- 25 Dec 2006, 14:27
#664894
Pre nedelju dana sam se u gradu video sa drugom iz gimnazije, koji je veoma religiozan i konzervativan, pa mu iz tog razloga još nisam rekao da sam gej, premda dobar deo mog okruženja to već dugo vremena zna. Naprosto sam bio rešio da ispipavam puls još neko vreme i onda, kada mi se učini da sam ga dovoljno "pripremio", da mu kažem. Reč je o osobi do čijeg mi je prijateljstva veoma stalo, pa iz tog razloga uvek oklevam.
I tako, šetamo se nas dvojica Knezom, svratimo u Akademiju da pronađem poklon za sestru, a on za devojku i brata. Šetkamo po knjižari, gledamo knjige i ćaskamo, kad kod Taschenovih izdanja spazim nju - Tetku, ili kako je Andja777 jednom prilikom napisala: Tetka hysterica. Reč je o jednom poznaniku za koga je Karamela pojam muževnosti, i koji je, do pre godinu dana bio patološki poplašen svoje seksualnosti, pa se krio kao krtica, i za njega su znali samo oni koji su se sa njim jebali. Dakle, od onih klasičnih paćenika sa chata i Romea koji su navek tražili nešto diskretno i van scene i sl. sranja. Elem, ta T. hysterica odluči pre par meseci da joj je dosta sakrivanja i da će sada ceo svet da zna za nju. I autuje se tako roditeljima, i priredi im strahovit haos, oni su te veoma teško primili i meni se čini da su im odnosi trajno uništeni zbog Tetkinog nepromišljenog poteza, a onda se autovala svakoj osobi u svom okruženju, da bi došla (bukvalno) do stadijuma da se autuje i slučajnom prolazniku posle više od tri progovorene reči. Jednom sam Tetku zapravo čuo kako izgovara: ćao, ja sam gej...
Mis'im ribo, da se kontrolirati!
Daleko od toga da ja krijem svoju seksualnost, ali se prosto radi o tome da ne mislim da se to svakoga tiče. Ko treba da zna, zna. Spadam u ljude koji mogu da kažu da su "na sceni" (šta god to značilo) koliko god je to moguće. I nikada, ali nikada, ne bih mogao autovati nekoga.
I tako, mahnem joj i javim se, a ona, sva srećna (vidi mog prijatelja) dotrči, pruži mu ruku, predstavi se, i onda se okrene prema meni i na sav glas kaže: srceeeeeee, a gde ti je deeeečkoooo, kakav je to slatkiš! I zatim onako ljupko tetkinski mahne rukom (zaista mislim da je to neodoljivo slatko). I bilo bi neodoljivo slatko, da se moj drugar umalo nije onesvestio. Sada ne razgovaramo, jer njemu treba neko vreme da "svari" činjenicu da se godinama družio i poveravao jednom pederu.
A Tetka?
Ja je pitam, kako se usuđuje, odakle joj hrabrost, odakle joj petlja (za muda ne pitam), da me autuje nekom tek tako. Ona mi kaže da moram da se opustim i da nije prirodno biti autohomofobičan. Do pre mesec i po dana nije ni znala šta ta reč znači, sad je najednom postala Sv. Tetka lično!
Šta biste vi učinili u takvoj situaciji?
Mene nervira što me do juče klozetirana tetka pravi budalom, premda veze s mozgom nema. Nije toliko važno ni što me je autovala drugu, iako ne zna šta će se sada dogoditi sa našim prijateljstovm, već me više brine šta će se dogoditi kada autuje tako nekog kome je više stalo nego meni, i to pred mamom, tatom, sestrom...?
Zar je moguće da neko može biti toliko praznoglav i samoživ?
I tako, šetamo se nas dvojica Knezom, svratimo u Akademiju da pronađem poklon za sestru, a on za devojku i brata. Šetkamo po knjižari, gledamo knjige i ćaskamo, kad kod Taschenovih izdanja spazim nju - Tetku, ili kako je Andja777 jednom prilikom napisala: Tetka hysterica. Reč je o jednom poznaniku za koga je Karamela pojam muževnosti, i koji je, do pre godinu dana bio patološki poplašen svoje seksualnosti, pa se krio kao krtica, i za njega su znali samo oni koji su se sa njim jebali. Dakle, od onih klasičnih paćenika sa chata i Romea koji su navek tražili nešto diskretno i van scene i sl. sranja. Elem, ta T. hysterica odluči pre par meseci da joj je dosta sakrivanja i da će sada ceo svet da zna za nju. I autuje se tako roditeljima, i priredi im strahovit haos, oni su te veoma teško primili i meni se čini da su im odnosi trajno uništeni zbog Tetkinog nepromišljenog poteza, a onda se autovala svakoj osobi u svom okruženju, da bi došla (bukvalno) do stadijuma da se autuje i slučajnom prolazniku posle više od tri progovorene reči. Jednom sam Tetku zapravo čuo kako izgovara: ćao, ja sam gej...
Mis'im ribo, da se kontrolirati!
Daleko od toga da ja krijem svoju seksualnost, ali se prosto radi o tome da ne mislim da se to svakoga tiče. Ko treba da zna, zna. Spadam u ljude koji mogu da kažu da su "na sceni" (šta god to značilo) koliko god je to moguće. I nikada, ali nikada, ne bih mogao autovati nekoga.
I tako, mahnem joj i javim se, a ona, sva srećna (vidi mog prijatelja) dotrči, pruži mu ruku, predstavi se, i onda se okrene prema meni i na sav glas kaže: srceeeeeee, a gde ti je deeeečkoooo, kakav je to slatkiš! I zatim onako ljupko tetkinski mahne rukom (zaista mislim da je to neodoljivo slatko). I bilo bi neodoljivo slatko, da se moj drugar umalo nije onesvestio. Sada ne razgovaramo, jer njemu treba neko vreme da "svari" činjenicu da se godinama družio i poveravao jednom pederu.
A Tetka?
Ja je pitam, kako se usuđuje, odakle joj hrabrost, odakle joj petlja (za muda ne pitam), da me autuje nekom tek tako. Ona mi kaže da moram da se opustim i da nije prirodno biti autohomofobičan. Do pre mesec i po dana nije ni znala šta ta reč znači, sad je najednom postala Sv. Tetka lično!
Šta biste vi učinili u takvoj situaciji?
Mene nervira što me do juče klozetirana tetka pravi budalom, premda veze s mozgom nema. Nije toliko važno ni što me je autovala drugu, iako ne zna šta će se sada dogoditi sa našim prijateljstovm, već me više brine šta će se dogoditi kada autuje tako nekog kome je više stalo nego meni, i to pred mamom, tatom, sestrom...?
Zar je moguće da neko može biti toliko praznoglav i samoživ?