Bootstrap Framework 3.3.6

[Daliborka]

Prolece dolazi

Prolece dolazi, pticica mili poj
Ja zalim, dragane, sto vise nisi moj

Dodji i vrati se
za tobom zudim, ceznem ja
Da nisam srela te
bila bih srecnija

Zasto si lagao da sam ti jedina
i meni kleo se da sam ti najdraza

Dodji i vrati se
za tobom zudim, ceznem ja
Da nisam srela te
bila bih srecnija

Kriva sam bila ja sto sam te ljubila
svoj zivot trovala, a ti si neveran

Dodji i vrati se
za tobom zudim, ceznem ja
Da nisam srela te
bila bih srecnija

[Simor]

Pal Bender - Kralj se obukao

Ruše li ovu ku?u ili grade?
Nigde nikog, nagomilane cigle.
Kiša, vetar a potom sunce
zatim ponovo: itd.
Kupujem kartu, putujem. Bilo kako bilo:
napredujem.

Klija seme
slogovi postaju re?i: ma-ma, ta-ta.
I onda jednog lepog dana
izaðe de?ak na ?ošak
da vidi povorku
sa golim kraljem na ?elu.
Nema povorke, ni kralja, ali tu je ?ošak, tu je
de?ak.

Sada ve?: ako niko nikad više
jednog dana
ja ?u i tada rado da umrem.
Itd. itd. - rekao bih.
Ako nema ku?e, nije potrebna ni brava.
Ako kralj nije golišav, šta da uzvikne de?ak?
Odogovor može biti samo jedan:
za tim odgovorom tragam.

[Ulix]

Pesma
(Nikita Stanesku)

Kazi mi, kad bih te jednom zgrabio
i stopala ti izljubio,
ne bi li posle toga malko hramala
u strahu da mi poljubac ne zgnjecis.

[Swanheart]

Sima Pandurovi?-"Žena"


Ja sam svoju dušu u tvoj život preno,
i sve tvoje mane,grehe i vrline
zavoleo tamnom straš?u,draga ženo,
straš?u radi koje živi se i gine.

Ti si svetlost moje radosti i tuge
i molitva ?ista srca u samo?i,
radost mojih snova u bojama duge,
vera moga bi?a u danu i no?i.

Kad pri?eš?e doðe duše koju zvona
zovu ve?nom carstvu ?istote i mira,
ti si moje vere velika Madona
pred kojom se celi iz svetog putira.

Što živimo duže,vezani smo ?vrš?e,
ti si tamna ?ežnja nagona i žudi,
i razblude moje,kad na meni drš?e sve,
pohota se po?inje da budi.

Kad instikt sa sveš?u po?ne da se bori,
kad se vani prospe mese?ina bela,
crven plamen mojih strasti uvek gori
na grešnom oltaru tvog mirisnog tela.

I sto tamnih veza u nama se spaja
veza ranih snova o ve?noj lepoti,
veza našom decom,radosti i vaja,
i perverzne strasti i duše i ploti.

[Swanheart]

Dis-"Nirvana"

Nocas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari,
Prilazili k meni kao zrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.

Nocas su me pohodila mora,
Sva usahla, bez vala i pene,
Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene.

Nocas me je pohodila sreca
Mrtvih dusa, i san mrtve ruze,
Nocas bila sva mrtva proleca,
I mirisi mrtvi svuda kruze.

Nocas ljubav dolazila k meni,
Mrtva ljubav iz sviju vremena,
Zaljubljeni, smrcu zagrljeni
Pod poljupcem mrtvih uspomena.

I sve sto je postajalo ikad,
Svoju senku sve sto imadjase,
Sve sto vise javiti se nikad,
Nikad nece - k meni dohodjase.

To su bili umrli oblaci,
Mrtvo vreme s istorijom dana,
Tu su bili poginuli zraci,
Svu selenu pritisnu nirvana.

I nirvana imala je tada
Pogled koji nema ljudsko oko,
Bez oblaka, bez srece, bez jada,
Pogled mrtav i prazan duboko.

