- 14 Sep 2006, 13:53
#574852
Beograd preplavljen teretanama i fitnes centrima u kojima èesto rade nestruène osobe
Sport mo¾e da ubije
ako se ne kontroli¹e
Èovek koji ve¾ba je kao pacijent, a trener kao lekar. Ali to ne znaèi da neko mo¾e posle odreðenog vremena smatrati da i on mo¾e da obavlja ovaj posao. To bi bilo isto kao kada bi pacijent posle nekoliko meseci leèenja mislio da zna kako to njegov lekar radi, pa da mo¾e i on sam da poène da leèi - upozorava profesor Stanimir Stojiljkoviæ
BEOGRAD - Fizièko ve¾banje veæ odavno kod nas nije samo moda za ¹to lep¹om figurom nego i potreba koju nameæe savremen naèin ¾ivota. Svakodnevne obaveze praæene stresom, nepravilnom ishranom i sedenjem stvorili su potrebu za ve¾banjem. S poveæanjem broja ljudi koji u potrazi za zdravljem ili lepom figurom odlaze u sportske ve¾baonice raste i broj teretana, aerobik sala, fitnes centara.
Iako je za svaku pohvalu to ¹to ovi objekti nièu "kao peèurke posle ki¹e", struènjaci se sla¾u da najpre treba obratiti pa¾nju na to ko vodi sportske programe. Mnogo je lepih i savremeno opremljenih prostora, ali, na¾alost, nije redak sluèaj da programe za ve¾banje ne vode struèni ljudi, pa se tako ponekad ono mo¾e pretvoriti u svoju suprotnost.
- Fizièko ve¾banje je kao lek, ako se pravilno i dobro dozira od njega èovek mo¾e imati koristi. U suprotnom mo¾e da ubije - ka¾e za Glas prof. Stanimir Stojiljkoviæ, docent na Fakultetu za sport i fizièku kulturu.
Situacija u ovoj oblasti je prilièno ¹arolika, a èesto se mo¾e èuti da nestruèni ljudi vode programe, koji na taj naèin ne mogu biti u funkciji zdravlja i lepote. Na¾alost, i ovde je presudan finansijski faktor, pa se mnogi opredeljuju za jeftinije varijante sportskih aktivnosti, ne pitajuæi za struèno obrazovanje instruktora. Onda i ne èudi da u prestonici balerina vodi fitnes program, a student psihologije radi kao ko¹arka¹ki trener.
Praksa je pokazala i da biv¹i sportisti sve èe¹æe postaju treneri, ali struènjaci u toj oblasti smatraju da to ne mora da bude pravilo.
- Prvo ¹to treba proveriti kada se poène sa ve¾banjem jeste ko radi u toj ve¾baonici. Tek posle sledi utisak koji na nas ostavlja izgled i opremljenost prostora u kojem æemo ve¾bati. Nije pravilo, ali ipak treba znati da u veæim fitnes centrima radi vi¹e kvalitetnih i kvalifikovanih instruktora - ka¾e Stojiljkoviæ.
On istièe da instruktorski rad podrazumeva struèan kadar, ne samo u sportskom smislu nego i struènjake koji su u okviru nastave Fakulteta fizièke kulture ili Vi¹e trenerske ¹kole savladali predmete metodike, psihologije, pedagogije. Svaka osoba je individua za sebe i prema njegovim reèima, rad nije kvalitetan ako su grupe velike, ¹to je kod nas èest sluèaj.
- Sportista koji ve¾ba je kao pacijent, a trener kao lekar. Ali to ne znaèi da neko mo¾e posle odreðenog vremena ve¾banja smatrati da i on mo¾e obavljati ovaj posao. To bi bilo kao kada bi pacijent posle nekoliko meseci leèenja mislio da zna kako to njegov lekar radi, pa da mo¾e i on poèeti da leèi - istièe Stojiljkoviæ.
Ono ¹to se nekada kod nas zvalo aerobik danas se razgranalo na niz aerobnih programa, po ugledu na ono ¹to se radi u svetu. To su aerobni grupno voðeni programi, koji su, po reèima, struènjaka najbolji kada se kombinuju sa jo¹ jednom sportskom aktivno¹æu. Profesor Stojiljkoviæ obja¹njava da se aerobnim ve¾bama povoljno utièe na rad srca.
