Built to last
Why Would you Settle for Less when you can have More? Do not let other Authors Fool you with Empty Marketing Keywords. FLATBOOTS is what you Deserve. Built to last, Built from Scratch, Nothing Less.
Read moreOver a dozen reusable components built to provide iconography, dropdowns, input groups, navigation, alerts, and much more...
Moderatori: KorvinOdAmbera, Moderators
Originally posted by deckoi posle neko meni kaze da sam dirty-minded
Joj meni se to obrnuto desi ali uglavnom u slucaju jedne stvari
Originally posted by deckoEeeee.... onda stvarno ne znam na sta si mislio, al¨ cisto sumnjam da je nesto naivnoOriginally posted by colonia_boyMa nisam na to mislioOriginally posted by deckoi posle neko meni kaze da sam dirty-minded
Joj meni se to obrnuto desi ali uglavnom u slucaju jedne stvari
Originally posted by zbunjena
Vreme lechi sve, a ako nemate vremena uhvatite se za flashu!! salim se naravno!! treba malo i patiti, pustiti koju suzu, pustiti dushu da odmori, i zaceli...pa sve iz pocetka...u nova osvajanja!!
Originally posted by fencysmurfDa, da, prvi dejt ume da bude slican isledjivanju i veoma je stresan i stalno sebi postavljam ista pitanja pred ogledalom pre tog "prvog" dejta: dal da mu kazem koliko para imam, dal je mnogo, dal je malo, nemam kola, ufff ... ok, vozim se taxijem to je valjda dobra zamena .... i tako ... zastrasujuce. A tek kad trebam da izaberem gde ici na pice .... jooooooooj!
valjda veza, kao i svako drugarstvo ili posao ili pilo kakva interakcija prolazi u glavi kroz stalni proces reevaluacije...
ali dobro , ljudi su generalno emotivno nezreli ... u Srbiji posebno.... ili vec na prvom dejtu razmenjuju informacije o tome jesu li dobro ili ne kakili taj dan , te jeli bilo tecnije ili tvrdje, ili se ponasaju kao da ih u sred okupiranog Beograda o poziciji tajne stamparije ispituje sam major Kriger....
jako je malo izbalansiranosti... koliko ste puta doziveli da vas pri prvom sustretu ispituju gde radite , koliko zaradjujete, odakle ste i sl...
Originally posted by gorilica
U mom sluchaju je bivalo sledece:
Onog trenutka kada kazem da je kraj i da nema svrhe da nastavimo dalje, i kada se on sa time slozi, ali istog trenutka se pokajem.
Krenem ka svom stanu, sav sludjen, pokushavajuci, sa mukom, da delujem makar na ulici normalno.
Ulazim u stan, zatvaram vrata za sobom,
i onda krece agonija i ludilo!
Vrishtim, plachem, bacam se po stanu, tresem se poput padavichara i opet vrishtim, plachem...
Gledam u mobilni, poput davljenika u tananu granchicu na dohvat ruke, i pokushavam da se izborim sa sobom da ga ne uzmem u ruke i ne napravim totalnu budalu od sebe, molivshi ga da se predomisli, jer ja jesam. Opet vrishtim, bacam se po stanu, jecam, zapomazem, optuzujem sebe.
Svice novi dan, ja sam izmozden, umoran, tuzan.
U toku dana ponovo plachem. Tiho cvilim, jer u meni nema vishe energije. Nedostaje mi, i to mnogo!
Vrtim film kroz glavu. Prolaze mi sve nashe navike.
Redjaju se slike mesta gde smo se nalazili, njegov osmeh.
Njegove rechi pune ljubavi, koje sada imaju desetostruko vece znachenje. Jbt, otkachio sam nekog koga volim, i koji me je voleo!
Nedostaje mi toliko, da osecam fizichku bol u grudima!
Prolazi nedelja, a nije proshao ni sat, ni pola, ni chetvrtina, ni minut a da nisam mislio na njega. Nije proshao ni dan, a da nisam makar zacvileo.
Pokushavam da ukljuchim razum, da objasnim sebi, zapravo potsetim se zashto sam reshio da to okoncham, ali svaki pokushaj pada u vodu! Secanja na sve ono shto sam voleo i shto je bilo prijatno, udobno i lepo su mi najveci neprijatelj i tiranin. Muchim se!
Prolazi druga nedelja, ja sam i dalje tuzan, ali pokushavam da komuniciram sa ljudima. Ide jako traljavo, ali to je ono shto se mora. To je put ka povratku u normalu.
Noc je i dalje najgore doba. Koliko god to ne zelim, ja i dalje nocu neprestano prizivam njegov lik. Proganja me!
Navrshilo se mesec dana. Prazan sam.
Vidjam se sa prijateljima, radim po chitav dan, pa opet sa prijateljima, odlazuci odlazak kuci i prostoru da ostanem sam sa svojim mislima. Sreli smo se par puta i svaki od njih mi se kovitlalo u stomaku, dok je srce udaralo toliko ludachki, da sam imao utisak da je lupanje vidljivo golim okom. Imao sam pokushaj sexa sa drugim, ali sam ga prekinuo na pola, ili ga otaljigao bez volje.