I taj pogled, k`o kam da je neki,
Padao je na mene i snove,
Na buducnost, na prostor daleki,
Na ideje, i sve misli nove.

Nocas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari,
Prilazili k meni kao zrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.

[Tot]

De?ko sklada devi?anskog
Želim te a ti ne mariš
Ne vidiš da mojoj si
Duši uzdonoša ti.

Za Kleobulom ja žudim
Za Kleobulom sam pomaman
Kleobula okom gutam.

Anakreont

[Tot]

Kralju, što se s devoja?kim
Erosom, ?arnim nimfama,
S grimiznom Afroditom
Šališ uglas i pohodiš
Gorske ?uke uznesene-
Molim te uz preklon: Doði
Milostiv i blagorodno ?uj klicanje daleko.
Kleobulu valjan budi
Tuma?, da meni ?eznu?e
Odobri Dionise

Anakreont

[Daliborka]

Godinama unazad imam jednu svesku u koju, u naletima inspiracije, belezim stihove koji mi padnu na pamet. Do sada imam oko 150 napisanih pesama, sto je dovoljno za objavljivanje zbirke.
Ono sto pisem bi se moglo nazvati PRIMENJENOM UMETNOSCU, jer mislim da bi se ovi moji stihovi mogli zaodenuti u neko muzicko ruho, a posle i otpevati.

Za ovu temu sam izdvojila dve moje pesme:

JOS UVEK SI MOJE SRCE

Zasto nisi tu, tu kraj mene
da me grlis, da me mazis
Kazi sreco, sta je s tobom
zasto meni ne dolazis ?

Jos uvek si moje srce
moje srce, moja sena
Mogu da mi uzmu sve
ali tebe ne...

Zelim da si moj, kao nekad
dok su zvezde za nas sjale
Kada su mi tvoje usne
"Ja te volim" saputale

Zasto nisi tu, dok te zelim
da sa tobom noci delim
Da mi budes zlatno sunce
da si sa mnom kad pozelim

*************************
OSMEHA MI DEVOJACKOG

Osmeha mi devojackog
usana mi rumenih
Od kad smo se posvadjali
sve se lomi u meni

Jos se nisam nasmejala od naseg rastanka
da l` te volim il` ne volim, mislim bez prestanka

Znam da sam te povredila
zaljubljeni grese svi
Al` u srcu devojackom
jedini si covek ti

Mislila sam prebolecu
kao mnogo puta pre
Od kada si otisao
stalno placem zbog tebe

[Dina]

Trenuci

Kada bih svoj zivot mogao ponovo da prozivim.
Pokusao bih u sledecem da napravim vise gresaka,
ne bih se trudio da budem tako savrsen, opustio bih se vise.
Bio bih gluplji nego sto bejah, zaista,
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji cistunac.
Vise bi se izlagao opasnostima, vise putovao,
vise sutona posmatrao, na vise planina popeo, vise reka preplivao.
Isao bih na jos vise mesta na koja nikad nisam otisao,
jeo manje boba a vise sladoleda, imao vise stvarnih,
a manje izmisljenih problema.

Ja sam bio od onih sto razumno i plodno prozive
svaki minut svog zivota; imao sam, jasno, i casaka radosti.
Ali kad bih mogao nazad da se vratim, tezio bih samo dobrim trenucima.
Jer ako ne znate, zivot je od toga sacinjen, od trenova samo;
nemoj propustati sada.

Ja sam bio od onih sto nikad nigde nisu isli bez toplomera,
termofora, kisobrana i padobrana;
kada bih opet mogao da zivim, laksi bih putovao.

Kada bih ponovo mogao da zivim,
s proleca bih poceo bosonog da hodam i tako isao do kraja jeseni.
Vise bih se na vrtesci okretao, vise sutona posmatrao i
sa vise dece igrao, kada bih zivot ponovo pred sobom imao.

Ali vidite, imam 85 godina i znam da umirem...


