- 23 Okt 2007, 16:18
#929778
Šta je HIV?
HIV je virus humane imunodeficijencije. Ulazak virusa u organizam najčešće izaziva povećenje telesne temperature sa povećanjem površnih limfnih žlezda, zapaljenjem ždrela, bolovima u mišićima i osipom po koži. U tom periodu po pravilu se ne mogu dokazati antitela na protein omotača virusa gp4I, koja su specifična za HIV i koja se najčešće mogu dokazati 4 do 6 nedelja posle infekcije, mada se kod nekoga pojava antitela razvija 6 do 16 nedelja posle infekcije. Ovaj period se naziva period prozora (window period), kada postoji infekcija, kada inficirani može da zarazi druge osobe a uobičajeno testiranje ne otkriva prisustvo antitela na gp4I. Ipak u ovom periodu može se dokazati prisustvo proteina p24, koji predstavlja antigen proteina jezgra virusa, i sa sigurnošću utvrditi infekcija sa HIV-om.
Infekcija sa HIV-om protiče nezapaženo, inficirani ne zna da je virus u njemu i da on može da ga prenese drugima. Iz stadijuma primarne infekcije prelazi se u stadijum asimptomske serokonverzije, kada mogu da se pokažu antitela na gp4I, a ne postoje nikakvi znaci koji bi ukazali da je osoba inficirana HIV-om. Ovaj stadijum može da traje godinama i on predstavlja najopasniji period za dalje prenošenje virusa i zaražavanje drugih osoba.
Osobine HIV-a:
- pripada familiji retroviridas, podfamiliji lentiviridas (infekcije izazvane ovim virusima imaju dugotrajan i lagan razvoj)
- pripada RNK virusima velicine 100-140 nm
- temperatura od 56°C ga inaktivise za 30 minuta
- osetljiv ja na jako visoke i na jako niske vrednosti pH (<3 i >10)
- natrijum hipohlorit 0,5 % ga inaktivise za 1 minut
- osetljiv je na uobičajena dezinfekciona sredstva (alkohol ga inaktiviše za par minuta)
- izdržava temperaturu do -70°C
- otporan je na UV i gama zrake
Šta je SIDA?
Sida je poslednji i najteži stadijum infekcije virusom humane imunodeficijencije (HIV). Klinički simptomi se javljaju u proseku posle nekoliko godina (7 do 10 pa i više) od infekcije, mada se u nekim slučajevima kada postoje i druge, pre svega polno prenosive infekcije, mogu ispoljiti i posle nekoliko meseci od infekcije. Najčešće se manifestuju generalizovanim povećanjem limfnih žlezda ispoljenih na vratu, i to naročito na zadnjem delu vrata i pazušnom predelu. Ovo stanje može potrajati više meseci kad počinju tzv. konstitucionalni simptomi side koji se karakterišu gubitkom telesne težine više od 10% od normalne, povećanjem telesne temperature preko 38°C, koja traje više od mesec dana, proliv koji traje kontinualno ili sa prekidom više od mesec dana, herpes na usnama ili genitalijama koji dugo traje i ponovo se javlja. Sve ovo je praćeno po pravilu, sa smanjenim brojem crvenih krvnih ćelija, krvnih pločica, belih krvnih ćelija, povećanjem koncentracije prozeina i to posebno imunoglobulina u krvi, kao i smanjenjem broja CD4 T limfocita u krvi. Javljaju se promene na centralnom nervnom sistemu i na perifernom nervnom sistemu koje dovode do teških poremećaja sa gubitkom mogućnosti orijentacije u vremenu i prostoru, neprepoznavanjem najbliže okoline. Razvijaju se razne vrste tzv. Oportunističkih infekcija.Tu spadaju infekcije sa protozoama Pneumocistys carinii, kriptokokoza, cripotosporiodoza, toxoplazmoza, koje izazivaju najveći procenat smrtnih ishoda u inficiranih sa HIV-om, zatim oboljenja izazvana uzrokovačem tuberkuloze, kao i netipičnim mikrobakterijama, teškim gljivičnim infekcijama, virusima iz grupe herpesa kao što je Citomegalo virus i Ebstein-Bar virus.
