Vertikalan rascep posebnosti dozivljaja jedne ogromne traume kada je trebalo pri libijskim jedinicama da skacem iz aviona i nabodem se na pustinjski siljak crvenoga satora osame bin ladena.
S toga jedan fragment moje osobene licnosti karakterisan je osecanjem superiornosti i mesijanske identifikacije sto je rezultat fuzije mene i mog caleta koji me je idealizovao i podupirao moju grandioznost saljuci me kod bin ladena na trening pada iz aviona
Posto nisam smela da skocim iz aviona, doslo je do rascepa kompleksa neintegrisanog u ostatak licnost koja je ostala u avionu. To mi omogucava, da dok pisem na forumu, da iskusim sve aspekte svog autenticnog sebstva (pre i posle skakanja) kojih sam lisena usled kukavicke odluke da ostanem u avionu i osecaj krivice koji nije imanirao iz nezavisnog sebstva nego iz sebstva koje je samo dodatak sebstvu moga oca. Psihoterapijom za teroriste, kroz analiticki rad sam se usredotochila na otkrivanje horizontalnog (podsvesnog) materijala koji podcrtava moje svesno iskustvo sebstva sto vodi kao autentichnijem osecaju identiteta. Kao terapija propisana mi je mantra koju ponavljam 230 x dnevno pred ogledalom: Ma kao da sam skochila. ma kao da sam skochila (izgovarati tihim, zagrobnim glasom) I to me smiruje, kao i moj odraz u ogledalu.