Horhe Luis Borhes

[Ulix]

Diktirati modu
(Oto Tolnai)

pri?ao mi je kamenorezac pišta olah
kada su ih kao zarobljenike
proveli
pomalo istina kao po zatvorskom dvorištu
proveli po luvru
?ika gaži je bio sa njim modni kroja?
koji je i kao stogodišnjak
bez greške govorio francuski
kada su ih kao zarobljenike
proveli
razgledao je isklju?ivo kamenje
naime ako niste znali rekao je
pola luvra ako ne baš i ceo
pun je kamenja
nadgrobnih spomenika da budemo precizniji
nadgrobnih kamenova
žao mu je dodao je još što nije pogledao
makar jednu sliku
kažemo mu onu sa splavom
?uo je za nju jer gaži modni kroja?
taj je samo slike gledao
sam ram je od ovolikih greda
ako treba mogo bi od njih i raspe?e da sklepa
jer da je pogledao makar jednu
sad bi mogao da ispri?a elemiru i konradu tuka?u
kakva je jedna prava slika
kolika je koliko je kilograma teška
jer kakav je jedan
kamen
to je ve? podrobno opisao ton?iki kova?u
vajaru i rva?kom šampionu
(jeste ton?i je bio
prvak srbije 1971.)
sedeo je
ko je sedeo
filosof
kakav filosof
kameni
sedeo je i ispod njegove toge virile su mu sandale
virili su mu jaki prljavi nožni prsti
desna ruka po?ivala mu je na kolenu
ni stegnuta ni raširena
skoro kao da prosi ali na neki na?in ipak
kao i da pruža nešto
i ovde je naglo prekinuo nit svoje pri?e
i pitali su ga oko stola svi šta dalje
nema dalje odgovorio je
jednostavno nema
glava mu je u ramenu bila odlomljena
zolika i otokar do jutra su ga ispitivali
ve? su i sprema?ice stigle
dok im je pošlo za rukom da ustanove
da je kamenorezac pišta olah u parizu
sreo stoi?ara hrisiposa
pišta olah koji ina?e više ne radi u struci
izdao je ku?u pekaru muhiju
pod stare dane je po?eo da se kurva
sa bakotom i sa adamom
otokar je iz istih stopa otputovao u pariz
i ostao tamo do današnjeg dana
da na licu mesta prou?ava hrisiposov ljudski lik
objavio je lep ?lanak u segedinskom ?asopisu pompei
o zakrpljenoj (odnosno restaurisanoj) mramornoj togi filosofa
jedino mu slepi vig veselin nedostaje kako je poru?io
da vidi
da mu opiše hrisiposov oblik glave
da mu kaže boju njegovih o?iju
otokar se koleba izmeðu zelene i plave
zolika je pak u svom predavanju
na atinskom kongresu o stoicizmu
u posebnom poglavlju obradio hrisiposovu dijalektiku
na tragu poznate hegelove primedbe po kojoj
ukoliko bi bogovi živeli dijalekti?ki
jedino bi uvažavali hrisiposovu dijalektiku
zolika je sa onom za njega karakteristi?nom ozbiljnoš?u
temeljitoš?u apsolvirao ovu dijalektiku bogova
štaviše pokušao je tamo za govornicom i da je primeni
pomenuvši naravno i ime ištvana olaha
deo stru?ne javnosti je zolikin spektakularni performans
proknjižio kao bitni pomak drugi su pak
vidno ljubomorni mrmljali nešto o tome
da ve? i u filosofiji ba?vani
ho?e da diktiraju
modu
a jedan peštanski filosof je u svom atinskom izveštaju
naglasio da zolika ipak nije trebao
da proglasi bogove boljševicima

[tessio]

LEPTIR


Duzhina trajanja
Obrnuto je proporcionalna
Lepoti jedne share

[Simor]

Ronit Lentin - Ako te zaboravim

...

Ne zaboravljam.

Ne samo zato što, kako Klepfiš tuguje, zaboravljaju?i nepravde
sadašnjosti brišem dubinu prošlih tuga.