Smatra se da kada broj CD4 T limfocita u perifernoj krvi, sa oko 1000 mmł kod zdrave osobe, padne ispod 200 mmł, HIV infekcija prelazi u stadijum side, u kome se ispoljavaju svi glavni oblici infekcije i tumora.
Inkubacioni period
Iako je vreme od infekcije do stvaranja antitela najčešće 1-3 meseca, vreme od momenta infekcije do razvoja AIDS-a moze biti od manje od godinu do 15 godina i vise.
Ped prozora
Je vreme od momenta inficiranja do pojave antitela u krvi. Najčešće iznosi od 1 do 3 meseca, redje do 6 meseci.
Period zaraznosti
Počinje vrlo brzo nakon inficiranja i traje čitavog zivota. Infektivnost je visoka u početnom periodu nakon infekcije, a epidemiološki podaci govore da je vremenom sve veća, produbljivanjem imunodeficijencije, pojavom kliničkih simptoma i prisustvom drugih polno prenosivih bolesti.
Rezervoar i izvor zaraze
Čovek je jedini rezervoar i izvor infekcije. Iako je virus otkriven u skoro svim ljudskim sekretima, telesne tečnosti preko kojih je moguća transmisija su: krv, semena tečnost, vaginalni sekret, i majčino mleko. HIV se nalazi u velikoj koncentraciji i u cerebrospinalnoj tečnosti (likvor) kao i u ušnoj masti - cerumenu, ali je inficiranje preko njih praktično nemoguće zbog nepostojanja načina za transmisiju.
Putevi prenošenja
HIV se moze preneti: - seksualnim putem (nezaštićenim polnim odnosom sa HIV pozitivnom osobom) vaginalnim, analnim ili oralnim - preko zaražene krvi ili krvnih derivata - najčešce kod intra-venskog uzimanja narkotika - kada se koristi zajednički pribor - vertikalnom transmisijom (sa inficiranih majki na potomstvo), u toku trudnoće, za vreme porodaja (preko krvi) ili za vreme dojenja (preko mleka). Medutim, postoji šansa da se rodi HIV negativno dete i ako su roditelji HIV pozitivni. Uzrok tome jeste to sto virus HIV ne sadrži svaki spermatozoid pojedinačno vec semena tečnost u celini. Izmedju ostalog postoje i terapije koje smanjuju rizik radjanja HIV pozitivnog novorodjenčeta.
Osetljivost i otpornost
Prema HIV-u postoji opsta osetljivost, bez obzira na uzrast, pol ili rasu. Veliki rizik postoji za osobe koje se "rizično ponašaju", a pod "rizičnim ponašanjem" se podrazumeva osoba koja: - ne koristi kondom uvek i pri svakom polnom kontaktu, - ima vise seksualnih partnera ili ih često menja, - je sklona vezama "za jedno veče", - koristi zajednički pribor za pripremanje i ubrizgavanje droge, - bez zaštite dolazi u dodir sa ljudskom krvlju i sekretima (svaka krv se smatra zaraženom dok se ne dokaže suprotno).
Kako se sida sigurno NE prenosi:
-kašljanjem,
-kijanjem,
-rukovanjem,
-korišćenjem istog toaleta, peškira, čaša i pribora za jelo,
-boravkom u istoj prostoriji, školi, radnom mestu ili autobusu,
-pružanjem prve pomoći (osim ako se ne dolazi u direktan kontakt sa krvlju unesrećenog),
-hranom koju je spremila zaražena osoba, -kupanjem u istom bazenu sa zaraženom osobom,
-ubodom komarca.
Mogućnost lečenja side:
Jasno je da nije moguće ukloniti virus iz genoma inficiranog bez smrti ćelije u kojoj se virus nalazi a samim tim ni do izlečenja inficiranog HIV-om. Još uvek je sigurno da će svako ko je inficiran oboleti od side, a svako ko razvije punu sliku infekcije ili tumora će umreti. Sida je neizlečiva bolest za koju, za sada, ne postoje ni načini sprečavanja vakcijacijom ni načini izlečenja uklanjanjem virusa u inficiranih HIV-om.
