- 20 Okt 2006, 17:07
#601392
Живот ограничен на 500 метара !!!
Ораховац и Велика Хоча су српска села у општини Призрен, где живи око 1.200 Срба и Црногораца.
Пре лета 1999. године било их је много више, али се већина, поготово млађих мештана, одселила. Сада, број младих између 14 и 18 година, у оба села не прелази сто.
Они имају сасвим другачије проблеме од својих вршњака, који живе ван покрајине, а као највећи истичу - слободу кретања.
30 ђака у четири разреда гимназије
Шеснаестогодишњу Тијану Столић из Ораховца затичем у суседном селу Велика Хоча, у које каже долази, јер ту има више њених вршњака.
Она похађа другу годину гимназије у свом селу, а укупан број ђака у све четири године је тридесет:
- Сви се мђусобно знамо. Када одемо негде, мало нам изгледа чудно. У Ораховцу имамо мањи простор него што је овде у Великој Хочи. У мом селу имамо простор од петсто метара, једну цркву и куће у њеној близини. Само ту можемо да се крећемо.
Тијана каже да један километар пута, од Ораховца до Велике Хоче никада није прешла пешке у протеклих седам година.
Млади, и вршњаци за дружење
Осим школе и пар кафића, млади немају друга места за дружење.
Тијана често борави код родјака у централној Србији и овако објашњава разлике у свакодневном животу.
- Тамо имаш више другова и другарица, можеш кад год хоћеш да одеш негде и да се вратиш, значи све ти је слободно. Мђјутим, овде мораш у осам да будес кући, још сад рано падне мрак и то је ужас.
Тијани највише недостаје слобода, са чим се слаже и осамнаестогодишњи Добросав, путник из Велике Хоче.
- Недостаје ми то, што као прво немам слободу кретања. Друго…љубав, нема толико девојака овде, нема омладине, више има старијих људи.
Без обзира сто му како каже, недостају слобода И љубав, Добросав нема намеру да иде из свог места.
- Мало је досадно, то јесте, али ипак је боље у свом месту, него било где да оде човек. Место где си рођен, воли се највише на свету, бар је за мене то тако. Не бих могао да одем са ових простора никад. Овде знам сваког какав је човек, да ли треба да се дружим с неким или не. Ипак, село к’о село…
Ектремисти још прете, Срби 'огуглали' !!!
С обзиром да је из Ораховца и Велике Хоче киднаповано више Срба, запаљене су куће, а претње екстремних Албанаца и даље постоје, Добросава питам, да ли се боји да живи у таквом окружењу.
- Ми смо огуглали на то, нема више ни страха за нас. Пуцањ пушке ништа не представља више, све је то прешло у навику. Ако буде неком нешто, биће и мени, од тога не могу да побегнем. Значи, свакога чека његова судбина.
Тијана: позив младима из Србије
Тијана Столић са пчетка прице каже, да би волела када би млади људи из уже Србије, долазили у посете Ораховцу и Великој Хочи.
- Сви ми, деца са Косова, волимо да се друзимо са њима. Ми нисмо криви за ово сто се десило овде. Волели би да нас они некад посете, да долазе и да се дружимо.
Иначе, у оба села се сваке школске године уписује све мање основаца, јер их родитељи углавном шаљу код родјака ван Косова, сматрајући да њихови животни услови нису добри ни за кога а поготово не за децу. (ББЦ)
Шта мислите о животу наших сународника ан Космету - клик у анкети, поруке увек добродошле овде !!!
Хвала !!!
Ораховац и Велика Хоча су српска села у општини Призрен, где живи око 1.200 Срба и Црногораца.
Пре лета 1999. године било их је много више, али се већина, поготово млађих мештана, одселила. Сада, број младих између 14 и 18 година, у оба села не прелази сто.
Они имају сасвим другачије проблеме од својих вршњака, који живе ван покрајине, а као највећи истичу - слободу кретања.
30 ђака у четири разреда гимназије
Шеснаестогодишњу Тијану Столић из Ораховца затичем у суседном селу Велика Хоча, у које каже долази, јер ту има више њених вршњака.
Она похађа другу годину гимназије у свом селу, а укупан број ђака у све четири године је тридесет:
- Сви се мђусобно знамо. Када одемо негде, мало нам изгледа чудно. У Ораховцу имамо мањи простор него што је овде у Великој Хочи. У мом селу имамо простор од петсто метара, једну цркву и куће у њеној близини. Само ту можемо да се крећемо.
Тијана каже да један километар пута, од Ораховца до Велике Хоче никада није прешла пешке у протеклих седам година.
Млади, и вршњаци за дружење
Осим школе и пар кафића, млади немају друга места за дружење.
Тијана често борави код родјака у централној Србији и овако објашњава разлике у свакодневном животу.
- Тамо имаш више другова и другарица, можеш кад год хоћеш да одеш негде и да се вратиш, значи све ти је слободно. Мђјутим, овде мораш у осам да будес кући, још сад рано падне мрак и то је ужас.
Тијани највише недостаје слобода, са чим се слаже и осамнаестогодишњи Добросав, путник из Велике Хоче.
- Недостаје ми то, што као прво немам слободу кретања. Друго…љубав, нема толико девојака овде, нема омладине, више има старијих људи.
Без обзира сто му како каже, недостају слобода И љубав, Добросав нема намеру да иде из свог места.
- Мало је досадно, то јесте, али ипак је боље у свом месту, него било где да оде човек. Место где си рођен, воли се највише на свету, бар је за мене то тако. Не бих могао да одем са ових простора никад. Овде знам сваког какав је човек, да ли треба да се дружим с неким или не. Ипак, село к’о село…
Ектремисти још прете, Срби 'огуглали' !!!
С обзиром да је из Ораховца и Велике Хоче киднаповано више Срба, запаљене су куће, а претње екстремних Албанаца и даље постоје, Добросава питам, да ли се боји да живи у таквом окружењу.
- Ми смо огуглали на то, нема више ни страха за нас. Пуцањ пушке ништа не представља више, све је то прешло у навику. Ако буде неком нешто, биће и мени, од тога не могу да побегнем. Значи, свакога чека његова судбина.
Тијана: позив младима из Србије
Тијана Столић са пчетка прице каже, да би волела када би млади људи из уже Србије, долазили у посете Ораховцу и Великој Хочи.
- Сви ми, деца са Косова, волимо да се друзимо са њима. Ми нисмо криви за ово сто се десило овде. Волели би да нас они некад посете, да долазе и да се дружимо.
Иначе, у оба села се сваке школске године уписује све мање основаца, јер их родитељи углавном шаљу код родјака ван Косова, сматрајући да њихови животни услови нису добри ни за кога а поготово не за децу. (ББЦ)
Шта мислите о животу наших сународника ан Космету - клик у анкети, поруке увек добродошле овде !!!
Хвала !!!