- 18 Okt 2006, 18:05
#599558
Prošlo je nešto više od 4 meseca od kako sam se outovao svojoj majci i ocu. Od tada pa do danas dosta stvari se promenilo, ali su se pojvile i nove dileme i odluke koje treba doneti.
Naime, više ne moram od svojih da skrivam gde se nalazim i sa kim provodim vreme. Jednostavno im kažem da idem kod dečka i to je to. Majka o tome još uvek ćuti i pokušava da se pravi kao da ništa ne zna, dok ocu najnormalnije mogu da kažem gde sam i sa kim.
Međutim, njima (ocu, pre svega) još uvek smeta kada po 5 ili više dana provedem kod dečka i ne dolazim kući. Možda bi to donekle bilo normalno da imam 15 godina a ne 23 i da nisam zaposlen a ja već uveliko radim te ne moraju da me finansiraju ni za šta više (čak i školovanje sam plaćam).
Jednostavno, otac želi da se ja odlučim - 1) ili živim sa njima u stanu (što znači da ne mogu samo povremeno boraviti tu); 2) ili ću se preseliti i živeti gde god hoću. Od same pomisli na ponovni 24-voročasovni život sa njima se naježim, a za opciju br 2 još uvek nemam mogućnosti (ne mogu plaćati školovanje i stanovanje).
Dakle, ne znam šta mi je činiti i šta bi u ovom trenutku bilo najpametnije da uradim? Razmišljao sam da odem i kod psihološkinje jer mi je pre 4 meseca kada sam bio kod nje (zbog outovanja) rekla da će mi prilikom osamostaljivanja biti ponovo potreban savet stručnog lica...
Naime, više ne moram od svojih da skrivam gde se nalazim i sa kim provodim vreme. Jednostavno im kažem da idem kod dečka i to je to. Majka o tome još uvek ćuti i pokušava da se pravi kao da ništa ne zna, dok ocu najnormalnije mogu da kažem gde sam i sa kim.
Međutim, njima (ocu, pre svega) još uvek smeta kada po 5 ili više dana provedem kod dečka i ne dolazim kući. Možda bi to donekle bilo normalno da imam 15 godina a ne 23 i da nisam zaposlen a ja već uveliko radim te ne moraju da me finansiraju ni za šta više (čak i školovanje sam plaćam).
Jednostavno, otac želi da se ja odlučim - 1) ili živim sa njima u stanu (što znači da ne mogu samo povremeno boraviti tu); 2) ili ću se preseliti i živeti gde god hoću. Od same pomisli na ponovni 24-voročasovni život sa njima se naježim, a za opciju br 2 još uvek nemam mogućnosti (ne mogu plaćati školovanje i stanovanje).
Dakle, ne znam šta mi je činiti i šta bi u ovom trenutku bilo najpametnije da uradim? Razmišljao sam da odem i kod psihološkinje jer mi je pre 4 meseca kada sam bio kod nje (zbog outovanja) rekla da će mi prilikom osamostaljivanja biti ponovo potreban savet stručnog lica...