tebe koje je izgradilo jedan deo tvoje licnosti koji pre toga nije bio izgradjen...
Gledaj ispred sebe, tamo je zivot. Razmrsivanje takvog konca te nigde ne moze odvesti.
Korisnikov avatar
By Galateja
#981071
Za moje 3 godine i kusur forumašenja ne pamtim da me je neki post ovako dotakao i rasplakao. I moj tata je umro, od raka, na veoma mučan način. Ja sam tad imala 22 godine.
Nemoguće je izbeći neka pitanja koja se ponavljaju u glavi. Ali, kontam, nema ništa od tih pitanja osim nesanice i glavobolje.
Korisnikov avatar
By CokoladnaBananica
#981072
hm. Moguce je da imamo razlicite poglede na zivot. Moguce je i da nisi shvatio pravu poentu mog piskaranja (ovdje ZAISTA ne zelim da te uvrijedim).
U svakom slucaju, iskustvo mi govori da gledanje naprijed jeste pozeljno, ali da se ponekad moras vratiti, kako te dok gledas ispred, proslost ne bi tapkala po ramenu..:shrug:
Korisnikov avatar
By CokoladnaBananica
#981074
Originally posted by Galateja
Za moje 3 godine i kusur forumašenja ne pamtim da me je neki post ovako dotakao i rasplakao. I moj tata je umro, od raka, na veoma mučan način. Ja sam tad imala 22 godine.
Nemoguće je izbeći neka pitanja koja se ponavljaju u glavi. Ali, kontam, nema ništa od tih pitanja osim nesanice i glavobolje.
eto, mogu da te dodam na listu - definitivno uspijevam da rasplacem lezbejke. Skoro Andjelat na L&Q zurci. Poodavno Zoe, jednom slicnom temom. ( http://www.gay-serbia.com/forum/viewthr ... #pid855424 )
haos:D
Korisnikov avatar
By Paki
#981075
Bananko,
nešto slično držim u sebi.
Prošlo je ravno deset godina od očeve smrti.
Ne sećam se jesam li ti pričao. Svakako bi bilo dobro da podelim to sa tobom kada sledeći put budemo bili u prilici da razgovaramo. Mislim da će ti makar malo biti lakše posle... :)

:friends:
Korisnikov avatar
By CokoladnaBananica
#981078
Originally posted by Paki
Bananko,
nešto slično držim u sebi.
Prošlo je ravno deset godina od očeve smrti.
Ne sećam se jesam li ti pričao. Svakako bi bilo dobro da podelim to sa tobom kada sledeći put budemo bili u prilici da razgovaramo. Mislim da će ti makar malo biti lakše posle... :)

:friends:
iskreno, duso - ti i ja ooooodavno nismo proveli malo vise vremena skupa, da se ispricamo.
Nadam se da cemo ubrzo:mazi:
By ~ Le Saint X ~
#981086
Uh...
Nisam u sanju da dajem opsirniji komentar...

Svakako mi je jedna recenica zapala za oko, koja je mozda kluc svega...

Ko je koga vise voleo i ko je koga vise povredio...

Ako sam nesto shvatio iz mog odnosa sa drugim ljudima(i roditeljima) to je da uvek najvise povredjujemo one koji nam najvise znace i ciju ljubav tako zelimo da imamo...
zasto?
zato sto nam je lakse da povredimo tu osobu i da ona pati nego da ona povredi nas i mi patimo...neki mehanizam odbrane ili sta

a posle pocinju pitanja kao tvoja...

ipak, smrt tvog oca (ne shvati pogresno) vidim kao dobru stvar za tebe , na duze staze
Korisnikov avatar
By Morpheus
#981095
I moj otac je u februaru umro od raka....gotovo identicna situacija kao i sa tvojim ocem.....Sama kost i koza....bez apetita,bez snage za kretanje.....oci pune zivota.....a zivot na izdisaju.....Tesko mi je bilo dok sam citao,jer sam se u velikom delu tvog posta i sam pronasao....