Niti zato što, dodaju?i jevrejsku prošlost svojoj novoj hebrejskoj
izraelskoj
prošlosti, nisam još našla dom u odseljenju
sopstvenog stvaranja. Ili zato što u Irskoj, mom razumnom izboru
odseljenja
uvek ?u biti druga?ija, ?ija ?e se?anja
uvek svirati druga?iju melodiju.

Ali, možda zato što samo kod ku?e mogu osetiti ?ežnju za
domom. U tom
tragi?nom, magi?nom jerusalimskom ve?ernjem svetlu.

[Swanheart]

Konstantin Simonov
"?ekaj me"

?ekaj me, i ja ?u sigurno do?i
samo me ?ekaj dugo.
?ekaj me i kada žute kiše
no?i ispune tugom.
?ekaj i kada vru?ine zapeku,
i kada me?ava briše,
?ekaj i kada druge niko
ne bude ?ekao više.
?ekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka,
?ekaj i kada ?ekanje dojadi
svakome koji ?eka.


?ekaj me, i ja ?u sigurno do?i.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore ?ekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
?ekaj. I nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.


?ekaj me, i ja ?u sigurno do?i,
sve smrti me ubiti ne?e.
Nek rekne ko me ?ekao nije:
Taj je imao sre?e!
Ko ?ekati ne zna, taj ne?e shvatiti
niti ?e znati drugi
da si me spasila ti jedina
?ekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo zna?emo kako
preživeh vatru kletu, -
naprosto, ti si ?ekati znala
kao niko na svetu.

[sofia]

Video sam Lepotu.
Okusio.
I umro.

Obecata

[Tot]

RASPRODAJA- Maruša Krese


Danas sam na rasprodaji.
Sve je jeftino.
Duša, telo i raspelo.
Suze i bes.
U crvenom, zelenom, plavom.
Obu?i ?u i Lucifera.
Sivo i crno za cara,
Mrko žuto za gospoda.
Danas se sve dobija,
Krv i osušeno srce.
Danas sam toliko jeftina,
Da vam se baš isplati,
ovo su moje poslednje niti.
Zelene su, samo su zelene,
Crvenih sada više nema.
Može i kamenje iz želuca,
Prodajem ga za sto maraka.
Zatim ?u se rasporiti
i nikad me više ne?ete dobiti.

[Swanheart]

"Se?anja"

Sada je kasno.
Se?anja uzalud se javljate.
Beskorisne su vaše nemo?ne
Re?i utehe I podse?anja
Na sve sto je moglo biti.
Ono što nije bilo,
Nikada ne?e mo?i da bude.
Ono što je bilo,
Ostaje kao lepa uspomena
Na minulo vreme.
Jer sve što je lepo
Ima svoj po?etak I svoj tužan kraj.
Vi ste sada kao zla varka
Koju ne mogu da oteram.
Vi ste fatamorgana u pustinji
Svih mojih snova.

[Myself]

VRATI SE - K.K.

O dragi ose?aju, doði još bezbroj puta,
vrati se i zanesi me,
jer se budi uspomena na jedno telo
dok drevna ?ežnja struji u mojoj krvi,
jer se usne i pút moja se?aju,
dok ruke još uvek kao da lepotu dodiruju.

O vrati se bezbroj puta te po no?i
zanesi me, kad se usne i pút moja se?aju...

[Simor]

Bela ?orba - Pesma koja na svinjac zaudara
(umesto publicistike)
Fer?iki Kalapatiju

Kroz blago kompromisno dupe
ispuštam tihano svoje "suštastveno bi?e".
Možda je sve to nekad druga?ije zamislio
sede?i na kanabeu, Senteleki, maestro.

Sve sami "humanisti". Sve gola "samosvest".
S prstom u nokširu. Njuh je na dobrom tragu.
Vonj nevine Demagogije, gnevnog Rodoljublja
nos mi razdražuje. I uz to me i pobeðuje.

