- 19 Avg 2007, 09:26
#876369
Inspirisan sinoćnom zabavom u Alijansi tj. proslavom Madoninog rođendana, htedoh sa vama da podelim nekoliko zapađanja glede gej zabave u "prestonici bez prestola".
Prvo, želeo bih da se pristeim istorije. Naime, pre dvadesetak godina nije bilo ničeg u vezi sa gej klabingom. Onda, "Buha" je krajem osamdesetih počela da gej zabavama, ali se ta priča dolaskom nacionalističkih devedesetih ugasila. Nastavila se, manje ili više eksplicitno, u okviru techno-rave zabava, sa mnogobrojnim pokušajima da se "instalira" gej klub, od kojih je najduže trajao X, a najzanimljivi (meni) i čini mi se najkvalitetniji bio tzv. Kinić (sa svojim čuvenim ekstenzijama techno-brodarenja). Onda su došle Loud&Queer zabave, Can-Can, i malo kasnije i Floyd. L&Q donele su pomak u profesionalnosti i masovnosti zbivanja (i dašak glamura), da bi se, posle dosta promena, instalirale kao klub Alijansa za "urbaniji" deo publike, dok se onaj više sklon pop-folk varijanti smestio u pomenuti Floyd. Dominacija X-a time je bila okončana, a i sam X, bar kao gej klub. No, došlo se do veoma važne stvari -- skoka sa magičnog broja jedan na broj dva: konačno, u dvomilionskom gradu mogu funkcionisati dva gej kluba. Što naravno znači da može i više od tog broja. Uz oko četiri gej kafea, ponuda je već daleko od zanemarljive, a za područje Balkana ona svakako predstavlja hvale vredno postignuće.
Alijansa je, po mom mišljenju, prvi pravi western-like mainstream klub, jasnog muzičkog identiteta (najjasnije je šta se ne pušta: domaća komercijalna pop muzika), i u poslednje vreme dobro osmišljenih zabava. Naročito raduje upotreba kempa, pa i treša u promotivne svhre (Brunhilda i Krinhilda party, npr), kao i raznovrsnost ponude čiji kvalitet nikada ne pada ispod prosečno dobrog. Marketing kluba je takođe dobar, što govori da se poslu ozbiljno pristupilo. U toku leta, ulaz je besplatan, što još bolje promoviše klub, ali i omogućava bolji pristup socijalno ugroženijim slojevima gej populacije, što je za svaku pohvalu. Uz filmski program, ceo projekat se polako kreće ka kompleksnom centru gej kulture, što je svakako prva "institucija" tog tipa u Srbiji. Sve pohvale Borisu.
Važno je da i Floyd opstane, ne samo zarad konkurencije (koja proizvodi borbu za publiku kroz bolju ponudu), nego zarad daljeg diferenciranja scene, za koju naravno važi pravilo da što je veća to je bolja. U tom kontekstu Beograd i dalje zaostaje za zapadnim evropskim metropolama, no na putu je da se i to promeni. Kako se približavamo EU -- i ako se približavamo -- tako će rasti interes za gej biznis, pa možemo očekivati dalje otvaranje specijalizovanijih klubova, ali i nekih drugih sadržaja scene, kao što su saune, eroteke sa privatnim kabinama i sl, ali i knjižare, izdavačke kuće, festivali i sl. inicijative u oblasti kulture.
U svakom slučaju, budućnost gej klabinga u Beogradu deluje zanimljivo.
Prvo, želeo bih da se pristeim istorije. Naime, pre dvadesetak godina nije bilo ničeg u vezi sa gej klabingom. Onda, "Buha" je krajem osamdesetih počela da gej zabavama, ali se ta priča dolaskom nacionalističkih devedesetih ugasila. Nastavila se, manje ili više eksplicitno, u okviru techno-rave zabava, sa mnogobrojnim pokušajima da se "instalira" gej klub, od kojih je najduže trajao X, a najzanimljivi (meni) i čini mi se najkvalitetniji bio tzv. Kinić (sa svojim čuvenim ekstenzijama techno-brodarenja). Onda su došle Loud&Queer zabave, Can-Can, i malo kasnije i Floyd. L&Q donele su pomak u profesionalnosti i masovnosti zbivanja (i dašak glamura), da bi se, posle dosta promena, instalirale kao klub Alijansa za "urbaniji" deo publike, dok se onaj više sklon pop-folk varijanti smestio u pomenuti Floyd. Dominacija X-a time je bila okončana, a i sam X, bar kao gej klub. No, došlo se do veoma važne stvari -- skoka sa magičnog broja jedan na broj dva: konačno, u dvomilionskom gradu mogu funkcionisati dva gej kluba. Što naravno znači da može i više od tog broja. Uz oko četiri gej kafea, ponuda je već daleko od zanemarljive, a za područje Balkana ona svakako predstavlja hvale vredno postignuće.
Alijansa je, po mom mišljenju, prvi pravi western-like mainstream klub, jasnog muzičkog identiteta (najjasnije je šta se ne pušta: domaća komercijalna pop muzika), i u poslednje vreme dobro osmišljenih zabava. Naročito raduje upotreba kempa, pa i treša u promotivne svhre (Brunhilda i Krinhilda party, npr), kao i raznovrsnost ponude čiji kvalitet nikada ne pada ispod prosečno dobrog. Marketing kluba je takođe dobar, što govori da se poslu ozbiljno pristupilo. U toku leta, ulaz je besplatan, što još bolje promoviše klub, ali i omogućava bolji pristup socijalno ugroženijim slojevima gej populacije, što je za svaku pohvalu. Uz filmski program, ceo projekat se polako kreće ka kompleksnom centru gej kulture, što je svakako prva "institucija" tog tipa u Srbiji. Sve pohvale Borisu.
Važno je da i Floyd opstane, ne samo zarad konkurencije (koja proizvodi borbu za publiku kroz bolju ponudu), nego zarad daljeg diferenciranja scene, za koju naravno važi pravilo da što je veća to je bolja. U tom kontekstu Beograd i dalje zaostaje za zapadnim evropskim metropolama, no na putu je da se i to promeni. Kako se približavamo EU -- i ako se približavamo -- tako će rasti interes za gej biznis, pa možemo očekivati dalje otvaranje specijalizovanijih klubova, ali i nekih drugih sadržaja scene, kao što su saune, eroteke sa privatnim kabinama i sl, ali i knjižare, izdavačke kuće, festivali i sl. inicijative u oblasti kulture.
U svakom slučaju, budućnost gej klabinga u Beogradu deluje zanimljivo.
