- 14 Okt 2007, 14:57
#923048
sta sanjate ovih dana/noci ?
sinocj sam sanjao Prishtinu ( u kojoj nikad nisam ni krochio niti pomishljao da krochim)
i tamo albanci i srbi koj isu uvek u nekom hejtu i ja u nebranom grozhdju ... pritom ... Prishtina izgleda kao visoko urbanizovano industrijska zona i izgleda dosta nekako post apokaliptichno
kao u nekom nauchno fantastichnom filmu, kao neki vechiti sumrak
i ja u Prishtini pozajmim motor od prijatelja ( motor koji mi ni u ludilu ne bi pozajmio, jer naravno ne znam da vozim) i vozim se po prishtini i vozim i suepr mi je ...
i ulecjem u niz situacija sa ljudima ... jedna ekipa dizela albanaca ispred neke devastirane zgrade i sa njima prvo krenem da nesto pricham i kao hocju da se druzhimo, a oni samo shto me ne pojedu ...
posle neka ekipa u nekoj kucji ispod mosta i potpuni haos unutra, oni se nesto drogiraju ja hocju da pobegnem nista mi nije jasno otkud ja tu ...
odem sa nekim tipom (peshke i ne secjam se gde mi je motor)
i on mi pricha kako mu je teshko ovde i kako se stidi svega i kako se stidi svoje religije. Ja ga grlim i teshim kako ne bi trebalo, kako je sve to o.k. da mora da izdrzhi i da bude svoj (?!?)
u medjuvremenu ispostavi se da je u gradu neko atletsko takmichenje i ja se vracjam kod prijatelja ( bez motora) i zheli ga nazad ...
ja pojma nemam gde je ali ga foliram i krenem da ga trazhim.
i tu padam u paniku jer ne mogu da ga nadjem.
i opet prolazim kroz isto sa svim tim ljudima ....
budim se i zbunjen sam!!!
sinocj sam sanjao Prishtinu ( u kojoj nikad nisam ni krochio niti pomishljao da krochim)
i tamo albanci i srbi koj isu uvek u nekom hejtu i ja u nebranom grozhdju ... pritom ... Prishtina izgleda kao visoko urbanizovano industrijska zona i izgleda dosta nekako post apokaliptichno
kao u nekom nauchno fantastichnom filmu, kao neki vechiti sumrak
i ja u Prishtini pozajmim motor od prijatelja ( motor koji mi ni u ludilu ne bi pozajmio, jer naravno ne znam da vozim) i vozim se po prishtini i vozim i suepr mi je ...
i ulecjem u niz situacija sa ljudima ... jedna ekipa dizela albanaca ispred neke devastirane zgrade i sa njima prvo krenem da nesto pricham i kao hocju da se druzhimo, a oni samo shto me ne pojedu ...
posle neka ekipa u nekoj kucji ispod mosta i potpuni haos unutra, oni se nesto drogiraju ja hocju da pobegnem nista mi nije jasno otkud ja tu ...
odem sa nekim tipom (peshke i ne secjam se gde mi je motor)
i on mi pricha kako mu je teshko ovde i kako se stidi svega i kako se stidi svoje religije. Ja ga grlim i teshim kako ne bi trebalo, kako je sve to o.k. da mora da izdrzhi i da bude svoj (?!?)
u medjuvremenu ispostavi se da je u gradu neko atletsko takmichenje i ja se vracjam kod prijatelja ( bez motora) i zheli ga nazad ...
ja pojma nemam gde je ali ga foliram i krenem da ga trazhim.
i tu padam u paniku jer ne mogu da ga nadjem.
i opet prolazim kroz isto sa svim tim ljudima ....
budim se i zbunjen sam!!!
A bas sam razmisljao o ovoj temi nekoliko nedelja unazad... sanjam nesto, ni sam ne verujem sta je sanjano kad se probudim... i pade mi na pamet da to podelim sa vama... za nas Vodolije je kazu karakteristicno da jako slabo spavamo (se uspavljujemo) a i kada spavamo (zaspimo) - sanjamo vecito nesto bolesno i uvrnuto! 
Ja pamtim skoro svaki svoj san a taaako su retardirani... 
...i onda mi kao trazimo te pertle....