Ja, pesnik, SVINJA nihilisti?ka,
?ini mi se grok?em. Na popišano nebo. No, dobro.
Rime vrskaju ko sko?ibube. Zvezda. Prlji kožu.
I ?ujem: "deri!" SVINJU. Na ovim kamenovima...

[Tot]

W.Shakespeare - Sonet 43


Što više žmirim bolje vide o?i,
Bezna?ajno je sve što motre danju;
Al u snu pogled na te im se to?i,
Kroz mrak su, jasne,jasno zret u stanju:
Kako bi ti kom sjena sjene tvori
Svjetlijim, sjenom znao zasjat jako
Na danu sjajem koji ja?e gori,
Kad snenom oku sjena sja ti tako!
Kako bi bile blažene mi zjene
Motre?i tebe usred dana bijela,
Kad mi u gluhu no? kroz o?i snene
Prodire tvoja lijepa sjena cijela!

Dok ne spazim te svi su dani no?,
A no?i dan kad u snu ?eš mi do?.

prev. Luko Paljetak

[Simor]

Pol Verlen - Mese?ina

Pejzaž bez premca, to je vaša duša
Gde idu ljupke maske, plešu krinke,
A svi, dok zvonka lauta se sluša,
Ko da su tužni ispod ?udne šminke.

Premda u pesmi setno im trepere
Pobedna ljubav, život dnevnog sjaja,
U sre?u kao da nemaju vere,
A pesma im se s mese?inom spaja.

Sa mese?inom i tužnom i lepom
Od koje ptice sanjaju u borju
I vodoskoci u zanosu slepom
Jecaju, vitki u svome mramorju.

[Swanheart]

Velimir Zivojinoviv-"Tuga"

Poljubi me,zacaraj me sobom,
Zatvori mi oci cutanjem;
Da,u trenu zaborava,tobom
Zivim kao senka lutanjem.

Bice mi,tmulo od gorcine,
Zazelelo tudjeg zivljenja:
Jednog trena sopstvene daljine,
Jednog daha bez protivljenja.

Poljubi me,zacaraj me,svedi
Sasud srca do izlivanja;
Obaj dusu,uzmi je,izvedi,
Da pocine od prebivanja.

Da u trenu zaborava,tobom
Zivim kao senka lutanjem,
Sklopim oci umorne nad sobom,
I iscilim u te cutanjem.

[Swanheart]

William Wordsworth-"She Was a Phantom of Delight"

She was a phantom of delight
When first she gleamed upon my sight;
A lovely Apparition, sent
To be a moment's ornament;
Her eyes as stars of Twilight fair;
Like Twilight's, too, her dusky hair;
But all things else about her drawn
From May-time and the cheerful Dawn;
A dancing Shape, an Image gay,
To haunt, to startle, and way-lay.

I saw her upon a nearer view,
A Spirit, yet a Woman too!
Her household motions light and free,
And steps of virgin liberty;
A countenance in which did meet
Sweet records, promises as sweet;
A Creature not too bright or good
For human nature's daily food;
For transient sorrows, simple wiles,
Praise, blame, love, kisses, tears and smiles.

And now I see with eye serene
The very pulse of the machine;
A Being breathing thoughtful breath,
A Traveler between life and death;
The reason firm, the temperate will,
Endurance, foresight, strength, and skill;
A perfect Woman, nobly planned,
To warm, to comfort, and command;
And yet a Spirit still, and bright,
With something of angelic light.

[Swanheart]

Miroslav Anti?

OPOMENA


Važno je, možda, i to da znamo:
?ovek je željen tek ako želi -
i ako sebe celoga damo,
tek tada i možemo biti celi.

Sazna?emo tek ako kažemo
re?i iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
mo?i ?e neko i nas da sretne.

[Swanheart]

Desanka Maksimovi?

OPOMENA


?uj, re?i ?u ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Mogu mi se u?initi
duboke i meke
o?i neke
sasvim obi?ne.

Može mi se u?initi
da tonem u zvuke,
pa ?u ruke
svakom pružiti.

