Originally posted by M M and I
I ja se svaki put, kad procitam tako nesto, zapitam koji qrac se zale..Ako su takvi mazohisti pa ostaju tamo gde im je jako lose, sta se zale? Ako im je tako lose u Nemackoj, Francuskoj, Americi ili pitaj boga gde drugde zasto se ne spakuju i ne vrate u Srbiju (eventualno u BiH i HR) ili odu ne neko trece mesto.
Ja sam ziveo pola godine u USA...nije mi se nesto narocito dopalo...nije mi bilo lose..ali nije ni dobro...Iako je trebalo da ostanem najmanje godinu dana, nakon jedva 6 meseci spakovao sam kofere i rekao God Bye Uncle Sam i vratio se u malu hladnu i dosadno Svedsku, gde je meni na licnom planu ipak bilo bolje...a nisam ostao u USA da kukam kako mi lose.
misli li se na nekoga specijalno ili uopsteno??
Ukoliko se aludira i na npr. mene, ja mislim da sam svojim postovima jasno napisao da se moje razocarenje ogranicava na ovaj grad u Pennsylvania-i koji niti sam za sebe odabrao niti sam imao izbora odbiti ga. Kada se odlazi u svet po "humanitarnim"-izbeglickim principima onda, ukoliko se ne radi o spajanju porodica ili sastajanju sa sponzorima, osobi biva odredjeno od te izbeglicke agencije (u sastavu IOM-a) gde i kako ce biti smestena. Dakle, znao sam da mi je Amerika pruzila sansu za useljenje, ali gde u Americi nisam znao do par dana pre avionskog leta. I bio sam zahvalan i radostan sto mi je data prilika da se uselim u Ameriku (nakon svih mogucih procedura i pregleda koji su trajali godinama).
Medjutim, uskoro sam uvideo da se mlade, neozenjene/neudate osobe (pogotovo strane!) tretiraju u ovom gradu s podozrenjem i sa ponizavajucim stavom, tipa "radi poslove koje amerkanci nece" (sto sam svojom mudroscu i dostojanstvom izbegao!), "zaboravi na koledze, skole i univerzitete jer nemas para da ih placas" (sto me jeste usporilo jer isprva bez green-card nisam mogao da apliciram ni za grants koje su ionako u Americi shkrte i tesko moguce za dobiti!), "doveli smo te samo da placas takse" (sto nisam niti mogu da izbegnem!) itd... Cinjenica jeste da vecina mladih i obrazovanih ljudi napusta ovaj grad nakon sto zavrse skole jer ovaj grad ima jako depresivnu ekonomsku situaciju -smesten usred tzv. "rust belt-a" (za one koji ne znaju sta znaci rust belt, neka se raspitaju!). Takodje sam saznao da jedan od razloga sto me je zapao ovaj grad i jeste ta depopulacija, sto znaci figurativno "posto drugi beze odavde, eto, tebe i tebi slicne smo doveli da popunis poslove i brojeve stanovnika."
Ja, da znam kako i gde biti smesten, u npr. NYC-ju, Boston-u, San Francisco-u, svakako da bih davnih, davnih dana bio tamo otisao! Na tome radim, ali tesko ide! Ja, da imam mogucnost (kao sto je M M and I ima za Svedsku) da odem u neku zapadnoevropsku zemlju, svakako, takodje, da bih davnih, davnih dana vec bio otisao tamo!
Lako je reci nekome "neka ide", kada ta osoba koja to kaze ima mogucnosti (a, kojim sticajem okolnosti, ja zaista ne znam!!) da ide gde hoce. Lako je, ali nije fer niti je dubokoumno promisljeno, deliti lekcije drugoj osobi (koje je ta osoba vec davno naucila i saznala!) bez poznavanja situacijskog background-a!
A, razloge, koji mi govore da ni u ludilu se ne treba vracati u zemlje ex-Yu, necu ovde ni da pominjem opet jer je vise i suvisno trositi reci na njih!
I, najveca mi je zelja kada bih mogao da pomognem nekom/nekoj nasoj meni kompatibilnoj osobi da dodje ovde da se meni pridruzi. No, pitanje je da li bi htela ta osoba, da makar i zapocne u ovom gradu, a pre svega da li je moguce da na ovaj nacin pomognem toj osobi (tu mislim na americku imigracionu birokratiju koja je unazad 5 godina postala neizdrzljivo arogantna i nepravedna!)
A, svakako, da bih hteo kada bih mogao jer zajedno (i to, podrazumevam kao cimer- zajedno, ne nuzno ista vise od toga!) je sve lakse!