Originally posted by bojandjo
Originally posted by Storm
Vizuelna umetnost.
I da ne spominjem Hičkokov MekGafin...
e odlično da si spomenuo hičkoka - on je baš pravi primer savršenog spoja visokopromišljene vizuelnosti (tako precizni kadrovi u svakom smislu još uvek nisu prevazidjeni!) i dobrog scenarija
a mekgafin je baš narativni trik, zar ne?
Ja većinu filmskih zapleta doživljavam kao MekGafin.
Sećam se da je Hičkok to objašnjavao na primeru "Ozloglašene", na primeru one scene gde nešto iscuri iz nekih flaša u podrumu. Hteo je da kaže da publici uopšte nije bitno o čemu se radi, hoće samo da vide Ingrid Bergman i Keri Granta, i osete napetost.
I stvarno, to što je curelo iz flaša je bio čini mi se uranijum ili nešto slično, pa je to ona valjda strpala u džep ...
Ali to je nivo opšteg narativnog zapleta, a Hičkok je imao savršene dijaloge, i u tom smislu priču.
A u vizuelnom smislu je posebno kompleksan, ali ključ cele priče kod njega je montaža.