Može mi se u?initi
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

Ili mogu kom re?i u tome
?asu ?udesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
U?ini?e mi se negde u šumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke ?esme.

U?ini?e mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko re?i mi ne sme.

U?ini?e mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.

O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.

[Ахасвер]

Po tavernama i bordelima
Bejruta se vu?em. Nisam hteo da ostanem
u Aleksandriji sam. Tamid me je napustio
i otišao s Eparhovim sinom da bi dobio
vilu na Nilu i rezidenciju u gradu.
Nije nikako išlo da ja ostanem u Aleksandriji. -
Po tavernama i bordelima
Bejruta se vu?em. U bednom razvratu
nedostojno provodim život. Jedino me spasava
kao trajna lepota, kao miris koji se zadržao
na mojoj puti, to što je pune dve godine
Tamid bio samo moj - taj divni mladi?
samo moj, i to ne zbog ku?e ili zbog vile na Nilu.

K. Kavafis, Po tavernama.

[Ulix]

Ana Dalasina
(K. Kavafi)

U hrisovulji koju je izdao Aleksije Komnin
u slavu i pocast svojoj majci,
premudroj gospodji Ani Dalasini -
odlicnoj po delima i po cudi -
ima svakovrsnih pohvala:
ovde navedimo od svih njih
jedan lep i plemenit izraz:
"Nikad nije rekla MOJE ili TVOJE, nikad tu ledenu rec."

[Simor]

Maja Risti? - Kiša
Za M.

Ispod nadstrešnice balkanskog perona,
na kojem odmaraju skuplja?i kilometara,
uznemireni i ?ežnjivi mese?ari telesnosti,
pomalja se strepnja, vlažna pometnja
vazduha i asfalta.

Kiša kao skrivena piano fantazija
obeznanjuje iscrpljene obraze
preživljenog.
Nenajavljena tuga zauzima unutrašnjost
organa traže?i sklonište.
Tanjušna bretela spada sa mog osun?anog ramena
skidaju?i nevericu, oblažu?i ponos.

Uski poljubac, koji pritiska donju usnu,
upornoš?u viteza raspli?e
kišu sa obraza spuštaju?i je do
nejakih ?lanaka obavijenih odvojenoš?u:
Kada maštaš bez umetnosti,
Dodiruješ bez prisutnog iskustva.

Kada voda raskvasi oslonac ispod letnjih
sandala i svest zamagljenog sakrije vibriraju?u
intuiciju, znam:
Kiša je ?ulno ushi?enje,
Rastvorena jednakost,
Svetlucava bliskost
Neprolaznog.

[Simor]

Percy Bysshe Shelley - Music when Soft Voices Die

Music, when soft voices die,
Vibrates in the memory--
Odours, when sweet violets sicken,
Live within the sense they quicken.

Rose leaves, when the rose is dead,
Are heaped for the beloved's bed;
And so thy thoughts, when thou art gone,
Love itself shall slumber on.

[Ulix]

Tuzna ljubavna pesma
(Nikita Stanesku)

Jedino ce moj zivot doista umreti za mene,
jednom.
Jedino trava zna ukus zemlje.
Jedino krv moja cezne, doista,
za mojim srcem, dok ga napusta.
Vazduh je visok, ti si visoka,
visoka je tuga moja.
Dolazi vreme da umiru konji.
Dolazi vreme da ostare masine.
Dolazi vreme kad pada hladna kisa
i sve zene imaju tvoju glavu
i nose tvoje haljine.
Dolazi i neka velika, bela ptica
da snese mesec na nebo.

(Jedna od meni najdrazih pesama N. S.-a.)

[Ulix]

Ne jadikuj
(Jaso Saidzo)

Ne jadikuj radi svoje ljubavi,
jer ona ne traje, po svojoj prirodi, no samo trenutak.
Ne jadikuj sto moras reci zbogom.
Zbogom je uobicajeno kod ljudi koji se ovde susrecu.
Gle kako je mesecina veceras hladna i bleda!