Upravo sam pustio Subertov trio u Es duru op 100 i mogu da otvorim dusu i srce.
Moj zivot je zapravo veoma lak. A tesko mi je zbog toga, jer osecam da se silni potencijal za muku u mojoj dusi krije (kod saskice je situacina nesto bolja, u svakoj sisi po jedna muka se krije, a koliko sisa ima, bolje da je nije)
Sve nesto gledam okoli ljudi nesrecni, gladni, bolesni, gazde im iskljucuju nule na telefonima a ja te muke ne delim s njima i duboko patim zbog toga. Telefon i nemam, pa ne patim zbog nule; hranu berem sa drveca, pa sam uvek tako, nit' previse sit, nit' gladan.
A sta je sa onom pravom hudom nesrecom sto tisti srca i kotrlja nas stazom teskobnog zivota kao sto bogalj kotrlja svoja invalidska kolica? Nemam je. Nit koga da bijem, jer su ljudi oko mene strasno obzirni prema meni i pazljivi; cak se nude da tuku i moje pse mesto mene da se ja ne mucim, uvek me rasterete viska namestaja; zene imaju suvise mrsave zadnjice da bih mozda mogao da ih silujem, a tihe su dok vode ljubav, a razmatram i tu mogucnost ne bih li dospeo u zatvor i makar tamo bio nezadovoljan, te konektovan sa blistavim ljudskim rodom. Al' kad te baksuz tera i nece i nece, sta covek moze.
Skoro sam otkrio da je kisa inace kriva za sve (prekasno sam to shvatio) ali ni ona nije mogla u meni izazvati osecaj nezadovoljstva, jer ne pada cesto.
Stoga sam pribegao mastanju ne bih li sebe ucinio malko nesrecnim, makar malo i osetio se kao covek, posle toliko usamljenickih godina srece.
Zamisljam kao ja vozim auto (neki krsh kako bih bio sto nezadovoljniji + povecao verovatnocu da mi se neka nesreca dogodi ili izazovem sudar u saobracaju i slicno) I kao na semaforu se upalilo zuto, a ja shatro pritisnem kvacilo i ubacim rucicu menjaca u prvu brzinu; kada se na semaforu ukaza zeleno, lagano otpustam kvacilo i pocinjem da dodajem gas. I tada mi se motor ugasio. I ja kao opsujem u sebi, kad u tom trenutku zacuh sirenu automobila koji je stajao iza mog. Vozac trubi i trubi. Eto prilike. Ja se kao razbesnih, pa raskidah sigurnosni pojas i vikah: jebem ti mater da ti jebem i tebe i tvoj auto a i sve po spisku. To rekoh i kao podigoh pesnicu, te vozac pobeze.
Ah kako sam samo bio nesrecan, jer mi se auto pokvario, a uskoro su me i kao uhapsili, pa me ispituju i muce i sve tako. U ovom moru tisine konacno sam uspeo da pronadjem parce iskrene nesrece i osetim blazenstvo zbog toga.
Zivela nesreca!