Nakon par meseci, razum je doshao na svoje. Jasni su mi razlozi koji su me naterali okonchanju veze. Znam da nije imala buducnost ili da ona ne bi bila lepa da nisam skupio muda i presekao. Sreli smo se josh koji put sluchajno. Stomak josh uvek igra, ali brze se zaustavlja. Ipak, osecaj sete me josh uvek drzi. Sex sa drugima je polako postao prihvatljiviji.
Godinu, dve kasnije, preboleo sam ga definitivno. Nema vishe onog osecaja u stomaku kada se sretnemo. Ne razmishljam o njemu. Nekada mi prija evociranje uspomena, nekad mi zasmeta kada mi neko dobaci po koju vest o njemu. Sve u svemu, deo je mog zivota i kao takav, uvek ce u srcu biti neki chudan, ne definisani osecaj posvecen samo njemu.
Tri puta sam voleo iskreno, od srca i tri puta sam proziveo sve ovo.
A zashto sam se otvorio i ogolio dushu?
Pa, da sledeca izjava ne bi zvuchala kao fraza:
Vreme lechi sve!
Originally posted by hlaefdigeOriginally posted by gorilica
U mom sluchaju je bivalo sledece:
Onog trenutka kada kazem da je kraj i da nema svrhe da nastavimo dalje, i kada se on sa time slozi, ali istog trenutka se pokajem.
Krenem ka svom stanu, sav sludjen, pokushavajuci, sa mukom, da delujem makar na ulici normalno.
Ulazim u stan, zatvaram vrata za sobom,
i onda krece agonija i ludilo!
Vrishtim, plachem, bacam se po stanu, tresem se poput padavichara i opet vrishtim, plachem...
Gledam u mobilni, poput davljenika u tananu granchicu na dohvat ruke, i pokushavam da se izborim sa sobom da ga ne uzmem u ruke i ne napravim totalnu budalu od sebe, molivshi ga da se predomisli, jer ja jesam. Opet vrishtim, bacam se po stanu, jecam, zapomazem, optuzujem sebe.
Svice novi dan, ja sam izmozden, umoran, tuzan.
U toku dana ponovo plachem. Tiho cvilim, jer u meni nema vishe energije. Nedostaje mi, i to mnogo!
Vrtim film kroz glavu. Prolaze mi sve nashe navike.
Redjaju se slike mesta gde smo se nalazili, njegov osmeh.
Njegove rechi pune ljubavi, koje sada imaju desetostruko vece znachenje. Jbt, otkachio sam nekog koga volim, i koji me je voleo!
Nedostaje mi toliko, da osecam fizichku bol u grudima!
Prolazi nedelja, a nije proshao ni sat, ni pola, ni chetvrtina, ni minut a da nisam mislio na njega. Nije proshao ni dan, a da nisam makar zacvileo.
Pokushavam da ukljuchim razum, da objasnim sebi, zapravo potsetim se zashto sam reshio da to okoncham, ali svaki pokushaj pada u vodu! Secanja na sve ono shto sam voleo i shto je bilo prijatno, udobno i lepo su mi najveci neprijatelj i tiranin. Muchim se!
Prolazi druga nedelja, ja sam i dalje tuzan, ali pokushavam da komuniciram sa ljudima. Ide jako traljavo, ali to je ono shto se mora. To je put ka povratku u normalu.
Noc je i dalje najgore doba. Koliko god to ne zelim, ja i dalje nocu neprestano prizivam njegov lik. Proganja me!
Navrshilo se mesec dana. Prazan sam.
Vidjam se sa prijateljima, radim po chitav dan, pa opet sa prijateljima, odlazuci odlazak kuci i prostoru da ostanem sam sa svojim mislima. Sreli smo se par puta i svaki od njih mi se kovitlalo u stomaku, dok je srce udaralo toliko ludachki, da sam imao utisak da je lupanje vidljivo golim okom. Imao sam pokushaj sexa sa drugim, ali sam ga prekinuo na pola, ili ga otaljigao bez volje.
Nakon par meseci, razum je doshao na svoje. Jasni su mi razlozi koji su me naterali okonchanju veze. Znam da nije imala buducnost ili da ona ne bi bila lepa da nisam skupio muda i presekao. Sreli smo se josh koji put sluchajno. Stomak josh uvek igra, ali brze se zaustavlja. Ipak, osecaj sete me josh uvek drzi. Sex sa drugima je polako postao prihvatljiviji.
Godinu, dve kasnije, preboleo sam ga definitivno. Nema vishe onog osecaja u stomaku kada se sretnemo. Ne razmishljam o njemu. Nekada mi prija evociranje uspomena, nekad mi zasmeta kada mi neko dobaci po koju vest o njemu. Sve u svemu, deo je mog zivota i kao takav, uvek ce u srcu biti neki chudan, ne definisani osecaj posvecen samo njemu.
Tri puta sam voleo iskreno, od srca i tri puta sam proziveo sve ovo.
A zashto sam se otvorio i ogolio dushu?
Pa, da sledeca izjava ne bi zvuchala kao fraza:
Vreme lechi sve!
sve to, samo spickano u mesec dana...
We have created lots of YouTube videos just so you can achieve [...]
The best flat phpBB theme around. Period. Fine craftmanship and [...]
All you need is right here. Content tag, SEO, listing, Pizza and spaghetti [...]
this should be fantastic. but what about links,images, bbcodes etc etc? [...]
Swap-in out addons, use only what you really need!