Mozda da se nadjemo Paki,Ti i ja pa da pricamo o tome.....
Korisnikov avatar
By mmiki
#981135
Originally posted by Renoir
ipak, smrt tvog oca (ne shvati pogresno) vidim kao dobru stvar za tebe , na duze staze
To sam i ja rekao samo na drugaciji nacin...
Korisnikov avatar
By mmiki
#981154
Originally posted by ns.happy
joj miki... :(
reci :)
Korisnikov avatar
By ns.happy
#981157
ma obojica ste me uspeli dirnuti u ovih nekoliko dana svojim postovima...
Korisnikov avatar
By mmiki
#981163
ns-happy - dezurni srecko! Smej se smej, uvek se smej. Najvise volim osmeh tvoj, ljubavi moja, zivote moj. osmehom mi ruku grejes, najlepsa si kad se smejes....... :kolo:
Korisnikov avatar
By Zoe
#981165
:usamljen:

:sigh:

Bas sam se skenjala.......i moj je otac umro takav, mrsav i slab.....pre 2 godine.......

Predivno si napisao ovo, i sve su u pravu bio, ponekad je neophodno da pogledamo unazad i ponovo prodjemo i razresimo neka osecanja....i ja sam dosta potisnula vezano za moj i ocev odnos i njegovu smrt.....Bog te pita koliko je toga u meni, ne smem ni da se hvatam u kostac sa tim.....
Svaka ti cast na hrabrosti i iskrenosti :mazi: i nisi uopste dugo pisao....

Predivno. :usamljen:
Korisnikov avatar
By Zonche!
#981168
Mom ocu je pre neki dan bilo godinu dana...takodje je umro od raka i ciroze jetre...

Pricao sam sa Zoe o tome (isto se rasplakala od moje price...)

Hteo sam i ja da postavim jednu pricu ovde koju sam napisao na blogu u vezi toga ali jednostavno nisam zeleo da delim to sa svima ovde...

Dirnulo me ovo sto si napisao...

Ako budes ikada imao vremena idi na moj spejs i procitaj sta sam napisao...Ako zelis...
Korisnikov avatar
By Zoe
#981170
Daaaa, i Zonche je napisao predivnu stvar.......dirnula me je jako :usamljen:
Korisnikov avatar
By CokoladnaBananica
#981197
hvala svima.
Objavljivanje onoga o cemu sam se toliko dugo plasio da uopste razmisljam je jedan od bitnih koraka. Rijesen sam da od mene postane jos bolji covjek. I ne bojim se nicega sto moram uraditi.
Ovih dana sam, pokrenut jednim veoma bolnim iskustvom, shvatio koliko sam srecan sto imam zivot, i sto mogu sa njim da uradim toliko toga.. A to nikako ne bih mogao ako ne raskrstim sa svim problemima koje vucem od ranije. Moj psiholog je zadovoljan i dosadasnjim napretkom, i ja se sam svakim danom osjecam sve bolje, srecnije i zadovoljnije.
Svi imamo mrlje iz proslosti. Ja sam svoje rijesio da ocistim, jednu po jednu.
:grouphug:
Korisnikov avatar
By 4NY K3Y
#981252
Mahatma Gandhi:

Be the change you want to see.



:fige:
Korisnikov avatar
By jukie
#981915
Moja je sreća što je tata umro u bolnici, pa sam bar taj zadnji deo malo propustio... ali mrcvoljenje je trajalo dve godine iako su mu lekari davali samo šest meseci pa su se onda kao čudili. Vukao sam ga na ramenu od kreveta do WC-a i nazad (što za sedmaka i nije tako lako; mislim da je tu papir-laku fazu proveo u bolnici). Pio je neke šumeće tablete, to se sećam. :hypno:

Sve u svemu, odlučio sam da mi se slična situacija nikad više ne ponovi, što je i najvažniji razlog zašto ne stupam ni u kakve veze sa sredovečnim muškarcima :sigh:
long long title how many chars? lets see 123 ok more? yes 60

We have created lots of YouTube videos just so you can achieve [...]

Another post test yes yes yes or no, maybe ni? :-/

The best flat phpBB theme around. Period. Fine craftmanship and [...]

Do you need a super MOD? Well here it is. chew on this

All you need is right here. Content tag, SEO, listing, Pizza and spaghetti [...]

Lasagna on me this time ok? I got plenty of cash

this should be fantastic. but what about links,images, bbcodes etc etc? [...]

Swap-in out addons, use only what you really need!