- 09 Avg 2007, 14:36
#870216
... i tako, probudi mene jutros moj jedini gay "drug" , doshavshi na kafu i po ko zna koji put za neke programe i linkove na netu jer je dovoljno povrshan da takve stvari ne pamti i chuva, i proveli smo u tome sat, dva.
U trenutku kada se spremao da krene kuci, zvoni mi mob i najavljuje se moj najbolji drug iz detinjstva (12 godina smo bili nerazdvojni, dok nakon srednje shkole nije otishao u Shvajcarsku i nashi zivotni putevi krenuli svaki u svom pravcu),i shta bi peder drugo, nego da zadovolji svoju znatizelju i krene da odugovlachi svoj odlazak!
Nailazi moj str8 drug iz detinjstva, i moj drug peder krene da se topi pred njim i prenemaze, shaljuci svaki svoj, moguci i nemoguci prinaucheni signal, u tih minut, dva, koliko mu je trebalo da ode.
Prva rechenica, zapravo pitanje, kada smo ostali sami je bilo:
Nisi valjda peder?!!
Out-ovao sam mu se, na koliko god je to moguce bilo normalan i prihvatljiv nachin, i sve je proshlo OK (nadam se) jer je, Bogu hvala, svojim zivotom na zapadu uspeo da pobegne od srpskog mentaliteta, ali sam ja i dalje besan i nervozan samo tako!
Mislim, nije da mi nije bilo u planu, ali ne na ovaj nachin! Ne sa ovakvim tetkinskim ponashanjem, koje je totalno suprotno od onoga kakav ja jesam, jbt!
Shta da je u pitanju bio neko drugi, neko ko takvu informaciju ne bi mogao tek tako da svari?
I ne, ne zelim tipichno aktivistichke komentare tipa:
Ako ne moze da svari, onda ti i ne treba.
Ja umem da razlikujem hejt i nekog ko je jednostavno od malena vaspitavan da su nashi nachini zivota i nashe potrebe i osecanja, jednostavno pogreshni. Umem da razlikujem, kao i da procenim da li, kome i kako se outovati.
Ochigledno da to ne znaju svi!
U trenutku kada se spremao da krene kuci, zvoni mi mob i najavljuje se moj najbolji drug iz detinjstva (12 godina smo bili nerazdvojni, dok nakon srednje shkole nije otishao u Shvajcarsku i nashi zivotni putevi krenuli svaki u svom pravcu),i shta bi peder drugo, nego da zadovolji svoju znatizelju i krene da odugovlachi svoj odlazak!
Nailazi moj str8 drug iz detinjstva, i moj drug peder krene da se topi pred njim i prenemaze, shaljuci svaki svoj, moguci i nemoguci prinaucheni signal, u tih minut, dva, koliko mu je trebalo da ode.
Prva rechenica, zapravo pitanje, kada smo ostali sami je bilo:
Nisi valjda peder?!!
Out-ovao sam mu se, na koliko god je to moguce bilo normalan i prihvatljiv nachin, i sve je proshlo OK (nadam se) jer je, Bogu hvala, svojim zivotom na zapadu uspeo da pobegne od srpskog mentaliteta, ali sam ja i dalje besan i nervozan samo tako!
Mislim, nije da mi nije bilo u planu, ali ne na ovaj nachin! Ne sa ovakvim tetkinskim ponashanjem, koje je totalno suprotno od onoga kakav ja jesam, jbt!
Shta da je u pitanju bio neko drugi, neko ko takvu informaciju ne bi mogao tek tako da svari?
I ne, ne zelim tipichno aktivistichke komentare tipa:
Ako ne moze da svari, onda ti i ne treba.
Ja umem da razlikujem hejt i nekog ko je jednostavno od malena vaspitavan da su nashi nachini zivota i nashe potrebe i osecanja, jednostavno pogreshni. Umem da razlikujem, kao i da procenim da li, kome i kako se outovati.
Ochigledno da to ne znaju svi!
); ja sam se PRENERAZILA i rekla da to NIKADA VISE I NI U KOM SLUCAJU NE POMISLI - naime, ona je za mene Ona, upravo takva kakva je, i draga mi je na bezbroj nacina upravo zato sto je takva kakva je, a o ostalim pricama nekih za mene manje ili vise bitnih ljudi - nemam razloga da mislim.
Udvarali su mi se.