Takve ve¾be uglavnom rade mlaði ljudi, dok oni u srednjim i zrelim godinama pokretljivost i istezanje mogu postiæi na jogi, pilatesu, streèingu jer ove aktivnosti ne podrazumevaju puno skakanja i trèanja. Savet profesora Stojiljkoviæa za postizanje dobrog zdravlja, lepote i korekcije telesne te¾ine je kombinacija aerobnih ve¾bi i teretane uz pravilnu ishranu. I pre svega, odabir ve¾baonice sa struènim kadrom jer se u suprotnom, smatra on, mo¾e negativno uticati ne samo na fizièki izgled, nego i direktno na zdravlje, upravo preko lo¹e kontrole funkcije rada srca.
Mo¾e i koji kilogram vi¹ka
Trend u fizièkom izgledu je zdravo, zategnuto telo, ni suvi¹e mr¹avo, niti s vi¹kom kilograma. Kako ka¾e profesor Stojiljkoviæ, lepo je kada se kod ¾ena ponekada vidi neki mi¹iæ, kada one deluju uravnote¾eno, a fizièki su negde na zlatnoj sredini. On smatra da nije problem èak i neki kilogram vi¹ka, ali ukoliko telo nije "zapu¹teno".
Koji sport izabrati?
Posebnu pa¾nju roditelji treba da obrate gde i kod koga im deca treniraju. Kako ka¾e Stojiljkoviæ, detetu ne treba nametati ¹ta æe trenirati, ali ga sugestijom treba usmeravati. Na DIF-u radi se testiranje za graðanstvo, gde se kroz psiholo¹ke i testove funkcionalne sposobnosti ljudi usmeravaju koji sport bi im najvi¹e "legao".
Fitnes i po vi¹e stotina evra
Ve¾baonicu, teretanu, fitnes centar mo¾e otvoriti bilo koje lice sa zavr¹enom srednjom ¹kolom, ali Zakon propisuje da struèni rad mo¾e obavljati samo struèno lice. Ipak, rad ovih objekata je retko kontrolisan na taj naèin, a i kaznene odredbe nisu mnogo obavezujuæe za prekr¹ioce. Inaèe, najpovoljnija varijanta ve¾banja u prestonici kreæe se oko 1.000 do 2.000 dinara za osam treninga meseèno, a te cifre penju se i do fantastiènih suma u fensi fitnes centrima, gde se cene kreæu od 70 do 100 pa i vi¹e stotina evra meseèno.
Sport mo¾e da ubije
ako se ne kontroli¹e
Èovek koji ve¾ba je kao pacijent, a trener kao lekar. Ali to ne znaèi da neko mo¾e posle odreðenog vremena smatrati da i on mo¾e da obavlja ovaj posao. To bi bilo isto kao kada bi pacijent posle nekoliko meseci leèenja mislio da zna kako to njegov lekar radi, pa da mo¾e i on sam da poène da leèi - upozorava profesor Stanimir Stojiljkoviæ
BEOGRAD - Fizièko ve¾banje veæ odavno kod nas nije samo moda za ¹to lep¹om figurom nego i potreba koju nameæe savremen naèin ¾ivota. Svakodnevne obaveze praæene stresom, nepravilnom ishranom i sedenjem stvorili su potrebu za ve¾banjem. S poveæanjem broja ljudi koji u potrazi za zdravljem ili lepom figurom odlaze u sportske ve¾baonice raste i broj teretana, aerobik sala, fitnes centara.
Iako je za svaku pohvalu to ¹to ovi objekti nièu "kao peèurke posle ki¹e", struènjaci se sla¾u da najpre treba obratiti pa¾nju na to ko vodi sportske programe. Mnogo je lepih i savremeno opremljenih prostora, ali, na¾alost, nije redak sluèaj da programe za ve¾banje ne vode struèni ljudi, pa se tako ponekad ono mo¾e pretvoriti u svoju suprotnost.
- Fizièko ve¾banje je kao lek, ako se pravilno i dobro dozira od njega èovek mo¾e imati koristi. U suprotnom mo¾e da ubije - ka¾e za Glas prof. Stanimir Stojiljkoviæ, docent na Fakultetu za sport i fizièku kulturu.
Situacija u ovoj oblasti je prilièno ¹arolika, a èesto se mo¾e èuti da nestruèni ljudi vode programe, koji na taj naèin ne mogu biti u funkciji zdravlja i lepote. Na¾alost, i ovde je presudan finansijski faktor, pa se mnogi opredeljuju za jeftinije varijante sportskih aktivnosti, ne pitajuæi za struèno obrazovanje instruktora. Onda i ne èudi da u prestonici balerina vodi fitnes program, a student psihologije radi kao ko¹arka¹ki trener.
