- 05 Jul 2007, 09:47
#840581
Mhm, volim da imam podrsku, sto ne znaci da je neophodna. U svakodnevnim stvarima, tj kod onih stvari koje sam vec nekad radila mi ne treba. Treba mi za neke stvari koje su nove, ok mi je da dobijem neki savet, iako cu verovatno raditi po svom i onako kako ja mislim da treba bez obzira, al mi je tu i tamo bitno da cujem necije misljenje. Inace, od matoraca dobijam podrsku kad njima to odgovara (sto je jako jako retko), a uglavnom ne. U stvari najvise mi treba podrska kad upadnem u depru pa ne mogu sama da se motivisem u dovoljnoj meri. Uglavnom mi je potrebno da mi neko kaze "ti to mozes", bez obzira sto znam da mogu, nekad mi je to potrebno i dovoljno da uletim u spid i odradim to kako treba. Druga stvar, nekad pod podrskom podrazumevam da nemam tu nekog ko ce da me obeshrabruje, osujecuje i demotivise.
Kako to izgleda u praxi, mhm. Ajde jedan mali ilustrativni primer. Ortak je otisao pre neki dan u inostranstvo na 2 ipo meseca, i ostavio mi gajbu da zivim tamo solo. E sad, ja nemam redovna primanja, a tamo takodje nemam mogucnost da perem ves i kuvam neku ozbiljniju hranu (ima resho) i nemam komp, jer je on poneo svoj laptop. Dakle od mojih mi je bilo potrebno da mi daju jedan komp da mogu da radim (imamo ukupno 8 na raznim gajbama, 4 se skoro uopste ne koriste) i neka blaga infuzija kesha (cisto da iznivelise tu razliku u ceni hrane) i generalni amin (za ostalo bih se sama snasla, ionako sama perem svoj vesh i sve to tako). Saopstim kevi da cu da zivim tamo a ona tuznim glasom kaze "Jao, nemoj!", jebote ko da sam joj srce ischupala, a matori kaze da mu dam par dana da razmisli koji komp da mi da (moj on ne koristi i taj sam htela)... Znaci bolest, podrska nula, i jos me zajebavaju. Kintu nisam ni pomenula, skontala sam da mi je lakse da jedem kod babe 1x dnevno (sto radim i ovako i onako) nego da se zajebavam s njima. Na kraju se jos nisam preselila tamo, zbog kompa uglavnom, trebacu da jurim caleta jos par dana, i da ga zovem tipa 8x dnevno, i da vilenim 200 na sat oko toga, sto me smara. Nisam im trazila da mi pomognu oko seljenja stvari, niti iceg slicnog, nisam ih pitala za savet oko opste organizacije (nikad nisam zivela bas sama), znaci trazila sam komp i amin i dobila kitu i materijal za maltretiranje. Mislim razumem ja da kevi treba neko ko ce da napravi rucak koji se ne sastoji od virshli i leba, da ljudski oriba kupatilo i kuhinju i usisa gajbu, da slusa njene probleme i daje joj savete oko nekih stvari vezanih za posao, i da caletu treba neko da se konsultuje oko nekih drugih stvari, ali nije u redu da se postave tako. Pritom mi nista osim tog kompa ne bi trebalo i bolela bi me patka sto keva reaguje ko zrtva holokausta da nisam ko izduvan balon ovih dana, nesto sam se generalno smorila i fali mi energije i za svakodnevne stvari.
Inace uglavnom dobijam podrsku od prijatelja, o nekim ozbiljnijim stvarima razgovaram sa njima, i njih pitam za savet, i to mi puno znaci, pogotovu sto ne mogu za takve stvari da se oslonim na matorce. Medjutim generalno sam navikla da nikoga ni za sta ne pitam, i da guram kako stignem.
Onako, generalno bi mi znacilo da kad nadjem neki super posao (honorarni, naravski) od matoraca dobijem neku pozitivniju reakciju od mlakog "dobro". Da mi ponekad daju neki suvisao savet i da ne moram da se za svaku sitnicu natezem s njima danima. Medjutim to je izgleda nemoguce.
Na kraju cu da ispizdim i kidnapujem taj komp. Pa nek se snalaze bez njega, ionako ga ne koriste uopste.