Praksa je pokazala i da biv¹i sportisti sve èe¹æe postaju treneri, ali struènjaci u toj oblasti smatraju da to ne mora da bude pravilo.
- Prvo ¹to treba proveriti kada se poène sa ve¾banjem jeste ko radi u toj ve¾baonici. Tek posle sledi utisak koji na nas ostavlja izgled i opremljenost prostora u kojem æemo ve¾bati. Nije pravilo, ali ipak treba znati da u veæim fitnes centrima radi vi¹e kvalitetnih i kvalifikovanih instruktora - ka¾e Stojiljkoviæ.
On istièe da instruktorski rad podrazumeva struèan kadar, ne samo u sportskom smislu nego i struènjake koji su u okviru nastave Fakulteta fizièke kulture ili Vi¹e trenerske ¹kole savladali predmete metodike, psihologije, pedagogije. Svaka osoba je individua za sebe i prema njegovim reèima, rad nije kvalitetan ako su grupe velike, ¹to je kod nas èest sluèaj.
- Sportista koji ve¾ba je kao pacijent, a trener kao lekar. Ali to ne znaèi da neko mo¾e posle odreðenog vremena ve¾banja smatrati da i on mo¾e obavljati ovaj posao. To bi bilo kao kada bi pacijent posle nekoliko meseci leèenja mislio da zna kako to njegov lekar radi, pa da mo¾e i on poèeti da leèi - istièe Stojiljkoviæ.
Ono ¹to se nekada kod nas zvalo aerobik danas se razgranalo na niz aerobnih programa, po ugledu na ono ¹to se radi u svetu. To su aerobni grupno voðeni programi, koji su, po reèima, struènjaka najbolji kada se kombinuju sa jo¹ jednom sportskom aktivno¹æu. Profesor Stojiljkoviæ obja¹njava da se aerobnim ve¾bama povoljno utièe na rad srca.
Takve ve¾be uglavnom rade mlaði ljudi, dok oni u srednjim i zrelim godinama pokretljivost i istezanje mogu postiæi na jogi, pilatesu, streèingu jer ove aktivnosti ne podrazumevaju puno skakanja i trèanja. Savet profesora Stojiljkoviæa za postizanje dobrog zdravlja, lepote i korekcije telesne te¾ine je kombinacija aerobnih ve¾bi i teretane uz pravilnu ishranu. I pre svega, odabir ve¾baonice sa struènim kadrom jer se u suprotnom, smatra on, mo¾e negativno uticati ne samo na fizièki izgled, nego i direktno na zdravlje, upravo preko lo¹e kontrole funkcije rada srca.
Mo¾e i koji kilogram vi¹ka
Trend u fizièkom izgledu je zdravo, zategnuto telo, ni suvi¹e mr¹avo, niti s vi¹kom kilograma. Kako ka¾e profesor Stojiljkoviæ, lepo je kada se kod ¾ena ponekada vidi neki mi¹iæ, kada one deluju uravnote¾eno, a fizièki su negde na zlatnoj sredini. On smatra da nije problem èak i neki kilogram vi¹ka, ali ukoliko telo nije "zapu¹teno".
Koji sport izabrati?
Posebnu pa¾nju roditelji treba da obrate gde i kod koga im deca treniraju. Kako ka¾e Stojiljkoviæ, detetu ne treba nametati ¹ta æe trenirati, ali ga sugestijom treba usmeravati. Na DIF-u radi se testiranje za graðanstvo, gde se kroz psiholo¹ke i testove funkcionalne sposobnosti ljudi usmeravaju koji sport bi im najvi¹e "legao".
Fitnes i po vi¹e stotina evra
Ve¾baonicu, teretanu, fitnes centar mo¾e otvoriti bilo koje lice sa zavr¹enom srednjom ¹kolom, ali Zakon propisuje da struèni rad mo¾e obavljati samo struèno lice. Ipak, rad ovih objekata je retko kontrolisan na taj naèin, a i kaznene odredbe nisu mnogo obavezujuæe za prekr¹ioce. Inaèe, najpovoljnija varijanta ve¾banja u prestonici kreæe se oko 1.000 do 2.000 dinara za osam treninga meseèno, a te cifre penju se i do fantastiènih suma u fensi fitnes centrima, gde se cene kreæu od 70 do 100 pa i vi¹e stotina evra meseèno.
